Za razliku od pre četiri godine, kada su i Demokrate i Republikanci jedni druge mazali blatom, ove godine se glavno takmičenje odigrava isključivo između Republikanaca. Da bi dobio pravo da izazove demokratskog predsednika Baraka Obamu sledećeg novembra, uspešni kandidat Republikanaca mora da osvoji 1.155 delegata u borbi u preliminarnom krugu u 50 država. Već sada je to nadmetanje puno uzavrele retorike.
Glavni takmaci, koji se nadmeću da zamene predsednika Baraka Obamu, optužuju da će politika predsednika pretvoriti SAD u "Evropejsku socijalističku državu", ili da će njegovi skromni predlozi da smanji troškove Pentagona "izbušiti vojsku" i ostaviti Ameriku bez odbrane prema nadolazećim terorističkim pretnjama. Neki od najmrzovoljnijih i najzatucanijih pojedinaca u ekstremnoj desnici nastavljaju da šapuću kako predsednik nije Amerikanac po rođenju; neki nagoveštavaju da je on možda neka vrsta crnog muslimanskog vraga.
Sve do početka februara glavne teme u glavama glasača bile su: tromi hod američke

dovode u pitanje njegova "progresivna" uverenja. Levičari upiru prstom na potpunu pat poziciju u vezi sa palestinskom državnošću i kažu da je vlada nemarna u svojoj obavezi da procesuira i stavlja iza rešetaka tvorce koji stoje iza globalne finansijske krize. 
Ali, proteklih dana, u govorima uvezanim lažima i vitriolom, konzervativni Republikanci su u prvi plan izbacili goruća socijalna pitanja, poput abortusa i dostupnosti zdravstvene zaštite za žene, gurajući pod tepih veće brige u vezi sa topljenjem američkih finansija i nestankom njene srednje klase.
Umesto priče o tome kako će da obezbede nove poslove ili da zaštite poslovanja velikih sindikata i uredbe o zaštiti životne sredine za koje misle da su usmerene protiv razvoja, Republikanci se sada bore jedni protiv drugih oko toga ko je najbogobojažljiviji hrišćanski konzervativac i ko će najbrže da stavi van zakona gej brakove - i možda čak i ukine korišćenje kontracepcije. Jedan kandidat, konzervativac iz ultra desničarskog pokreta Čajanka, Rik Santorum, natuknuo je da su ženama koje rade van kuće mozak isprale radikalne feministkinje i da bi društvo bilo bolje ako bi one ostale kod kuće i vodile brigu o svojoj deci. Iskreno, Santorumova retorika zvuči kao citat iz popularne serije "Momci sa Medisona". Ili, u najmanju ruku, podseća na predsednika Regana koji je rekao čuvenu rečenicu, da će američka nezaposlenost dramatično da opadne "ako žene jednostavno odu kućama, tamo gde i pripadaju".
Neki Obamini savetnici kao da su odahnuli zbog ovakvog razvoja događaja. To omogućava finansijskom timu njegove vlade da nastavi da vrši pritisak na obezbeđivanje novih poslova za vojnike povratnike i da se koncentriše na to da pokuša da zaustavi Izrael od bombardovanja Irana. I da to uradi bez mnogo preispitivanja od strane Republikanaca.
Kandidat koji trenutno ima najviše koristi od takozvanih kulturoloških "državnih" tema poput kontrole posedovanja oružja, pristupa kontroli rađanja i gej brakova, je hrišćanski konzervativac iz pokreta Čajanka Santorum. Bivši senator Santorum iz "swing state", države koja je važna u procesu izbora, Pensilvanije, istisnuo je Njuta Gingriča sa drugog mesta. Santorum je ostvario neočekivane pobede u Misuriju, Minesoti i Koloradu, i sada se kandiduje rame uz rame na državnom nivou sa Mitom Romnijem, koga su sve do sada mnogi etiketiketirali kao očekivanog kandidata Republikaca na izborima.
Romni je i dalje prvi kandidat - jer bivši guverner Masačusetsa ima najviše delegata i novca - ali Romni ne može da ubedi glasače da mu ukažu poverenje. Glasači kažu da se Romni ne "uklapa" niti da zvuči "autentično", i da je prevrtljivi umereni političar koji se pretvara da je konzervativac pokreta Čajanka sa stavom "nosite tu Veliku vladu iz mog života". Uz činjenicu da se u velikim državama - Mičigenu, Ilinoisu, Ohaju, Arizoni, Virdžiniji odlučuje o kandidatu početkom marta - Romni može da oseti kako mu Santorum diše za vratom.
Ako Romni izgubi u Mičigenu - gde je odrastao i gde mu je otac bio popularni guverner - mogla bi to da bude naznaka kraja trke mormonskog kandidata za Belu kuću. S jedne strane, Romni nastavlja da se sapliće oko stvari koje je rekao prošli put kad se kandidovao za predsednika, 2008. Poput "Hajde da pustimo Detroit da bankrotira". Predsednik Obama, koji je sa milijardu dolara podržao restruktuiranje američke auto industrije i time uspeo da sačuva blizu milion radnih mesta, već sada glasno govori o njegovim razlikama u odnosu na kandidata Romnija.
