Početna stana
  
 
 
   

Psihološki profil Ivice Dačića

Pretnje potpredsednika vlade

Već od početka godine što u svojsvu ministra policije što u svojstvu potpredsednika vlade Ivica Dačić ide Srbijom i preti. Njegovi razgovori sa novinarima i političkim protivnicima, eufemistički bi mogli da budu okarakteristani kao neprimereni rečniku visokog državnog funkcionera

Potpredsednik vlade Srbije i predsednik Socijalističke partije našao se među brojnom srpskom delegacijom na tradicionalnom „molitvenom doručku“ kod predsednika SAD. Prema navodima medija u zvaničnom razgovoru potpredsednik vlade je ozbiljno „zapretio“ Amerikancima da paze šta rade jer Srbija može da se okrene Rusiji koja bi eventualno na njenoj teritoriji mogla da podigne nekakav raketni „štit“ zbog čega bi se Evropa i SAD gorko kajale ali bi tada „bilo kasno“ da se njihovi neprincipijelni odnosi prema Srbiji isprave.

Pretnje Americi – za domaću upotrebu

Već od početka godine što u svojsvu ministra policije što u svojstvu potpredsednika vlade Ivica Dačić ide Srbijom i preti. Njegovi razgovori sa novinarima i političkim protivnicima, eufemistički bi mogli da budu okarakteristani kao neprimereni rečniku visokog državnog funkcionera. Pre no što je ozbiljno skrenuo pažnju predstavnicima američkog kongresa ministar policije i potpredsednik vlade je svoju agresivnu retoriku isprobao na upravniku Narodne biblioteke Srbije u čijem smenjivanju je bio eksponirani akter, poručivši mu da „iz zatvora može da piše podrške teroristima“
Ovakvo ponašanje visokog državnog funkcionera i bišeg bliskog saradnika bivšeg predsednika čija je politika uvela Srbiju u stanje haosa i ekonomskog kolapsa može da se tumači sa više nivoa.
Čak i da je zaista kongresmenima sa kojima je razgovarao izgovorio rečenice koje je naveo novinarima, on svakako zna da nemaju nikakvu političku težinu. Izgovorene su u neoficijalnom razgovoru, prilikom kurtoaznih susreta i neće biti predmet nikakve analize, niti će se na osnovu njihovog sadržaja donositi nekave državne odluke. Kongresmeni su eventualno mogli da budu iznenađeni izgovorenim, ali su verovatno sebi samo potvrdili da Srbija vodi spoljnu politiku na sopstvenu štetu. Navodne pretnje potpredsednika vlade su isključivo namenjene delu domaće javnosti koju želi da probudi iz letargije.

Partiji na čijem se čelu nalazi nije prišao zato što je verovao u njen program, već što je znao da je u tom vremenu bila najjača politička snaga. Sledeći i promovišući ideje bivšeg predsednika nije mislio da su one ispravne i mudre već je bio siguran da su bliske većini građana ondašnje Srbije. Kada je njegova partija izgubila izbore, a partijski lider izveden pred Haški tribunal, Dačić nije osnovao novu partiju niti se odrekao dotadanje ideologije koju je verbalno zastupao. Vešto i diskretno je podržavao nove ljude na vlasti, prilagodio retoriku novim prilikama i ponovo zauzeo visoku poziciju u državnom političkom ustrojstvu.

Ostati na političkom vrhu
Naizgled nepremostive ideološke prepreke lako prevazilazi jer je praktičan, pragmatičan, vlastoljubiv i lukav. Idiosinkraziju ne priznaje, može sa svima i svaku priliku ume da iskoristi kako bi ostao na političkom vrhu. On ne želi da zauzme neko dobro plaćeno mesto koje bi mu omogućilo materijalnu sigurnost i lagodan život, on želi da odlučuje, da njegov glas presuđuje i da se njegovo mišljenje čuje. Ništa ne prepušta slučaju, dobro prosuđuje i još
kvalitetnije rasuđuje, anticipacija mu je slojevita i sveobuhvatna. Dobar poznavalac psihologije mase, stekao je zavidno iskustvo prolazeći kroz sve faze društvenih lomova koji su se protekle dve decenije zbivale u Srbiji. Naučio je kako se opstaje i balansira na nestabilnom političkom tlu i kako se iz svake situacije izvlači korist. Ideologija mu je podređena cilju koji je godinama nepromenljiv. On je bio, jeste i želi neograničeno dugo da bude nezaobilazna politička figura. Privrženost cilju uslovljavala je i modelirala njegovo ponašanje, javne nastupe, izgled i verbalnu ekspresivnost. Društvene pozicije koje zauzima ali i sklonost ka senzacionalističkim nastupima, uz predusretljivost koju je imao prema novinarima osigurali su mu značajnu medijsku pažnju, tako da
 
