Kome je univerzitet odgovoran?

Nad studentima i studentkinjama u blokadi primenjena je, u poslednjih nekoliko godina, u akademskom kontekstu nezabeležena represija. Zvaničnici fakulteta/univerziteta primenjivali su taktike ignorisanja zahteva, diskreditacije blokade i njenih učesnika/ca, obmanjivali su javnost raznim neistinitim informacijama. O fizičkim napadima na studente u blokadi gotovo i da se ne zna, još manje o tome – ko je odgovoran?

Ovogodišnji studentski protesti koji su kasnije prerasli u blokade Filološkog i Filozofskog fakulteta i Visoke škole elektrotehnike i računarstva strukovnih studija počeli su 6. oktobra sa 4 glavna zahteva: 1) da se iznos školarine ograniči na tri minimalne mesečne neto plate; 2) da 48 ESPB bude uslov za upisivanje školske godine u statusu budžetskog studenta; 3) da se ukine rangiranje studenata prilikom upisa; 4) da se ponovo uspostavi i reguliše apsolventski staž. Kako je Ministarstvo prosvete uporno ignorisalo studentske zahteve, pod izgovorom da ne dolaze od zvaničnih studentskih predstavničkih tela (studentski parlamenti fakulteta i univerziteta i Studentska konferencija univerziteta Srbije - SKONUS), počinju studentske blokade nastave Filološkog fakulteta (17. oktobra), Filozofskog fakulteta (20. oktobra), te Visoke škole elektrotehnike i računarstva strukovnih studija (31. oktobra).
Tokom trajanja blokada, desilo se nekoliko fizičkih napada na studente/kinje u blokadi koji nikada nisu dobili dužnu pažnju javnosti, ali ni akademske zajednice. Događaji koji su usledili, a čija je hronologija prikazana u nastavku teksta, verodostojno se mogu opisati poređenjem sa događanjima od 4. aprila 1936. kada je tokom studentskih protesta studenta Žarka Marinovića ubio jedan od pripadnika Organizacije nacionalnih studenata.

22-23. oktobar – u noći između subote i nedelje, osobe koje izgledaju kao pripadnici neonacističkih grupa upale su na Filološki fakultet gde su zastrašivale i snimale studentkinje u blokadi. U isto vreme, desetak osoba koje izgledaju kao pripadnici neonacističkih grupa pokušalo je da izazove sukob sa studentkinjama i studentima u blokadi na Filozofskom fakultetu, nakon čega su u zgradu fakulteta bacile zapaljenu baklju.
4. novembar – obezbeđenje koje je uprava Filozofskog fakulteta angažovala sa ciljem „uspostavljanja uslova za okončanje studentskog protesta i početak održavanja nastave“, napalo je studente u protestu. Kada su studenti nenasilno pokušali da prođu pored obezbeđenja koje je blokiralo prolaz na drugi sprat fakulteta, pripadnici obezbeđenja su gurali studente niz stepenice, jednog studenta udarili u stomak, jednog čupali za kosu, a jednog studenta davili. Lakše telesne povrede koje su ovim putem nanesene jednom od studenata konstantovane su od strane lekara u Urgentnom centru. Kasnije u toku dana,   Uprava Filozofskog fakulteta izdaje saopštenje u kome napominje da „da od danas, 04. 11. 2011. godine u 16 časova, ne garantuje bezbednost imovine i lica u delu zgrade Filozofskog fakulteta u Beogradu ka Akademskom platou i Vasinoj ulici.“
5. novembar – Trojica muškaraca pojavila su se na Platou ispred fakulteta i krenula da ruše transparente koji su stajali ispred fakulteta i provociraju studentkinje i studente koji su stajali ispred ulaza u fakultet, nazivajući ih „anarhistima“ i „komunjarama“. Jedan od napadača prišao je studentima/kinjama sa rečima „Nemoj sad da vas pobijem“ i „Sve ću vas pobiti“, dok je drugi rekao „U roku od 10 sekundi da ste svi ušli unutra“ i krenuo da broji. Nakon toga, treći napadač izvadio je pajser i krenuo da mlati njime po studentima i studentkinjama koji su se našli u blizini, posle čega ih je njime i gađao. Jedan kolega je tom prilikom pogođen u grudi. Svi studenti/kinje krenuli su da ulaze u zgradu fakulteta, a napadači su otrčali iza spomenika Njegošu, odakle su uzimali delove kamenih ploča kojima su gađali studente/kinje na ulazu u zgradu. Većina njih je uspela da uđe u fakultet. Napadači su potom uzeli jednu celu kamenu ploču i gađali poslednje studente koji su ušli u zgradu, pritom slomivši staklo na vratima fakulteta.
