|
Netolerancija
je veoma izražena među
beogradskim srednjoškolcima
Čunkovanje*
ili nasilje bez odgovora društva
Diskriminacija
na rasnoj i nacionalnoj osnovi i u sferi
seksualne različitosti je i dalje najprisutnija
među učenicima. Naročito je velika prema
Romima i LGBT populaciji
Kada sam pre nekoliko dana otvorila pakovanje
škampa kupljenih u renomiranom stranom hipermarketu
zatekla sam iza divnih spoljnih primeraka
„groblje“ iste vrste. Shvatila sam da tzv.
’čunkovanje’ nije samo srpski specijalitet
već je to opšta pojava.
Podsetilo me je to na anketu koju sam pre
nekoliko godina sprovela među 150 učenika
jedne beogradske srednje škole (16-19 godina)
o sprovođenju Zakona protiv diskriminacije.
Stoga sam istu anketu ponovila ovih dana
jer su mržnja prema drugima i drugačijem
kao i nasilje postali sve prisutniji u srpskom
društvu. I opet se srela sa ’čunkovanjem’
u dobijenim rezultatima. A oni su bili narodski
rećeno: spolja gladac a iznutra jadac! Diskriminacija
na rasnoj i nacionalnoj osnovi i u sferi
seksualne različitosti je i dalje najprisutnija
među učenicima. Naročito je velika prema
Romima i LGBT populaciji i ogleda se u odobravanju
zabrane Parade ponosa, progonu i fizičkim
nasrtajima na njihove pripadnike u Beogradu
i Podgorici napr. u kojoj su zbog samo jedne
reklame na ovu temu glavni glumci spota
morali da pobegnu pred razjarenim „čistuncima“
u drugi grad. Pored vršnjačkog nasilja među
učenicima je vidno povećan i broj mizoginičnih
viceva: o „babama“ - starijim ili starim
ženama, vicevi o „plavušama“, kao i oni
puni detalja o ženskoj polnosti i reproduktivnosti.
Istraživanje
Na pitanje, da li znaju kakav je socijalni
položaj Roma preko polovine ispitanih učenika
|
odgovorilo je da:
“Oni (Romi) već jedanput treba da
počnu da rade, a ne da im mi rešavamo
stambene probleme, pa čim dobiju stanove
od države oni ih odmah prodaju i vraćaju
se u kartonska naselja i opet ih mi
izdržavamo“! „Mrzim Rome zato što
zagađuju celu Srbiju, što skupljaju
smeće i nemaju naviku higijene, zato
što smrde 2 km. u krug, i bezobrazni
su, nemaju nikakvo školovanje, prose
po ulicama, hoće da zarade za hleb
bez muke. Ja bi ih sve isterao iz
Srbije“!! Ili, i tu vidimo ono ’čunkovanje’
- „Cigane ne mrzim, nemam ništa protiv
njih, ali... Na pitanje šta misle
o gej i lezbo populaciji 82% odgovorilo
je: „Oni su za mene i ostale normalne,
bolesni i smešni... to je protiv prirode
i Boga. Ove dve populacije su loše
za natalitet“. I opet čunkovanje -
„Ne volim ih, ali isto tako nemam
ništa protiv njih, trebalo bi da se
umesto njima, bavimo narkomanijom
i Srbima koji se bore za naše Kosovo
na barikadama“. “Taj gej zakon (Zakon
protiv diskriminacije) utiče loše
na mlade generacije jer forsira gej
|
|
|
|
Milan
Popović, Ispred
spomenika,
kolaž, 1994.
|
 |
paradu bez potrebe a gejevi su višak ...da
sam na Borisovom mestu tu opciju ne bih razmatrala.
Ua gejevi !!!“ O lezbo vezama: „Lezbo veze
su OK, svako ima pravo da bira sa kim će biti.
U Srbiji nije uobičajeno da se na ulici vide
dve osobe istog pola kako se drže za ruke
ili ljube. Normalnije mi je kad to rade devojke,
u suštini poštujem ali ne podržavam“.
Perspektiva
Da je diskriminacija na razne načine vrlo
prisutna u našem društvu a u nekim segmentima
i pojačana dokaz je sve veće nasilje među
vršnjacima, naročito u srednjim i osnovnim
školama. Sociolog kulture prof. R. Božović
smatra da je diskriminatorno nasilje obrazac
koji deca nauče već u porodici. To nasilje
kruži svim segmentima društva i preliva se
u sve njegove sfere pa je vršnjačko nasilje
normalna pojava. Mladi se najpre fiksiraju
na likove sa TV-a a ne na kulturu. Rešenje
problema on vidi u kritičkoj svesti o njemu
(nasilju) a ne u gajenju elitizma u kulturi.
Sloboda i istina moraju da budu u zagrljaju,
da se zna šta je moralno i dobro.
Nedostaju nam empatija i potreba da se drugome
ne čini ono što ne bi voleli da drugi nama
čine“. Najčešći vid diskriminacije je na ekonomskoj
osnovi: bogati i siromašni, u sferi politike:
pripadništvo određenoj političkoj orijentaciji
ili potpuna politička nezainteresovanost.
U kulturi: obožavanje folk idola i tzv. jakih
momaka koji ’na barikadama brane nacionalni
identitet i integritet Srbije’ ili sportskih
zvezda dok pobeđuju. Pošto je kultura društveno
nasleđe, vaspitanje, znanje, ponašanje na
ulici, oblačenje, govor, briga o životnoj
sredini, razvijanje sopstvene odgovornosti...
sloboda primanja i davanja svojih vrednosti
(K. Andrić, Politika - kulturni dodatak),
tu nema mesta čunkovanju već „kreativnom napadaju“
prostora od trgova, ulica do kulturnih i obrazovnih
institucija. Samo tako moći će nasilje da
bude smanjeno i sankcionisano, smatra Andrić.
|
| |
Vera Vujošević |
|
*
Čunkovanje (kolokv) - Obmana,
prevara ( npr. u trgovini - obično na pijacama
gde se u vreću umetne čunak, u čunak ubaci
truležna roba, a oko čunka zdrava; po vađenju
čunka iz vreće, potencijalni kupac vidi
samo ispravnu robu. Izražava se sintagmom
'spolja gladac, a unutra jadac'. U tekstu
se misli na puki privid tobožnje tolerancije,
a zapravo na relativizaciju mržnje prema
drugima u stilu: 'Ne mrzim nikoga, ali...'
|