Nada Denić, Polje, Akril na kartonu, 2010.
je već nekoliko meseci ličnost koja je svakodnevno prisutna u gotovo svim štampanim i elektronskim medijima. Poznajući osnovne crte mentaliteta građana koji svakodnevno prate informativne emisije, trudio se i uspevao da bude u žiži svih važnih događanja. Uvek spreman da razgovara sa novinarima eksponirao se nekada kao neobično otvoren za svako novinarsko pitanje, nekada tajanstven, ali ljubazan, nekada grub ali pristojan, nekada sa čudnim predlozima, posebno interesantnim za rešavanje kosovskog problema. Svi njegovi javni nastupi imali su cilj da se građanima predstavi kao ličnost koja ozbiljno i predano radi baveći se svim gorućim problemima u zemlji.
U izbornoj godini koja je počela prljavim političkim utakmicama i nadmetanjima u lažima i nepristojnostima Dačić je svoje aktivnosti usmerio ka ciljnoj grupi birača od kojih očekuje glasove. Računa na ljude kratkog pamćenja i pralogičkog mišljenja kojima je Miloševićeva apokaliptična vladavina bila vreme lagodnog življanja jer su „za pet maraka mogli da kupe hrane za nedelju dana“ i na očajne i besne koji veruju „da bi čvrsta ruka“ mogla da reši javašluk u državi. Računa na iracionalne u vremenu zalutale ličnosti koje vole Rusiju a mrze Ameriku. Računa na sve ambivalentne, nesigurne, uplašene od svake promene, zatvorene u sopstvene male svetove čije ih granice guše, a oni ne osećaju da su sputani sopstvenim neznanjem i nepoznavanjem sebe, već traže neprijatelje koji treba da su moćni i beskrupulozni, kako bi mogli da podnesu sopstvenu minornost.
Obraćanje kao iz devedesetih
Način obraćanja iz devedesetih, u kome pretnje nose najveću težinu Dačić je najpre isprobao na piscu, filozofu, esejisti i upravniku Narodne biblioteke Srbije. Tu retoričku egzibiciju je pripremio za članove i pristalice svoje stranke koji su razočarani suvišnom bliskošću sa Demokratskom strankom. Javna pretnja Ugričiću zatvorom imala je cilj da razuveri razočarane socijaliste da su oni u podređenom položaju. Javna pretnja nosila je poruku i razočaranim pristalicama Demokratske stranke da je vera u nove vrednosti koje je proklamovao premijer Điniđić ostala u prošlosti. Vlada je jednoglasno, na telefonskoj sednici kao da je u pitanju objava rata, smenila upravnika biblioteke i Dačićevim pristalicama pokazala da se ništa veliko nije promenilo od vremena kada je njihov bivši šef tako postupao sa onima koji mu nisu odgovarali. Sadašnji šef partije pokazao se dostojnim naslednikom koji ume da stvari rešava „po kratkom postupku“ i da ozbiljno zapreti neposlušnima.
Pretnjama, oštrim rečima kojima se obraćao novinarima i tumačenjem razgovora sa kongresmenima Ivica Dačić je probudio svoje pristalice i pokazao građanima Srbije da je ozbiljan i postojan igrač. Stranka koja osvoji najveći broj mandata može da računa na njega i njegove poslanike, ako mu obeća neko visoko mesto u izvršnoj ili zakonodavnoj vlasti. On je gotovo siguran da će biti nezaobilazna ličnost u budućim pregovorima. Tu je duže od dvadeset godina kao simbol nepromenjivosti, kao opomena na uzaludnost nade da će Srbija zakoračiti drugačijim putem, kao potvrda da će na sledećim izborima učestvovati isti ljudi sa istim lažnim obrećanjima. Tu je kao inkarnacija očaja koji je zahvatio većinu stanovnika Srbije koji sleđenih misli i osećanja očekuju obećanu težu i strašniju godinu od one koja je prošla.
  Dragica Stanojlović
 
Monarhističke magle i dimne zavese
1. -31. 03. 2012.
Danas

 
 
 
 
 
 
 
Copyright © 1996-2011