Početna stana
  
 
 
   

Borba seljaka-proizvođača za poljoprivredno zemljište

Farme ili latifundije

Uspeh šezdeset udruženih novobečejskih paora da nadlicitiraju najveće srpske tajkune i kupe 1.700 hektara plodnih oranica može se shvatiti i kao signal da srpskoj poljoprivredi odgovara evropska farmerska struktura

Malo ko je verovao da najkrupnije srpske agrarne kompanije, «Delta agrar», «MK komrc», Matijević», «Promist».., mogu izvisiti u nadmetanju za 1.700 hektara novobečejskog kombinata «Sokolac» posrnulog vlasnika «BD- agro» iz Dobanovaca. Ali, zemljodelci su shvatili da im je od značaja veličina poseda; šezdeset lokalnih se udružilo i za zbirnih 7,5 miliona evra kupilo imanje izdeljeno u 63 parcele. Hektar je, u proseku, plaćen 4.400 evra, sasvim blizu cenama u međuseljačkom prometu mnogo manjih površina. Kako su tokom prethodnih godina obnavljali mašinski park, seljaci nisu imali gotovine i za kupovinu su podigli kredite.

Naši paori-kao evropski farmeri
Banke su postavile tržišne, za poljoprivredu oštre, uslove, i kamatu od 6,9 odsto. Čak 46 dana su, stalno menjajući uslove, odugovlačili proceduru odobravanja zajma, u čemu paori vide uticaj poraženih domaćih biznismena, naviklih da u postupku privatizacije nekadašnjih društvenih kombinata hektar pribave za 300- 400 evra.
Vlada Glavaški, koji je sa bratom kupio 120 hektara, ističe da je najveća korist što će ubuduće na vlastitom zemljištu, za razliku od zakupljenog, moći da dugoročno planira višegodišnje zasade. Naravno, biće i više mesta za uzgoj stočnog hraniva, potom i da razvija, trenutno zapostavljeno, stočarstvo.
Nije, međutim, u pitanju samo vlasništvo nad 1.700 hektara oranica; makar bile i prvoklasne, to je za naše tajkune «sića» posed. Čini se da je biznismene više zaplašilo samo objedinjavanje seljaka. Jer, kao što su nadmašili tajkune u nadmetanju za zemlju, udruženi paori mogu biti uspešniji i u kupovini još neprivatizovanih kombinata, skladišta, hladnjača,
prerađivačkih pogona, pa i supermarketa. Tim pre što nije prvi put da su se Novobečejci združili oko zajedničkog interesa: pre šest godina, objedinjeni uspeli su da zakupe svih 11.000 hektara ponuđenog državnog zemljišta. Uostalom, u Holandiji i Danskoj, vodećim agrarnim zemljama Evropske unije, upravo su farmeri suvlasnici vodećih mlekara, klanica, uljara, konditora... Nedavno je i investicioni fond «Salford» najveće srpske mlekare prodao evropskom lideru u mlekarstvu holandskoj «Kampini», koju prati najveća
 
