Srpsko-ruski odnosi: realnost pre svega

Članstvo u EU ne isključuje saradnju sa Rusijom

Verovatno da Rusija ne bila oduševljena pristupom Srbije NATO-u, ali ne u meri koja bi se shvatila kao prekid saradnje ili prepreka dobrim odnosima. To pitanje kada dođe na dnevni red valja posmatrati u sklopu globalnih kretanja

industrijskim i poljoprivrednim kapacitetima i što je verovatno najvažnije sa velikim prirodnim bogatstvom u nafti, gasu, gvozdenoj rudi, obojenim i retkim metalima. Ono što je sa finansijske tačke gledišta veoma značajno to je činjenica da je Rusija u svetu najveći proizvođač nafte i drugi proizvođač gasa i izvoznik prvog reda ovih energenata. Iz ovih izvora Rusija pokriva polovinu svog budžeta i 70% svojih izvoznih prihoda. To je i razlog da Rusija ne muči muku sa dugovima i budžetskim deficitima. Što se tiče vojne
		Milan Jakšić, Zvezde, akril na kartonu, 2010.

U ekonomskoj oblasti najvažniji ruski partner su članice Evropske unije a među njima na prvom mestu je Nemačka. Razlog za ovo partnerstvo je jednostavan: najveći uvoznik ruskog gasa i nafte su evropske zemlje, a Rusija najviše uvozi iz evropskih zemalja. Izgradnjom gasovoda Severni tok, Nemačka postaje za Rusiju daleko najvredniji partner. I obrnuto, pošto Nemačka u vreme današnje velike krize ne može da poveća svoj izvoz na tradicionalna evropska tržišta i SAD, ona sada upućuje svoju robu u Rusiju koja ima čime da je plati. Trgovina između dve zemlje u oba smera kreće se oko 45 milijardi dolara a oko 5.000 nemačkih kompanija posluje u Rusiji. Nemačka pokriva svoje potrebe ruskim gasom u visini od 36% a u nafti 32%, dok Rusija kupuje nemačku tehnologiju u visini od 10 milijardi dolara godišnje. Istina, Rusija čini svega 3% tržišta za Nemačku ali je ovo u stalnom usponu. Po svemu sudeći rusko- nemačko partnerstvo postepeno će zauzimati sve veći prostor sa političkim implikacijama koje će se ticati Evrope u celini. Nemačke reakcije na ponovni izbor Vladimira Putina za predsednika to potvrđuju.
Rusija se, po priznanju svojih vođa, suočava sa velikim problemima: razvoj visoko tehnološke proizvodnje i uopšte obnove industrije iz sovjetskih vremena, izgradnje savremene infrastrukture, dalji razvoj Sibira u kojem žive svega 20 miliona stanovnika, unapređenja zdravstva i školstva, zaustavljanja porasta socijalnih razlika i povećanje zaposlenosti. Pored toga, treba da unapredi svoje upravljanje sa što širim uključivanjem građana što se vezuje i za suzbijanje korupcije i kriminala. Pošto oružane snage većinom raspolažu oružjem iz vremena Sovjetskog Saveza mora se i ovo zaostajanje uskladiti sa tendencijama u svetu što podrazumeva značajan budžetski napor.
Što se tiče spoljnjog sveta, Rusija se usredsređuje na održavanje što boljih odnosa sa bivšim republikama Sovjetskog saveza u Centralnoj Aziji, na Kavkazu i sa Ukrajinom i Belorusijom, oslanjajući se na svoj koncept zajedničkog ekonomskog prostora, carinske unije i od skora Evroazijske unije. Kina i Indija takođe imaju rang najvišeg prioriteta koji ima bogatu ekonomsku podlogu. Razume se, time Evropa nije potisnuta u stranu o čemu svedoče mnogobrojne bilateralne i multilateralne veze koje sve više postaju svestrane. Vojna doktrina Rusije najvećim delom definisana je u smislu zaštitu svoje teritorije i stvaranje povoljnih bezbednosnih okolnosti u neposrednoj blizini. Ovde valja dodati i poseban interes prema prostranstva Artika koji sem što je u bezbednosnoj funkciji takođe je ekonomskoj zbog potencijalno ogromnih rezervi gasa i nafte.

