Šta je zamenilo vlastitu egzistenciju? Šta je zamenilo govor? Šta je zamenilo slobodu? Šta je zamenilo čoveka? Ima li bilo kakvog odgovora na ta pitanja građanin Srbije, osim onog najjednostavnijeg, i Kosovo i Evropa, i Tadić i Nikolić. Koliko ta jednostavnost odgovora suštinski određuje nešto šta bi trebalo da je živo, koje bi trebalo da prvenstveno kritički misli o samom sebi, o opštosti koja joj se nameće sa svih strana, o nekome koji izgovara takve stvari koje nemaju nikakve veze sa onim što sve gore navedeno u svojoj suštini znači ili se i sami pretvaraju u to opšte koje nema nikakvog lica samo zato jer je tako najlakše da se proživi nešto što je samo broj koji će da zabeleži statistika da je te 2012. godine na svetu bilo toliko i toliko stanovnika. Koji si ti broj u tom beskonačnom nizu, da li to bar znaš građanine Srbije ili je i za to dovoljno da se kaže i Kosovo i Evropa pa da se automatski pojavi tvoj broj. Ne, N-ti građanine, jer treba da tu nepoznanicu zamenite svojim imenom i da sa njim živite, a ne da ga koristite samo kada se potpisujete ili kada vas traže u nekom spisku da bi potvrdili postojanje opštosti i Kosovo i Evropa. Da li ste se ikada zapitali šta to u stvari znači, da li ste se ikada zapitali šta znači vaše ime (ako možete da se i njega setite bez gledanja u ličnu kartu)? Verovatno niste jer i sebe shvatate samo kao nešto opterećemo samim imenom koje treba što pre zaboraviti jer to od vas zahteva NEKO ili još bolje NEŠTO koga nikada niste videli jer niste sigurni da li TO u opšte postoji, ali ste zato potpuno sigurni da je i vama mesto u toj opštosti koja će vam na ulazu skinuti vaše vlastito lice koje vas toliko boli i na koje gledate na nekog potpuno stranca i koje nikada niste pitali kako mu je.......
Šta ostaje nakon toga, osim jednostavne brojke koja nema egzistenciju već je njen jedini smisao u tome da bude izbrojana u datom trenutku za koji niko ne može da odgovori, zašto je to baš taj trenutak. U tome je i suština mitologije i Kosovo i Evropa. Može li se praznina izbrojati? Da li nešto prazno može da promeni bilo šta ili neminovno uvek svoj jedini smisao ima činjenju zločina ili u trpljenju i poslušnosti za koje nalaze opravdanje u nekom religijskom marketinškom višem razlogu? Da li je broj sposoban za bilo kakvo mišljenje?
Mislim da je to besmisleno pitanje jer mišljenje ima u Srbiji imao sasvim drugo značenje, odnosno, samo pokušava da opiše i opravda jedno takvo stanje jer je potpuno izbacilo iz sebe ono stvaralačko, ono novo i drugačije koje je ostalo na pragu kada si skinuo svoje lice N-ti građanine, jer opštosti broja to i ne treba već joj trebaju samo analitičari praznine, očevi praznine, pesnici praznine koji će da precizno broje prazninu na ulazu, zapišu u svoj novi tekst ili knjigu koju možete da kupite ili pozajmite u biblioteci, učite o tome u školama da se slučajno ne bi desilo da se večno vraćanje istog prekine.
Imali bar jedan da nešto zaključi iz svega ovoga.....