Iskusni politički posmatrači na obe strane političkog koridora kažu da je ovogodišnja republikanska trka najturbulentnija i da je ovo najluđi prvi krug poslednjih decenija. Analitičari još kažu da bi trka mogla da ostane nerešena sve do petog juna, kada glasači u Kaliforniji - poznati i po nazivu "Big enchilada" - odlučuju ko će da dobije 172 delegata iz te države.
Do sada, ovogodišnja rolerkoster trka primorala je aktivistkinju pokreta Čajanka Mišel Bekmen, teksaškog guvernera Rika Perija, bivšeg ambasadora u Kini Džona Hantsmana i direktora lanca picerija "Kumova pica" Hermana Kejna, da odustanu. Kejn je napustio trku nakon što ga je nekoliko žena optužilo da ih je seksualno uznemiravao. Sara Pejlin, koja je ranije važila kao ženski spasilac Republikanaca i lovac na losove, odlučila se, umesto toga, da izađe pred TV kamere. Mnogi misle da je Njut Gingrič, bivši predsedavajući Predstavničkim domom Kongresa SAD, sledeći koji će da napusti scenu. Veliki deo Republikanskog establišmenta vidi Gingriča kao bacača plamena i kao polarizovanu ličnost koja je alergična na kompromise. Gingrič je, takođe, upleten u etičke istrage, nekoliko neobičnih razvoda i druge "kosture iz ormara", koji se ne uklapaju uvek u "hrišćanske vrednosti" krila Republikanske partije.
Libertarijanski kandidat Republikanaca Ron Pol iz Teksasa želi da se vrati Zlatnom standardu, bez vođenja ratova u inostranstvu, i sa veoma ograničenom federalnom vladom. Pol je popularan kod Nezavisnih glasača i kod umerenih Republikanaca, ali još nije osvojio nijednu direktnu bitku u preliminarnom krugu. Nezavisna nacionalna istraživanja medijskog izveštavanja pokazuju da Pol, 76, nije dobio ravnopravan tretman u televizijskim terminima ili u štampanim medijima. Ukoliko ne ostvari bolje rezultate kada zapadne države budu glasale u martu, vrlo je verovatno da će Pol ispasti iz trke.
Osim novog terorističkog napada na SAD ili nuklearnog sukoba u Iranu, izbori 2012. će se vrteti oko sledećih pitanja:
** Uloga i veličina Vlade. Demokrate veruju da vlada ima odgovornost za osnovno obrazovanje, zdravstvo, skloništa gde su smešteni najsiromašniji Amerikanci. Partija uključuje bezbednost radnika i potrošača kao deo svog mandata. Republikanci veruju da su Obamini pokušaji da se izvrši pritisak kako bi industrija, drugi poslovi i automobili smanjili zagađenje u stvari politika koja "ubija radna mesta". Oni kažu da napori u obezbeđivanju hrane i lekova prodatih u SAD stvaraju troškove i omogućavaju "da deluje Kapitalizam".
** Nacionalni dug i veće stope poreza - Demokrate žele da povećaju poreze Amerikancima koji zarađuju više od 250.000 dolara godišnje, i da postepeno povećavaju starosnu granicu za odlazak u penziju sa sadašnjih 65 godina. Kažu da su marginalno veći porezi u redu i da su neophodni, ako SAD misli da bude u stanju da svakog meseca do 2031. plati socijalnu zaštitu za 10.000 bejbi bumera koji će puniti 65 godina. Mnogi Republikanci žele da spuste tu skalu, privatizuju ili eliminišu ove vladine programe koji su na snazi od sredine 1930-tih godina prošlog veka.
** Budućnost zdravstvene zaštite - Obamin potpis na zakon o zdravstvenoj zaštiti garantuje medicinsku negu za sve i bio je prvo veliko poboljšanje od 1965. Svi Republikanski kandidati kažu da to previše košta i da će to primorati građane da uđu u programe koje vodi vlada. Mit Romni je posebno osetljiv po tom pitanju, jer je kao guverner liberalnog Masačusetsa 2006. doneo plan koji je skoro identičan onome koji je Obama progurao u Kongres 2010. Sada Romni kaže da će, ako postane predsednik, ukinuti "Obaminu zaštitu" (kako je Republikanci zovu).Glasači ne znaju kom Romniju da veruju.