Iz svega toga mogao bi se izvući zaključak, možda ne potpun, o tome kakvo će biti spoljnopolitičko usmerenje ruskog političkog voćstva ponovo na čelu sa Vladimirom Putinom kao predsednikom. Svakako će to usmerenje biti pre svega u službi ekonomsko socijalnih potreba, jer ako Rusija ne bi prihvatila takve ciljeve neće moći u novom odnosu snaga u svetu da se svrsta u prvih pet svetskih sila, a pitanje i kako bi se takvo zaostajanje odrazilo na unutrašnje prilike. Otuda je Rusiji preko potreban miran ekonomski razvoj moguć samo u sprezi sa svetom, u prvom redu sa Evropom, a zatim i sa Kinom. Izolacija pravdana bilo kakvim razlozima izazvala bi nenadoknadive gubitke i zato nije alternativa za praktičnu politiku. Ako je to tako, da li se u Rusiji može uopšte formirati politika koja bi sa obnovljenim imperijalnim, velikoruskim ambicijama uvela zemlju u novu trku u naoružanju i zategnute odnose sa velikim brojem snažnih država ? Verovatno ne i pored toga što na Zapadu postoje mišljenja da Rusija ostaje potencijalni protivnik, a u Rusiji da Zapadu u svemu što predlaže ne treba verovati. Ipak, nesuglasice Rusije i SAD koje se protežu od spora povodom uspostavljanja američkog antinuklearnog štita u Istočnoj Evropi do ugovora o obostranom smanjenju nuklearnog naoružanja nisu razlozi, bar niko to nije rekao, koji bi nepopravivo ugrozili odnose. Slično je i sa pitanjem nuklearnog naoružavanja Irana i nemira u Siriji. Ove nesuglasice ostaće predmet dugog pregovaranja kao i slični sporovi među velikim silama iz ranijih vremena.

U svim tim odnosima Rusije sa velikim silama gde se nalazi Srbija ? Naravno ona nije u Moskvi zbog svoje veličine i privredne snage zbrisana sa političke mape. Srbija ima svoje mesto u ruskoj politici koje nije u rangu prvih prioriteta, jer gradacija interesa svakako postoji. Štaviše, Srbija ne bi ni imala koristi od toga da zauzme neko visoko mesto u ruskoj spoljnoj politici jer bi na taj način sebe promovisala u faktor iznad stvarnih mogućnosti i upala u klopku neracionalnog obavezivanja. Nepromenljiva je veličina: niti Rusija može sve od nas da traži niti mi to možemo od nje. Ukoliko u vreme globalne ekonomske krize i pomeranja koje ova izaziva u odnosu snaga u svetu, uklonimo retoričku pompu sa teze „oslonac na četiri stuba spoljne politike Srbije“ i izvedemo iz toga suštinu, došli bismo do zaključka da su nam neophodni što produktivniji ekonomski odnosi sa Rusijom kako bi lakše pokrenuli privredni rast i nadoknadili ono što nam ne uspeva na drugim izvoznim destinacijama. A da imamo šanse za izvoz u Rusiju - imamo. Svakako nam pogoduje bescarinski promet i trebalo bi ga koristiti maksimalno. Robna razmena u oba pravca od tri milijarde dolara nije beznačajna, ali bi za nas bili korisnija kada bi bila uravnoteženija a to opet zavisi od nas. Koristiće nam i izgradnja i puštanje u pogon gasovoda Južni tok koji je projekat prvenstveno namenjen Evropi, a ne (samo) Srbiji. Važne su nam i ruske investicije u infrastrukturu samo je pitanje koliko možemo još da se zadužujemo. U vezi sa Kosovom i našim stavom o nepriznavanju proglašene nezavisnosti potrebna nam je podrška Rusije u Savetu bezbednosti UN jer na taj način možemo prema planu od četiri tačke predsednika Borisa Tadića, (ljudska prava i slobode nealbanskog življa, status severnog Kosova, povratak imovine i zaštita manastira) naše interese u budućim pregovorima da postavimo na ravnopravnu osnovu. Moskva u tom pogledu ne nameće neke svoje posebne interese, a nikada nije rečeno ni da bi se usprotivila onome što mi hoćemo. Ipak, treba da imamo na umu da Rusija svoj stav prema Kosovu ne gradi zbog naklonosti prema Srbiji već i zbog svojih nastojanja da se i u ovom sporu razume kao velika sila.

U javnosti u Srbiji se često postavlja pitanje da li će Rusija pristupanje Srbije u Evropsku uniju razumeti kao gest naše slobodne volje bez namere da se bilo ko povredi. Bliži je stvarnosti sud, sličan kineskom, da će Rusija takvu politiku prihvatiti kao potrebu jedne male zemlje koja jeste evropska da se prikloni snažnoj ekonomskoj integraciji koja za nju objektivno posmatrano nema pravu zamenu. Da to nije samo varljivo očekivanje i pusta želja već da se zasniva i na činjenicama pokazuju čvrste ruske namere da razviju što šire ekonomske odnose sa članicama Evropske unije. A ti odnosi svojom inercijom ka što većim projektima sasvim normalno mogu da dovedu i do velikih multilateralnih aranžmana, pogotovo ako Unija pod pritiskom novog iskustva u savladavanju svetske ekonomska krize uđe u velike reforme svog modela upravljanja. Ekonomski snažna Srbija kao partner korisnija je bilo kome nego kad je zemlja koju neprestano treba pomagati da bi opstala. Takođe se više ceni zemlja koja raspolaže širokim vezama sa svetom nego kad je vezana samo za neposredno susedstvo.