Početna stana
  
 
 
   

Propušteni i mogući razvojni potencijali 

EU-strategija aktiviranja Podunavlja

Juna 2009., inicijativom Evropske unije, Evropska komisija je dobila mandat da izradi zajedničku sveobuhvatnu strategiju za 14 zemlja podunavskog sliva. U toku mađarskog predsedavanja EU početkom 2011., formalno je usvojena makro-regionalna Dunavska Strategija (EUSDR). Na osnovu potom razrađenog Akcionog plana, ona se danas uveliko sprovodi ( što nije i ovde slučaj!) među mnogim članicama potpisnicama i brojnim 'stakeholderima' (lokalne samouprave, industrija i privreda, privredne komore, naučni i stručni instituti i udruženja, civilno društvo NVO-i) u serijama lokalnih i interregionalnih projekata.

Zanimljivo je podsetiti, da se prva konferencija tzv. "Beogradski sporazum" održala davne 1948. godine, simbolične ne samo za veliki deo zemalja sliva, već i za nas posebno, a u cilju od svih podržanog sporazuma o „slobodnom režimu slobodne plovidbe Dunavom"! Takođe, tih 1950-1980-tih bili smo drugi ili treći brodarski operateri na ovoj vodnoj kičmi Evrope! Već tada je spoznat razvojni potencijal dunavskog sliva koji pokriva 817.000 kilometara kvadratnih (11% u Srbiji), a u hidrografskoj mreži sliva sa 120 pritoka, najveći ulivi u tok Dunava Savom, Drinom i Tisom, takođe su na teritoriji Srbije. Tada smo izgradili i sistem Dunav-Tisa-Dunav, koji je posle „Holandskih kanala" bio najrazvijeniji unutrašnji plovni sistem u Evropi, u strateškoj nameri intenziviranja poljoprivrede (bez obzira na pogrešnost monoprodukata poljoprivrednih kombinata) i reindustrijalizacije gradova i naselja, umreženih ovim plovnim sistemom. Današnja zabarenost i kanala i opšti zastoj ekonomskog i socijalnog razvoja (posebno starenja i pražnjenja pograničnih sela) ovog najvrednijeg našeg resursnog makro regiona, najbolji su dokazi štetnosti dugogodišnjih izolacionističkih i partokratskih birokratskih politika.

Potreba monitoringa

Jer već od 1982., sledile su na međunarodnom nivou brojne nove inicijative i konvencije, formirane stalne Komisije i potpisivani obavezujući Protokoli i Konvencije. Potom širenjem EU i konsekventne međunarodne trgovine i saradnje, razvijala se i nova institucionalna podrška. Oktobra 1998., ustanovljena je Međunarodna Komisija za zaštitu reke Dunava (ICPDR) sa permanentnim Sekretarijatom u Beču, koja je novembra 2000-te usvojila prvi razvojni dokument „Zajednički Akcioni Plan za period 2001-2005".
Prva ICPDR Ministarska konferencija, decembra 2004., održana u Beču, usvojila je „Akcioni program održive zaštite od poplava", „Dunavsku Deklaraciju" i „Analize Dunava prema zahtevima EU Direktive - Okvira za vode". (Kako bi bilo dobro danas da smo išta od toga operacionalizovali!)
Zanimljivo je takođe naglasiti da je već septembra 1991 u Sofiji održana Dunavska Konferencija sa međunarodnim donatorima i učešćem civilnog NVO sektora, usvajajući prvi zajednički strateški "Envajronmentalni Program za basen reke Dunava".
U svim tim aktivnostima i potpisanim obavezujućim konvencijama učestvovala je zvanično i naša zemlja. Da li je, ili zašto nije o tome dovoljno znala lokalna i šira politička i stručna javnost i što to znači za dana-šnju ekonomsku krizu (lokalne samouprave, ruralnog razvoja i agrikulture, turizma, ekologije, energetski održivih transportnih vodnih sistema i dr)? Posebno i s pravom se pitamo, da li bi posledice prirodnih nepogoda i nekoliko prethodnih ekoloških udesa (rudnici zlata u Rumuniji), bile manje da smo svih ovih godina ozbiljnije interdisciplinarno organizovano, razuđeno institucionalno sarađivali na monitoringu voda, klime, modela urbanizacije i uklapanja u adekvatne mreže pračenja i procena rizika. To bi svakako trebao biti predmet ozbiljne detaljnije analize i ozbiljnijeg političkog, stručnog i javnog projekta strategije razvoja uz sliv Dunava, a odmah posle završetka nadležnosti današnjeg Kriznog štaba, formiranog usred tekuće vanredne situacije. Na to nas obavezuju, jer otvaraju razvojne mogućnosti još dva značajna međunarodna već davno ratifikovana dokumenta „Karpatska Konvencija" i „Konvencija o reci Savi", ali i o njima se malo zna i još manje projektno planira, a o uključivanju NVO sektora u te akcione planove nema ni pomena. 