** Novi progresivni pokret - Mnogi koji su glasali za Obamu 2008. godine nadaju se da će, ukoliko on osvoji i drugi mandat, prigrliti novi progresivni dnevni red. Ukazuju na pokret "Okupirajmo Wall Street" i Arapsko proleće kao znake da inkluzivnija vrsta "ljudske moći" cirkuliše svetom. Ključne države na koje treba obratiti pažnju su Ohajo i Viskonsin. U 2011. republikanski guverneri u obe države doneli su oštre zakone protiv učitelja i sindikata zaposlenih u javnim preduzećima i to su učinili bez javnog glasanja. Zakoni su zabranili "kolektivno pregovaranje" i proizveli su masovne proteste u znak podrške radnicima u javnom sektoru u Kolumbusu i Medisonu. Ako glasači u novembru stanu uz Obamu, to može da signalizira neophodnost većeg progresivnog samoniklog pokreta.
Osim otkrivanja afiniteta glasača u vezi sa pitanjima rata i mira, i toga da li je uloga vlade da obezbedi mrežu socijalne zaštite za najslabije među nama - trka u 2012. mogla bi da postane i najskuplje političko takmičenje u dosadašnjoj istoriji. U toku sledećih osam meseci, Amerikanci će da otkriju koji republikanski kandidat će koristiti/zloupotrebiti nova pravila finansiranja iz 2010. godine i potrošiti većinu novca kako bi ubedio glasače da ima najbolji plan za oporavak američke privrede unutar države, a u isto vreme da oporavi njenu reputaciju na globalnom nivou.
Do sada, Mit Romni - čiji lični prihod je veći od 23 miliona dolara - troši daleko više od ostalih kandidata. Na Floridi, Romni je prokrstario do lake pobede potrošivši 15 puta više od Njuta Gingriča, u to vreme njegovog najbližeg rivala. Romni je prikazao 13.000 reklama na TV, poredeći sa Gingričevih 200. Ali sada, Santorum - koji je do 14. februara imao najjmanje novca od svih kandidata - busa se u grudi kao "najiskreniji" američki konzervativac. “Mirišući krv”, i želeći da se klade protiv Romnija, veliki korporativni donatori se utrkuju da popune fond za Santorumovu izbornu kampanju. I pritom koriste tajne Komitete političke akcije, ili Super PAK da to ostvare.
Ali pre nego što nastavimo sa pričom, hajde da se vratimo i vidimo promenu u zakonu o finansiranju izborne kampanje u SAD, od kako su se Barak Obama, Hilari Klinton, Džon

državne i nacionalne izbore. Presuda u slučaju Ujedinjeni građani protiv Federalne izborne komisije, u vezi sa kontroverznim finansiranjem kampanja, istakla je da "su korporacije isto što i ljudi". Izjednačila je novac sa Slobodnim govorom, i poručila da su politički prilozi zaštićeni Prvim amandmanom Ustava SAD. Sud je, potom, dosudio da finansijski prilozi bilo kojoj političkoj opciji ili kampanji ne mogu biti limitirani. Bilo je neustavno i protivzakonito ograničiti iznos novca koji korporacije, radnički sindikati ili druge posebne interesne grupe mogu da daju PAK, rekao je Viši sud.
U svom govoru o Stanju nacije kasnije tokom istog meseca, predsednik Obama javno je kritikovao ovu presudu, nazvavši je neetičkom prema demokratiji, i rekao je da će ona zatrovati i ugroziti izborni proces u SAD i promeniti način na koji glasači dobijaju informacije o tome ko stoji iza političkih kampanja.
U suštini, uz presudu u korist Ujedinjenih građana, konzervativni Sud napravio je ogromne rupe u decenijama pažljivo stvaranim propisima za trošenje novca u kampanjama, zakonima osmišljenim da se novac sliva u državne i nacionalne izborne kampanje podložne punim, pravovremenim i transparentnim objavljivanjem informacija o tome.
Ove izborne godine, timovi američkih istraživačkih novinara se utrkuju sa vremenom kako bi primorali nevoljne kandidate da obelodane novac koji stoji iza njihovih političkih mašinerija pre nego što birači glasaju. To je žestoka borba i nastaviće se sve do novembarskih izbora. Mnoge velike novine i nacionalni javni radio difuzni servisi postavile su ekipe ljudi čiji je jedini posao da otkriju izvore novca koji se sliva u svaku od republikanskih kampanja, a koji stiže od pojedinaca, posebnih interesnih grupa i korporacija. Redakcije imaju LJUDE KOJI UTVRĐUJU ČINJENICE i koji analiziraju TV i radio reklame, kao i političke tvrdnje u govorima tokom kampanje. Rezultati se objavljuju u štampi ili se emituju na elektronskim medijima. Jedne novine koriste nos Pinokija koji raste, kako bi pokazali koliko je VELIKA laž ili koliko su obmanjujuće tvrdnje nekog od kandidata.
Nažalost, ovi napori možda neće biti dovoljni da garantuju transparentan izborni proces. A nedavno i predsednik Obama - koji je ranije rekao da neće uzeti PAK novac - ovlastio je svoje pristalice da formiraju svoj Komitet političke akcije. Ljudi koji kritikuju ovaj njegov potez nazivaju to "licemerjem" i izdajom; drugi kažu da je to samo realnost.