Dobru vest iz Brisela poništava loša – devedesete još uvek traju

Prećutkivanje kao način komunikacije

Pred anomičnim sistemom i devastiranim institucijama novoizabrani narodni predstavnici su čvrsto zatvorili oči i zakoračili ka onima protiv kojih su se borili. Nije sprovedena lustracija, nisu otvoreni dosijei...

Posle vesti iz Brisela da je Srbija dobila status kandidata političari iz vladajućeg establišmenta su slavodobitno izjavljivali da je to istorijski događaj za Srbiju i veoma dobra vest za građane. Opozicija je, kako dolikuje protivnicima vladajuće većine bila kritički raspoložena pa su njeni lideri davali izjave koje su se kretale od primedbi da se suviše kasnilo do potpune negacije značaja ovog događaja. Građani su ćutali. Nije bilo automobilskih povorki po ulicama, ni buke sirena, ni spontanih okupljanja sa transparentima podrške uz mahanje državnim zastavama. Samo ćutanje, kao da se vest iz Brisela uopšte ne odnosi na njih. Poruku prenetu ćutanjem ljudi na vlasti nikada nisu razumeli, ili nisu želeli da se njome bave, što se i ovoga puta dogodilo.

Dok građani ćute, ljudi na vlasti pokušavju da prećute, da je uz podršku kandidaturi iz Brisela stiglo niz primedbi na dosadašnje, navodno, uspešne reforme i nezavršene poslove koje treba obaviti do početka pregovora sa oko prijema države u članstvo Evropske unije.
Prećutkivanje ili polovično informisanje je osnovni način sa kojim izabrani predstavnici građana komuniciraju. Država kao najviši organizovani sistem je izgubila svoju integrativnu funkciju, što je neminovno dovelo da svi podsistemi dođu u stanje dezintegracije.
Istorijska šansa koju je Srbija imala raspukla se kao mehur od sapunice jer su ljudi koji su deklarativno preuzeli odgovornost da postave temelje novom državnom sitemu, otkrili kako vlast otvara vrata za neslućene mogućnosti ličnog prosperiteta. Dilemu da li da se poduhvate mukotrpnog, dugotrajnog, neizvesnog i opasnog posla demontiranja bivšeg sitema ili da se ugrade u već postojeći, razrešili su lako, opredeljujući se za izvesniji i već trasiran put.  Takva opredeljenja su ih usmerili na direktne veze sa ljudima koji su držali ključne poluge u postojećerm državnom sistemu. On je funkcionisao oslanjajući se na državne institucije ogrezle u korupciju, ličnosti sa kapitalom stečenim u smutnim vremenima u kojima je sve bilo dozvoljeno i oružane formacije pod direktnom kontrolom nekolicine ljudi iz državnog vrha. Postojali su zakoni ali su postojali i ljudi na koje se nisu odnosili, postojali su državni sistemi, ali su služili zaštiti interesa etablirane manjine, postojala je privreda koje nije funkcionisala po ekonosmskim već po interesnim principima političkih i njima nadređenih „nevidljivih“ kreatora patološkog društvenog stanja.