Cena zatiranja lokalne samouprave

Veliki plovni put Rajna-Majna- Dunav koji spaja luke Lamanša- Roterdam i Konstancu na Crnom Moru, posle 180 godina od početka radova, zvanično i svečano je proglašen plovnim 1992. godine. Taj poduhvat ocenjuje se kao jedan od najvećih svetskih poduhvata. Ali u nas, već zaboravljene 1996-te izborne godine i borbe za lokalnu samoupravu, u Zemunu su „patriotske snage" zatezale lance preko Dunava, sprečavajući plovidbu, naravno uzvodno. Danas, kad nam je led odatle došao i zatekao nas na mnogo nivoa nespremne i kada još uvek niko nije ozbiljno procenio što ćemo sa poplavnim vodama koje prete iz Karpatskog, Savskog i Moravskog sliva, pitamo se da li je samo to cena zatiranja i lokalne samouprave i opšte društvene stagnacije strateškog upravljanja radom, znanjem, mehanizmima socijalne kohezije.
(O tome kako smo se našli danas u ledenom oklopu Dunava, nakon 30 očigledno propuštenih godina da strateški planiramo, da se razvijamo konkurentno i brodarsko i ekonomski i kulturno, nekom drugom prilikom i na temelju dubljih analiza. Današnje havarije na Dunavu, a bojimo se da slede i klizišta i poplave, pokazale su da više nemamo ni brodove ni brodare, ali ni indogenu pecarošku kulturu življenja na Dunavu; badava Krizni štabovi kad čamdžije nisu na vreme ni motore demontirali sa svojih čamaca. Apsurdno je da su u toku havarije uspeli izvući dvadesetak čamaca. Da su imali organizovan monitoring mogli su dan ranije da spasu sve brodove. O statičkoj stabilnosti i faktoru bezbednosti platformi na burićima, na kojima se „zidaju" dvospratni restorani mora da se pozabave Rečne Kapetanije, Rečna Policija & Inspektorati).
Kada smo sada već daleke 1997., pisali u Republici „Šetnje i slobodna plovidba Dunavom", suprostavljajući se mračnim srednjovekovnim strategijama „zatezanja lanca" popreko matice Dunava, nismo verovali ni tada da je takav čin uopšte moguć. Još manje, da će dugoročno pa sve do pred "kandidaturu", biti efikasan kao materijalizovana podvodna hrid, danas eto već i ponovljena strateško izolacionistička opcija, uslovljavanja slobodne (inih) plovidbi i saradnje uz ovu moćnu Kičmom Evrope, odnosno indirektno sa samom EU.
Ponajmanje smo mogli i da poverujemo, da će umrtvljavanje života efikasno trajati toliko godina, usprkos brojnim zvanično usvojenim dokumentima o nacionalnim, interregionalnim strategijama održivog razvoja transporta, otvaranja zajedničkih tržišta, energetskih koridora i dr. iza kojih su pozamašnim sredstvima stajale razne EU države i donatori.

