Slučaj „Metals banke“ sve zanimljiviji Evropi

Državna krađa ili loš menadžment

Mada je proteklo četrnaest meseci od hapšenje i tri od izlaska iz istražnog zatvora bivših direktora novosadske finansijske kuće, još nema javnog sudskog spora, pa se u bankarskim krugovima sve češće čuje kako je krivični postupak poveden da bi se stopirali raniji sporovi u kojima bivši rukovodioci optužuju Vladu Vojvodine, Narodnu banku Srbije, bivšeg guvernera Radovana Jelašića, viceguvernera Miru Jović- Erić, predsednika Komisije za hartije od vrednosti Milka Štimca, kopuravnike Srđana Petrovića i Đorđa Jevtića za veštački iskonstruisanu nelikvidnost i nezakonitu dokapitalizaciju kojom je banke iz vlasništva 2.926 malih akcionara prešla u većinsku državnu svojinu

prvog uvođenja prinudne uprave, a stvari oko poslovanja „Metals banke“ nisu razjašnjene. Naprotiv, transformisana u Razvojnu banku Vojvodine beleži kontinuirane i sve veće gubitke, sudski sporovi se množe, a nedavno su bivši direktori posle jedanaest meseci provedenih pušteni iz istražnog zatvora i brane se sa slobode. Država je na sav glas talabasala da je nekadašnji menađment na čelu sa Ananijem Pavićevićem, koji je od interne banke „Pobede“ izgradio i toliko uspešno vodio
		Uloga Ivice Dačića Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je hapšenje objavio u 10 časova. U to vreme Pavićević je bio u stanu sa suprugom, a priveden je tek oko 14,30 časova. Kako je za pisanje akta o privođenju nadležan isključivo istražni sudija, advokat Dragoljub Martinović je mišljenja da je ovakvim istupom prekršena ne samo predpostavka nevinosti, već i procedura hapšenja.

Prvi sporan potez povućen je marta 2008. godine; NBS kažnjava predsednika Pavićevića i članove Izvršnog odbora zbog ulaska u devizni rizik od 70, mada je zakonski limit 30 odsto. Oštra birokratska formulacija, a reč je o tome da je banka 70 odsto kredita plasirala devizno, 30 odsto u dinarima. Poenta je što je niska granica deviznog rizika koristi banakama sa stranim osnivačkim kapitalom koje su mogle da devize snažno povlače od matične centrale, dok banke sa većinskim domaćim vlasništvom moraju da vode računa o svakom evrocentu. Stoga su „strane banke“ neuporedivo češće menjale devize u dinare i odbravale dinarske kredite. Aranžman podrazumeva da centralna banka veštački čuva jak kurs dinara, kako slabljenje domaće valute primereno ekonomskoj snazi društva ne bi uticalo na dobit dinarskih zajmodavaoca.
Prevrat se desio tokom oktobra. Ključan datum je 10. oktobar, kada banke plačaju četvoromesečan akumilarni PDV i imaju problema sa likvidnošću. Reč je i o jeseni jakog uticaja svetske finansijske krize, iz banaka u Srbije štediše su povukle milijardu evra.
Mada je po dogovoru pokrajinska Vlada bila obavezna da u „Metals banci“ drži tri milijarde dinara depozita, držala je samo jednu, a u petak 10. Vlada, sva tri pokrajinska fonda, sva javna preduzeća i jedan od najvećih privatnih depozitara objedinjeno povlače novac. Banka sa računa u NBS povlači rezervu, koja i služi za ovakve prilike, i uspeva da dan završi sa pet miliona na računu; likvidnost je sačuvana. Ali, navodno iz bulevarskog medija pet minuta pre 17h(kraj radnog vremena) u NBS stiže upit šta se dešava u „Metals banci“. „Jelašićevci“ odgovaraju da ima manjih problema i da kontrola iz NBS ide u Novi Sad. Na sajt kače vest, dok novina sutradan objavljuje tekst sa izuzetno oštrim opisom situacije. Detonator panike; štediše su počele da podižu uloge, firme da sele depozite... Dnevno je i po sto firmi odlazilo drugim bankama, a građani su sa štednje povukli više od 11 miliona evra. Mimo zakona, kontrola brani vlasnicima depo- računa da upravljaju svojim novcem. Nelikvidnost je proglašena 17.oktobra, a 24. Narodna banka Srbije uvodi prinudnu upravu, dvojac koupravnika Srđana Petrovića, direktora JP Poslovni prostor u Novom Sadu i Đorđa Jevtića, iz sektora za kontrolu NBS. Zanimljivo da je Petrović, na insistiranje Bojana Pajtića, od januara do juna bio zamenik Pavićevića, i sporno je da li je mogao biti postavljen za koupravnika.

Pokazaće se da je upravo u celoj istoriji Banke najgori period prinudne uprave, zakonski omeđen na godinu dana. Dvojac pozajmicom oko dve milajrde dinara od NBS navodno rešava problem likvidnosti, ali uz kamatu 50 odsto iznad referentne kamatne stope, što je u tom periodu iznosilo stravičlnih 26,25 odsto! Banka je u roku vratila pozajmicu.
Kako su prevelika ovlaščenja prinudne uprave, poslovanje je tokom upravljanja dvojca najmanje kontrolisano i krajnje sporno. Prvo je prodato 19 miliona evra po kursu od 75 dinara, potom su usledili problematična kreditiranja. Firmi „Smart“ ekonomskog stratega DSS Nenada Popovića suprotno propisima odobrava se 11,5 miliona evra kredita zarad vraćanja kredita iste vrednosti kojim je kupljen „Minel trafo“, a koji „Smart“ nije mogao vratiti iz poslovanja.
Još je spornije kreditiranje firme NPCO osnovane pola godine ranije, bez kreditne istorije i rejtinga, sa 18,5 miliona evra, od kojih se 5,5 vratilo na lične račune u „Metals banci“ i podignuto je u kešu.
Za mandata prinudne uprave, „Metals banka“ prvi put dolazi u dodir sa okruženjem braće Šarić- garantuje za kupovinu hotela „Patria“ u Subotici i „Putnik“ u Novom Sadu. Saradnja se produžila. Kada je video kuda stvari vode, Jelašić, čija je direktna nadležnost postavljenje i rad koupravnika, podnosi ostavku, a Srđan Petrović krajem 2010. godine biva uhvaćen na granici pri švercovanju tri i po milona evra, zajedno sa Brankom Dimitrijevićem, šurakom Branka Lazarevića, nekada šefom kabineta ministra Ivice Dačića. Priznajući krivicu, prošao je sa godinu dana kućnog zatvora.