Konačno, ali ne i definitivno (u smislu "noch niht fertig"), ljudska glupost dobila je svoju opipljivu kvantifikaciju, time što je samo u jednoj godini dekade dvadeset i prvog veka procenjena sa hiljadu i po milijardi (1.500 mlr.) dolara utrošenih na naoružanje.
Gde je nukleus tolikoj takvoj kao i drugom mnoštvu ljudske gluposti? "... sive natura" i "natura naturans" dve su spinozističke šifre kao kamen temeljac na početku tog puta.
U kapitalnom delu "Etika geometrijskim redom složena" Baruh Spinoza (1632-1677) čvrsto je zasnovao svoj monizam, čime je postulirao stvaralački primat prirode, ali je ta po njemu obogotvorena priroda pokazla i svoju drugu stranu: od Pompeja do cunamija, overila svoju disteleološku funkciju uraganima, tajfunima, poplavama, peščanim olujama, snežnim lavinama, kugom, kolerom i leprom, tornadom i nizom imena sličnih pojava, zemljotresima, šumskim požarima velikog stila, jednom rečju svojom katastrofičnom stranom kao fenomenom dokazala da ne zna šta radi i da je glupa.
Nasuprot tim katastrofičnim svojstvima i osobinama prirode stoji Darvinov evolucionizam, koji se i kao sam Darvin nije pojavio u vreme Spinoze, pa se nije mogao niti uspostaviti relacioni uvid u paralelizam gluposti, a koji se Darvinovom evolucionom lestvicom može pratiti. Od amebe do Ajnštajna, to jest od praživota, preko primata, do visoko organizovane materije a zatim i njenog vrhunskog svojstva - ljudskog uma i umnosti, gde su ljudski mozak (pigra masa), razum (Verstand) prethodni stadiji u razvoju homo sapiensa.
Taj vudi će potvrditi opet Darvinov onto-filogenetski aksiom kao razvojni tok od besmisla do svesti, tj. geneze beslovesne zveri do čoveka.
Univerzalna priroda naše planete stvorila je kao što sve drugo stvara bez određenog smisla i plana - ljudsko biće.
Evoluciona lestvica u tom pogledu sledi paralelizam njihove neosveštenosti do momenta kada tu živu ljudsku materiju na stadijumu primata ruka podiže u veritkalu i od kvadrupeda stvara dvonožnu životinju. Zato će još Galen (131-201 n.e.) o čemu svedoči njegov apokrif, zaključiti da je "ljudska ruka remek delo prirode kome se ništa ne može ni dodati ni oduzeti, i da se ne zna da li je čovek najmudrija životinja zato što ima ruku ili ima ruku jer je najmudrija". U svakom slučaju ako je ruka u smislu funkcije stvorila i razvila mozak uspostavljena je daljna korelacija: koliko je ona stvaralačka a mozak mislilački, toliko je i ruka postala mislilačka, kao i mozak - stvaralački. Čovek je postao jedina životinja koja radi, misli i govori. Diferentia specifica.
Ali (čovek) nastao iz univerzalne planetarne prirode, kako to možemo pratiti i rekapitulacijom u

produženja vrste, uglavnom donjim spratovima svesti, nagonskoj sferi kada je neoplemenjena.
Ljudska ruka i ljudska misao učinile su da gvožđurija enormnih bruto registarskih tona plovi i ide morem kao biblijski Mojsije, isto kao što se i grdosije od 150 hiljada tona održavaju u vazduhu uprkos sili teže - gravitaciji.
Čovek je modifikovao svoj govor perom i kistom, šestarom, uglomerom i mistrijom, notnim pismom i palicom dirigentske ruke na simfonijskim delima Betovenove šeste, Malerove osme, filmom i televizijom, naukama i filozofijom...
Sve su to uzleti ljudske mudrosti i uma (Vernunft-a) rekli bismo analogno cunamiju prirode - umnom cunamiju upravljenom na razaranje gluposti.
U našoj civilizaciji ciklički su se javljale takve ključne epohe. Prvu je markirao Krleža kao tri generalne osovine oko kojih se vrti sva naša istorija, a to su: Krist, Kolumbo i Kopernik. Drugu je iznedrila istorija: Hegel, Marks i Darvin. Treću "trijadu" su obeležili Lenjin, Trocki i Krleža, kao tri najpametnija čoveka XX-og veka. I konačno u epohi informatike i mega-tehnologije je "rimejk" ili moderna parafraza Lenjinova "Tri izvora i tri sastavna dela marksizma": Rože Garodi i njegova "Velika prekretnica socijalizma" koja odgovara francuskim socijalistima - utopistima; J.J.S.S. (Ži-Ži Es-Es) Žan Žak Servan Šrajber: "Američki izazov" pandan engleskom ekonomizmu Davida Rikarda i Adama Smita, i kao treći Maršal Makluan koji svojim kapitalnim delima "Gutenbergova galaksija", "Poznavanje opštila-čovekovih produžetaka", "Medijum je poruka" imanentnom dijalektikom prati i nasleđuje misao nemačke klasične filozofije.
I kao što ljudski um u takvim intervalima svojih "lucida intervala" pokazuje najviše uspone, tako postaje i trenutci blaženstva prirode kada je ona kao play back Betovenove pete - Arkadija, Eden, pastorala. Međutim, sposobna za najviše lepote, ispoljava i nezamislive grozote, i tu je ravna ljudskom zlu razaranja, haosu i uništenju, u čemu je enigma uzročno-posledičnog čovekovog zla i gluposti.
Glupost je bolest. I tako je treba tretirati, dati joj svu medicinsku pomoć i tretman. Od ambulantnih kola, dijagnostike do hospitalizacije i terapije. Naravno i preventive.
Da se tako postupalo izbegle bi se teške patološke posledice koje su upriličili pustolovi tipa Aleksandra Velikog, Napoleona, Hitlera, Pavelića i Miloševića. Kao najmarkantnijih slučajeva. Ali je treba uporno lečiti na svim nivoima. I efikasno: obrazovanjem, znanjem, istinom, dobrotom i lepotom, kulturom, stvaralaštvom i stvaralačkim inovacijama.
Sve se to nalazi u geometrijskoj proporciji paralelizma Priroda-Čovek, kao i konstrukciji trougla Priroda, Čovek i Ljudski Um, a um (mudrost) je delo ruku, i ruke koja je ipak... "a ipak"... emendacija je jednog rimskog medicusa na Galenov apokrif, "a ipak je ta ruka majmunska" (M. Krleža "Aretej").P.S. Dostojevski se pitao da li smo mi samo eksperiment; mi smo pre u dilemi nije li ljudski rod statistička greška prirode, i najzad nismo li kosmičko-planetarna replika dinosaura??