Apatrid beogradske likovne scene, kako ga je nazvao istoričar umetnosti Savo Popović, Mimica je predstavio od 14. do 26. marta na izložbi „Open market” u Galeriji ULUS tridesetak apstraktnih radova velikih dimenzija kojima se, posle dvadesetak godina, vraća na scenu iz dobrovoljnog publicističkog, dizajnerskog i građevinarskog „egzila“.
Za polazište radova Mimica je odabrao buvljak samo zato što mu je pružio ready made predložak za ono što ga je u likovnom smislu zainteresovalo još pri kraju studija - gomilanje, pokrivanje cele površine platna podjednako intezivnim dešavanjem, ispitivanje mogućnosti jedne nove slike, „bez artističkih lukavosti, bez kolorističkog, valerskog, psihološkog, ili bilo kakvog drugog dominirajućeg akcenta, slike koja bi cela bila akcenat u prostoru u kojem visi”.
„To što ja radim, u čisto tehničkom smislu, može bukvalno svako. Svako može da poteže reglere, ukucava parametre, prevlači lajer preko lajera… Tek veoma retko koristim veštinu ruke, to neko svoje crtačko umeće i iskustvo. Klonim se toga, neću egzibicije i veštinu, neću da se razmećem, ne bi bilo demokratski. Sad mi se više sviđa da dokazujem da je u artu veština najmanje važna, da ono glavno dolazi iz glave, ne iz ramena, ne iz lakta ili ma kojeg zgloba”, naveo je Mimica u intervjuu za veb magazin „Put u art”. Digitalnim slikama, ili digitalnim grafikama, na kojima je tek poneki ljudski potez, Mimica prilazi „bez kalkulacije”, jer ga zanima “jedino ono što se događa na površini monitora”.
Iako se „srodio sa mašinom”, ima isti doživljaj kao nekada, kada je “manijakalno slikao za štafelajem”.
„Drma me isto ono uzbuđenje kad nabodem pravi akcenat, uspostavim pravi odnos, kad površina zavibrira na željeni način… A i potištenost kad mi se slika ne da, potpuno je ista. Katkad mi se stvarno učini da iz monitora zamiriše terpentin”, naveo je Mimica. Mimicino slikarstvo, podseća Savo Popović, od početka se hranilo prozaičnim uzorkom.
Mimica ga sada nalazi na buvljoj pijaci i potom taj „objektivni“ ambijentalni izvor autentičnom, kreativnom i nadsve subjektivnom manipulacijom (mentalnom i manuelnom) pretače u novu sliku. Ne u novu sliku-predmet, već u opredmećen nov postupak, naveo je Popović u tekstu za katalog.
„Njega su naslućivali ali nisu dosegli oni koji su ka umetnosti težili printovima koristeći kompjuter umesto palete, umesto širokih, uskih, šiljatih, čvrstih i mlohavih kistova. Pojednostavljeno rekli bi, u ovoj stvaralačkoj avanturi, fotografija je samo inicijalna kapisla i krajnji rezultat - a, opet, to nije tačno. Jer, pred nama su slike od kojih su neke, kao nekad na platnu, stvarane danima, mesecima...”, naveo je Popović, ističući da, osim autentičnog iskoraka na likovnom planu, Mimica iznosi i jasan stav koji se tiče stvarnog života.
Čvrsto utemeljen na umetničkom planu i daleko od pamfleta, kako napominje Popović, to je stav u koji je ugrađen ne (samo) postupak, već i sam, stvaran život autora: beskompromisan stav - sloboda. „Polazeći od prozaičnog uzorka - sa tezgi potrošačke kulture, da bi stigao u predele značenja, Mimica zapravo pita šta je (ima li ga) slobodan čovek danas? Obilje ne pada s neba. Oko nas je stoga robovlasništvo, ovisnost, kontrola nad drugima. Sloboda se nikad nije mogla koristiti u komercijalne svrhe, pa upravo ono što nedostaje - poručuje umetnik - jeste plemstvo duha kojeg ne može biti bez slobode”, naveo je Popović.
Povodom izlozbe „Open market”, istoričarka umetnosti Jelena Spaić navela je da je svet u Mimicinoj viziji otvorena pijaca isprepletanih okolnosti.
„Mentalni svet razdvajanja zamenjen je nizom slojeva. Koegzistencija stvara perceptivnu iluziju, ontologija utisnutih predmeta i svojstava se nazire”, navela je ona u tekstu za katalog, ističući da Mimicini radovi nude varljivi osećaj večnosti zahvaljujući nepreglednosti lejera njegovih radova.
„Polja sila koja čine strukturu njegove slike, aktivno deluju u svesti posmatrača. Proces je isti: prepoznati što više stvari koje čine prostor, imenovati ih, selektovati i kategorisati, ne bi li se stvorio red i uklonio strah od mutacija civilizacije, koje nastaju na talogu, na tezgi sadašnjeg. Nepokretna praznina svakodnevice zatrpana je ritualima koji se bezgranično ponavljaju: rename, select, copy-paste, save as... Alatka history brush je isključena, pa ipak naziremo slikare iz prošlosti. Jer je sinergija pokrenuta”, navela je Jelena Spaić, opisujući „Open Market" kao intuitivni pomak u kojem se lejeri i „ghost“ efekat, prostor i vreme, „incidenti realnog“ i teorija super struna, sudaraju, kreirajući tanak sloj stvarnosti.
Mimica je poslednji put samostalno izlagao pre dvadesetak godina, a bavio se u međuvremenu dizajnom, izdavaštvom, nekretninama…
Prema njegovim rečima, menjao je poslove bez ikakve strategije i ni u jednom nije gradio karijeru, pa se čini da je od nje zapravo bežao.
„Kada sam počinjao kao slikar, bio sam jako dobro primljen, kritike su bile vrlo povoljne, nuđeno mi je mesto na Akademiji, ali ja sam se te zacrtane budućnosti grozio, bilo bi mi pretesno, ta škola mi se gadila. I slikarstvo mi je bilo pretesno, mamilo me toliko toga. Ispunjavale su me promene, napipavanja, isprobavanje raznog”, rekao je Mimica, koji je poznat i kao izdavač leksikona „Ko je ko u Srbiji”, a poslednjih godina aktivan je kao bloger, između ostalog, i na portalu www.SEEcult.org.