Napadi su se u slučaju Filozofskog fakulteta nastavili i nakon zamrzavanja blokade nastave, kada su studenti nastavili svoj protest okupacijom učionice 101.
27. novembra - dva muškarca, obučena kao pripadnici neonacističkih grupa, ušla su u zgradu fakulteta oko 22:30. Jedan od njih bacio je petardu u učionicu 101 u kojoj su bili studenti i studentkinje u protestu, nakon čega su obojica izašla ispred fakulteta gde su napali troje studenata. Jedan napadač je udario jednog od studenata pesnicom u potiljak, nakon čega je izvadio nož. Drugi napadač pokušao je da napadne drugog studenta bokserom. Kako mu to nije pošlo za rukom, izvadio je suzavac kojim je poprskao dvoje studenata. Napadači su zatim počeli da viču „’Ajde, braćo, sad da ih prebijemo“, nakon čega se na Platou ispred Filozofskog fakulteta stvorilo još nekoliko osoba koje su izgledale kao pripadnici neonacističkih grupa. Ubrzo zatim, napadači su ipak odlučili da pobegnu sa lica mesta.
6. decembra, trojica neonacista upala su ponovo u zgradu Filozofskog fakulteta gde su u blokiranoj učionici 101 napali studentkinje i studente u protestu. Jedan od napadača je odmah po ulasku u učionicu izvadio nož i pretio prisutnima. Nepoznati napadač pokazao je da zna i imena studenata u blokadi, s obzirom na to da je jednom od studenata, aktivnom u borbama za studentska prava i u kampanjama protiv fašizma, i lično pretio. Nakon što se jedna od studentkinja isprečila na putu napadača uz povike «Izađite napolje» i izvadila kameru, napadač je zgrabio šolju koja je stajala na stolu pored njega i gađao jednog od studenata na drugom kraju učionice. U tom trenutku, jedan od napadača je ugasio svetlo, nakon čega je napadač sa nožem nekoliko puta zamahnuo ka studentkinji koja mu je stajala na putu i, vitlajući nožem, krenuo ka drugom kraju učionice sa namerom da napadne jednog od prisutnih studenata. Kada se našao u neposrednoj blizini tog studenta, zamahnuo je nožem sa očiglednom namerom da ga ubode, ali je kolega uspeo da se u poslednjem trenutku odbrani od napada, tako što je zgrabio kompjuterski monitor kojim je blokirao ubod. Nakon ovog pokušaja ubistva, napadači su istrčali iz učionice i zgrade fakulteta, bežeći ka Vasinoj ulici. Tom prilikom, obratili su se još dvojici neonacista na Platou povicima „’Ajde, bežimo“, nakon čega su svi zajedno pobegli u pravcu Trga Republike.

Napadima su, kao po pravilu, prethodile izjave zvaničnika univerziteta/fakulteta ispunjenosti zahteva (gde su navodno studentski predstavnici osigurali ispunjenje svih zahteva u pregovorima sa ministarstvom, iako je više nego jasno na osnovu potpisanih dokumenata sa tih pregovora da zahtevi nisu bili ispunjeni) tome da blokade nemaju veze sa studentima ili da su u pitanju večiti studenti, da je jasno da se iza svegu kriju “ekstremno-levičarske” organizacije M21 i ASI (jasnoća te navodne činjenice je dokazivana ispunjenošću zahteva koju su izdejstvovali tzv. zvanični studentski predstavnici), kao i pozivi državi da “rasturi cirkus” “milom ili silom”.
Odgovornost akademske zajednice za ova i slična dešavanja tokom blokada još je vidljivija, ako se u obzir uzmu i sledeći događaji:
- na Filološkom fakutletu zabeleženo nekoliko incidenata kada su sami profesori, pozivajući se na navodne zahteve studenata da se nastava održava, ulazili u fizički sukob sa studentima u blokadi i uništavali njihov materijal
- na Filozofskom fakultetu, 1. novembra, grupa studenata, predvođena profesorom Milošem Antonovićem (Odeljenje za istoriju) i predsednikom Studentskog parlamenta Ivanom Gajićem, fizički je nasrnula na student/kinje koji su, sedeći na foteljama blokirali pristup učionicama, gurajući ih i udarajući uz povike “ima da vas pregazimo”, “maljem ćemo vas tući”, kao i pretnje “prosipanjem mozga”. Incident je započeo tako što je jedan od studenata iz grupe profesora Antonovića, uz pomoć nekolicine kolega, u pokušaju da ukloni fotelje sa blokade, oborio na zemlju dva studenta koji su na njima sedeli. Nakon toga jedna od fotelja uklonjena je tako što se profesor Antonović lično pridružio studentima u odvlačenju iste nakon čega se pojavio sa makazama koje je unosio studentima u blokadi u lica.