Pomanjkanje podrške
Te su se podrške izgleda takođe "utopile" u mnogim našim ministarstvima, uz podršku "NAŠIH" naučnih instituta ili partijskih GONGO timovi eksperata, uglavnom metodom „pretraživača i prevodilaca Internet stranica". Čestim promenama, atomizacijom i fragmentacijom „nadležnih Ministarstava & Direktorata & Agencija" i „ekspertnih timova autora", gubi se svaki trag prethodno urađenog, interregionalno dogovorenog i ekonomski već mogućeg. Pomenimo ponovo naše neuspešno zalaganje za povratak prava lokalnim samoupravama i velikim mogućnostima saradnje gradova u mreži „sestrimljenja gradova" projekata „Lokalna Agenda 21". Ta strategija interregionalnog razvoja nije uslovljena član-stvom u EU, već je odavno i formalno pokrivena kroz međunarodnu saradnju naše „Stalne konferencije gradova i opština".
Sudbina svih ovih otvorenih razvojnih mogućnosti i dokumenata, izgleda da je celo vreme
završavala namerno ili nenamerno u „nečijoj fioci". Tako se svaka nova inicijativa očitava kao da je početna; Vlada Srbije je septembra 2009., formirala Radnu grupu (deset ministarstava, predstavnik AP Vojvodine, Kancelarija za evropske integracije), koja je izradila dokument "Pozicija RS za učešće u izradi sveobuhvatne strategije EU za region Dunava", usvojen od Vlade juna 2010. Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić, imenovan je za predsednika Radne grupe za
  
Nada Denić, Polje, Akril na kartonu, 2010.
ovu EU saradnju u Podunavlju. Na nekoliko nacionalnih i interregionalnih konferencija potpredsednik vlade obrazložio je tri osnovna stuba "Strategije EU za Podunavlje": transport i povezivanje, zaštita životne sredine i socio-ekonomski razvoj, a sama struktura Strategije utemeljena je na:
- Povezivanju Dunavskog regiona, kroz unapređivanje mobilnosti i multimodalnosti, podsticanju održive energije i promovisanju kulture, turizma i kontakta među ljudima.
- Zaštiti životne sredine u Dunav-skom regionu, kroz obnavljanje i održavanje kvaliteta voda, upravljanje ekološkim rizicima i očuvanju biodiverziteta, pejsaža i kvaliteta vazduha i zemljišta.
- Izgradnji prosperiteta u Dunavskom regionu, kroz razvoj društva i istraživanja, obrazovanje i informacione tehnologije i kroz ulaganje u ljude i veštine.
- Jačanju Dunavskog regiona, kroz unapređivanje institucionalnih kapaciteta i saradnje i kroz zajednički rad u svrhu promocije bezbednosti i borbe protiv organizovanog i ozbiljnog kriminala.
Kada smo aprila 2010., učestvovali na naučnoj konferenciji „Dunavska strategija i ekonomija znanja", koju je organizovao udruženje „Naučni Forum - Dunav reka saradnje" u saradnji sa Institutom „Jaroslav Černi" i Institutom za međunarodnu politiku i privredu, posle uvodnog izlaganja potpredsednika Vlade i Predsednika Radne grupe gospodina Đelića, bili smo uvereni da će se ovog puta ozbiljno i za široki spektar aktera (uključujući NVO), otvoriti Podunavska saradnja i projektno elaborirati ova izuzetna strateško razvojna mogućnost za Srbiju. (Sama navedena agenda Strategije govori koliko nam je upravo ovih dana takav okvir za delevonja u kriznim situacijama hitan i neophodan!).
Dva glavne teme ovog skupa izdvojene iz Agende bile su „Zaštita životne sredine i održivo koriščenje prirodnog bogatstva u slivu reke Dunav", koju je predstavio Prof. Dr. Milan Dimkić, generalni direktor Instituta „Jaroslav Černi" i „Stvaranje ekonomije znanja kroz saradnju u regionu Podunavlja i aktivna uloga nauke u postizanju ciljeva Strategije" koju je obrazložila Prof. dr. Nada Dragović, pomoćnica ministra za nauku i tehnološki razvoj. Sledilo je još nekoliko takvih promotivnih konferencija, a onda je potpredsednik Vlade dao ostavku (zbog neuspeha lobiranja EU kandidature) i cela pokrenutost i velika iščekivanja su ponovo zamrla, nadamo se ne zadugo ili u nekoj još neotvorenoj fioci.
Konferencija u Osijeku
Zato smo sa velikim zadovoljstvom prihvatili poziv da 26. januara 2012., učestvujemo u Osijeku na međunarodnoj konferenciji „Očuvanje biološke raznolikosti, krajobraza i kvaliteta zraka i tla” vezenoj za Strategiju Dunavskog Regiona, odnosno za poglavlje „Akcionog plana" o Biodiverzitetu.
Ovo je bila treća u seriji interregionalna konferencija, inicirana od strane NVO „Mađarskog udruženja razvoja naselja i regiona", „Mađarske nacionalne ruralne mreže", „Regionalne Agencije za razvoj Slavonije i Baranje" Hrvatske i Međunarodnog naučnog Foruma „Dunav - Reka saradnje" iz Beograda. Ova inicijativa usmerena je pre svega na unapređivanje informisanosti i stvaranje Foruma NVO-a i njihovo formalno umrežavanje u „DANUBNET". Ovu misiju podržava Program Evropske unije za civilni sektor, a nova serija sastanaka posle gradova Lendave, Banja Luke i Osijeka održaće se uskoro u Temišvaru.
U Osijeku uspešan radni dan protekao je u direktnom predstavljanju projekata i u dijalogu pedesetak predstavnika gradova i NVO-a iz Slovenije, BiH, Hrvatske, Mađarske, Rumunije i
nas četvoro iz Srbije. Skup su otvorili i pozdravili zamenik gradonačelnika Osijeka, zamenica ministra iz Uprave za zaštitu prirode, Ministarstva zaštite okoliša i prirode Hrvatske, Direktor Regionalne razvojne agencije Slavonije i Baranje i predstavnik Ministarstva ruralnog razvoja Mađarske.
Na uspešnost dijaloga i gostoprimstvo nije ni za trenutak uticao sramni incident rukometaških navijača u Novom Sadu, koji se baš dogodio prethodne noći. Ogorčenost i duboka uvređenost takvom slikom iz
 