Milan Jakšić, Zvezde, akril na kartonu, 2010.
poljoprivredna banka u Evropi, Raba banka. Poenta je da su i «Kampina» i Raba banka po pravnoj formi zadruge!
Ishod licitacije u Novom Bečeju pokazuje da su i srpski paori sposobni da razmišljaju i posluju kao evropski farmeri. Dakle, imati ne pretarano, ali dovoljno veliko imanje za nekoliko agrarnih delatnosti. Za sada blage napetosti na relaciji seljaci- tajkuni, vidljive i pri (pre)prodaji «Sokoca», izraz su neizvesnosti hoće li u skoroj budućnosti u Srbiji vlasnička struktura nad poljoprivrednim zemljištem biti farmerska, evropska, ili latifundijska, latinoamerička. U nas je još oko 77 odsto ukupnog obradivog zemljišta u veoma usitnjenom privatnom vlasništvu, ali privatizacija je osmišljena tako da je forsirala najkrupnije kompanije, koje su i pokupovale sve što se ponudilo na prodaju; seljacima jedva da su ostali i parčići. U Evropi primarnom poljoprivredom bave se isključivo farmeri, privatna lica, dok se kompanije bave preradom i drugim na agrar naslonjenim delatnostima. Ekonomija obima čini naše agrarne kompanije najkonkurentnijim primarnim proizvođačima u Evropi. Od toga korist nema srpska poljoprivreda, već samo vlasnici kompanija, u okviru kojih su i prerađivačka, trgovačka i transportna delatnost. Kao što uverljivo pokazuju česte nevolje u odnosima uzgajivača repe i šećerana, prerađivači i trgovci zadržavaju sav profit. Druga nevolja latifundizacije je podsticanje monopola zasnovanog na obuhvatu svih radnih etapa, od njive do trpeze. Ipak, najneugodnija posledica je drastično smanjivanje broja građana koji se izdržavaju od poljoprivrede. Dok će od 1.700 hektara «Sokoca» ubuduće živeti 60 porodica, latifundista bi zaposlio najviše 15 radnika. Uz modernu obradu zemlje i snažne mašine, više mu i nije neophodno.
Nervoza tajkuna
Ali, otkud toliko uzbuđenja, nervoze; reč je samo o, za tajkune gotovo beznačajnih, 1.700 hektara?
Lako bi sa «Sokocem», nekadašnjim manjim kombinatom. Međutim, država je trenutno vlasnik najmanje 450.000 hektara oranica, pretežno prve i druge klase. Kako je pred početak restitucije zatražen povraćaj ne više od 200.000 hektara, država će i dalje ostati zemljišni veleposednik. Državna zemlja će se ubrzo nakon okončanja povračaja nacionalizovane imovine pojaviti na tržištu, bilo davanjem pod zakup, bilo prodajom, baš kao što će njive ponuditi i polovina onih kojima će biti vraćene. Očekuje se da će način privatizacije nakon restitucije preostalog državnog zemljišta umnogome oblikovati buduću zemljišnu strukturu srpske poljoprivrede. Naravno da tajkunima, koji se ni u jednoj evropskoj zemlji ne bi uopšte ni mogli baviti primarnom poljoprivredom, ne odgovara da se upravo pred ključnu preraspodelu najvažnijeg resursa pojavi ijedan, pogotovo ne tako ozbiljan i za svaki pedalj zemlje životno zainteresovan konkurent kao što su združeni zemljodelci. Licitacija u Novom Bečeju jasno pokazuje da su seljaci sposobni da nadlicitiraju i najkrupnije biznismene, pogotovo kada tajkuni ostanu bez državne favorizacije. I to je možda najvažnija poruka sa banatske obale Tise.
  Živan Lazić

Uloga države
Svuda u svetu država svojim merama umnogome oblikuje profil poljoprivrede. U Evropskoj uniji države su se odlučile za farmerski agrar kao najbolji za ukupan ruralni razvoj, čemu su primerile i odgovarajući segment finansijke politike. Specijalizovane banke, uz podršku države, odobravaju namenske kredite za proširenje farme, uključujući i uvećanje obradivih površina.
Upravo će kreditna sposobnost seljaka i tajkuna biti od presudnog značaja pri privatizaciji nakon restitucije preostalog zemljišta u državnom vlasništvu, ali i otkupu od onih građana koji nisu zainteresovani da obrađuju njive. Pristup novcu će odlučiti buduću zemljišnu strukturu poljoprivrede u Srbiji.
Đorđe Bugarin, sekretar za agrar u Privrednoj komori Vojvodine, zalaže se da država seljacima, farmerima u nastajanju, na osnovu hipoteke nad zemljištem odobrava kredite za kupovinu dodatnih površina po parametrima koji bi bili prihvatljivi za niskoakumulativnu poljoprivrednu proizvodnju. Uslov bi bio da korisnik kredita živi i radi na farmi, odakle i crpi sva socijalna prava i da ima odgovarajuće(srednje) poljoprivredno obrazovanje, što su i evropski uslovi za podsticanje farmerstva. Bez aktivne podrške države paorima u pristupu novcu, startna pozicija biznismena u otkupu državne zemlje biće privilegovana.
 
Čuvaj se pedofila
1. -30. 04. 2012.
Danas

 
 
 
 
 
 
 
Copyright © 1996-2012