- Uprava Filozofskog fakulteta podnela je, nakon incidenata sa obezbeđenjem, krivične prijave protiv trojice studenata-učesnika blokade, optužujući ih za fizičko nasilje nad radnicima obezbeđenja, uprkos video materijalu koji svedoči o suprotnom.
- 13. decembra, prilikom preuzimanja privatnih stvari studenata/kinja koje su po nalogu uprave Filozofskog fakulteta zaplenjene iz blokirane učionice 101, šef Odseka za tehničke poslove, Predrag Jovanović udario jednu od studentkinja kada je pokušala da telefonom snimi neoštećene fotelje za koje uprava tvrdi da su ih učesnici blokade polomili.
Na ovom mestu treba napomenuti i to da se uprave fakulteta/univerziteta nisu obazirale na ugroženost života učesnika/ca blokade – one su ih ignorisale ili primenjivale taktiku okrivljavanja žrtve, iznoseći u javnost da je „blokadom učionice ugrožena bezbednost studenata“ i to onih studenata „koji dolaze na nastavu, kao i nastava“ (dekanica Filozofskog fakulteta u izjavi za "Blic" od 8. decembra, povodom poslednjeg napada na studente). Takođe, izjavama koje je Uprava Filozofskog iznosila u javnost, nasilje nad studentima/kinjama u blokadi je relativizovano; poslednje je najogoljenije prikazano u njihovom saopštenju od 9. decembra u kome se navodi da je Filozofski fakultet bio "izložen nasilju i neopravdanim zahtevima za trajno ustupanje slušaonica licima koja se predstavljaju kao studenti". Sa druge strane, uprava Filozofskog fakulteta nije bila spremna da pomogne u identifikaciji napadača. Dan nakon napada, studenti/kinje koji su bili žrtve poslednjeg napada od 6. decembra, podneli su predlog fakultetu da se pregleda video materijal sa sigurnosnih kamera na osnovu koga bi se lako utvrdio identitet napadača. Sekretar fakulteta, Slobodan Ivaneža je taj predlog odbio, ne pokazujući ni najmanji interes da se ovaj događaj rasvetli. Ujedno, prijava koju je desetoro studenata podnelo upravi protiv šefa Odseka za tehničke poslove, dobila je ciničan odgovor u kome se navodi da fakultet neće razmatrati prijave u kojima nisu priloženi adrese i brojevi telefona potpisnika.
Kada je reč o Studentskom parlamentu Filozofskog fakulteta, i ovog puta saopštenja su pratila stavove uprave o ispunjenosti zahteva, kao i strategiju delegitimizacije protesta, odnosno blokade, i takođe se nisu osvrtala na napade na studente. Time je još jednom pokazano da parlament ponajmanje služi zaštiti studentskih interesa.
Zanimljiva je i pojava nekih navodno studentskih grupa, odnosno Facebook inicijativa, uglavnom predvođenih predstavnicima Parlamenta ili delegatima Filozofskog fakulteta u SKONUS-u poput grupe „Odblokirajte nam fakultet“, koje nisu imale veliku podršku studenata, posebno u poređenju sa peticijom podrške blokadi koju je potpisalo 1300 studenata Filozofskog fakulteta.
Mnogo više zabrinjava pojava tzv. Studentske oslobodilačke lige, koja je, koristeći se potpuno fašističkim diskursom (iz saopštenja Lige prenetog na sajtu studentske organizacije Splatoa: „Lica koja su članovi tzv. ‘Studentskog plenuma’ i koji izvode blokadu nastave uglavnom se odlikuju malim intelektualnim sposobnostima, sumnjivom ili polu-delikventnom prošlošću, narkomanijom, fizičkom zapuštenošću i dijagnozama iz psihijatrijskih klinika. Mnogi od njih i nisu studenti ni jednog fakulteta već samo pripadnici revolucionarnih levičarskih snaga.”), pozivala studente da se uključe u „organizovanu akciju fizičkog ali nenasilnog izbacivanja neo-komunističkih terorista iz zgrade Filozofskog fakulteta”