Nada Denić, Polje, Akril na kartonu, 2010.
Novog Sada, našeg velikog multikulturnog grada na Dunavu, pojačao je prolazak kroz još uvek ranjeni Vukovar i groblje na Ovčari, gde smo samo dva meseca ranije sa „Ženama u Crnom" iz Beograda, polagale venac i cveće upravo ovde po strašnim stratištima, ratno huškačke strategije etnonacionalizama.
Stoga je i posebno značajno, obznaniti ovakvu uspešnu skoro do neverovatnosti Konferenciju i inicijative. Na kraju dana ocenjeno je da su stvorene i da se otvaraju velike mogućnosti za formiranje zajedničkih stavova, predloga ovakve (građanske, mirotvorne) strukture učesnika prema nacionalnim vladama, Evropskoj uniji i drugim zainteresovanim akterima.  NVO i Gradovi sa ovih prostora (komore, udruženja, institucije, lokalne samouprave i dr.) izgradnjom Foruma i mreže „DANUBNET-a" nameravaju i mogu da zajedničkim platformama i interdisciplinarnim i interregionalnim projektnim doprinesu pospešivanju i uspešnijem ostvarivanju ciljeva Dunavske Strategije. To je jedini put ne samo  prema savlađivanju ekonomskih kriza lokalnih, interregionalnih i evropskih, već i temelj ostvarivanja bezbednosti bez ikakvih (ekoloških i poplavnih) i posebno socijalnih rizika.
A takvih ima nažalost ponovo mnogo i to ne samo u nas na t.zv. Zapadnom Balkanu! Reka Dunav, kao kičma Evrope dovoljno je snažna i potentna da nam to obezbedi. Pitanje je dali smo svi i ko je sve dovoljno toga svestan, a nažalost izgleda još uvek prevashodno u nas i „nadležan".<
  Sonja Prodanović

P.S: Umesto zaključka kao vizija vodilja pesma Pesnika*:

ZLATO I VOĆE

Kad sam već hteo da dignem ruke
od tebe
kad sam već bio siguran
da si deonica na kojoj nema ni trunke zlata
i da zaista nema smisla da te
dalje pretražujem...

Kad sam legao, kad sam zapalio cigaretu
i bacio pogled umoran na zemlju
i dane za koje mišljah da sam ih uzalud
proveo...

Iznenada kao prolećna oluja
grunuše u moje oči beli cvetovi flore
beskrajno plodnog kraja!

I evo me sad, nasmejanog, do kolena u reci
- umesto zlato - ispiram voće!
......................
Milan Milišić (1970): Volele su me dve sestre skupa; VIDICI, Beograd
 
Opiranje zlu
1. -31. 03. 2012.
Danas

 
 
 
 
 
 
 
Copyright © 1996-2011