Drukčije čitanje Balkana

Tražeći naslov za svoj novi film, poznata glumica Angelina Jolie, ovog puta kao scenarista, menjala ga je više puta. Ali se, na kraju, ipak opredelila za simboličan naslov "U zemlji meda i krvi" (polazeći od turskih reči bal - med, i kan - krv).
Film govori o Srbinu Danijelu i Bošnjakinji Lejli, koji započinju romansu pred rat, a koja se nastavlja, u specifičnim uslovima, i tokom rata. "To je težak film - izjavila je Angelina na Kanskom festivalu - i želela sam da pronađem pravi naslov koji će nagovestiti gledaocu u šta se upušta".
Da, naslov nikako ne ostavlja gledaoca u nedoumici o čemu je reč i tačno je (uz malu rokadu) i preveden s turskog.
Balkan je, zaista, turska reč, ali nije kovanica i shodno turskim rečnicima (starim osmanskim i novim) ima značenje planine, odnosno planinskog venca, u nekima se definiše kao šumovita planina ili prolaz kroz gusto pošumljene stenovite planine. Reč nam je stigla (treba li to posebno isticati?) s osmanskim Turcima i prvobitno se njome označavala Stara planina (antički Hemus), koja deli Bugarsku od Rumunije. Najvažniji pojam koji je izveden iz reči Balkan je balkanizacija, koja se najčešće koristi da označi proces rasparčavanja geografskih i političkih celina po nacionalnom osnovu, na nove, i što se mogućnosti opstanka tiče problematične državice. Reč je, takođe, i sinonim za povratak plemenskom, zaostalom, primitivnom, varvarskom. Termin je skovan krajem Prvog svetskog rata. Izašavši iz svojih geografskih granica imao je, a i dalje ima, široku primenu u publicistici. Pa, shodno tome, Balkanac ječovek s Balkanskog poluostrva, ali (pisan malim slovom) i sirov, primitivan čovek.
Nakon naših poslednjih krvavih ratova dileme o čemu je reč kod gledalaca ovog filma, i to diljem planete, sasvim sigurno, neće biti. A i sam njegov naslov, za ovu priliku netačno preveden, nije promašaj. Naprotiv.
I, na kraju, možda ima mesta pitanju da li će to biti savremena priča o Medžnunu i Lejli, dvoje mladih, nesrećno zaljubljenih, koja potiče iz arapske klasične književnosti, a koju su s uspehom obradili mnogi islamski pesnici, među kojima je najistaknutiji persijski pesnik Nizami. Ali ovu temu, barem kao simbol, koristi i veliki broj drugih pesnika, među njima i nekolicina Bošnjaka.

	Olga Zirojević