Da li u Srbiji postoji mogućnost da neka vrednost samo zato što je vrednost bude prihvaćena kao takva, odnosno da čovek ne mora zbog toga da sam ističe neke svoje kvalitete i sposobnosti i da se na osnovu subjektivnog nekome predstavlja i da kuca na vrata iza kojih postoji neko ko njega ne poznaje, ne zato što neko ne želi, već iz prostog razloga jer nije imao mogućnosti da nešto o njemu sazna.
Poražavajuće deluje za pojedinca kada ne može da bude saslušan u onome što govori, kada ne može da bude pročitan o onome što piše, kada ne može da bude bar i pogledan, a da iza toga ne stoji neko ALI iza kojeg se obično krije pojam političkog, koji je u Srbiji postao vrednost, mada po svojoj suštini i sam za sebe to nije. Žrtvovanje samoga sebe pojmu političkog u najbanalnijem smislu samo zato što je lično i kritičko mišljenje postalo nešto čega se trebamo što pre osloboditi ako želimo da budemo zabeleženi u nekoj široj zajednici, ali sada ne više kao pojedinci sa imenom i prezimenom već samo kao brojevi koji nemaju nikakvog lica. Brojevi su u našem društvu (ako ono uopšte u Srbiji postoji) prvo pojedince uklonili sa javne scene i tako dozvolili kolektivno beskonačnom da postane jedini način da ostvarite neku egzistenciju, a drugo, brojevi su uništili i svaku mogućnost funkcionisanja bilo koje državne institucije kojoj bi se pojedinac koji nije želeo da ostavi svoje vlastito ime i prezime na ulazu i dobio broj koji bi mu omogućio da ne mora više da sluša ono što sledi iza onog ALI već bi jednostavno došao do svoga mesta i nastavio da broji, jer suština egzistencije u Srbiji je u brojanju, a ne u stvaranju nečeg što nam je u ljudskoj prirodi, odnosno da stvaramo budućnost.
Nisam želeo da Vas ovim uvodom na bilo koji način impresioniram već sam jednostavno želeo da pročitate kako razmišlja neko koga nikada niste videli, a razlog je veoma jednostavan.
U biblioteci u gradu X sam dobio odgovor koji sam pokušao da kroz ovo obraćanje vama, objasnim i samom sebi, zašto se na najjednostavnije pitanje, da li ćete možda raspisivati konkurs za bibliotekara koji odlazi u penziju, dobija odgovor, kako stojite politički u gradu X ili još bolje u gradu X2, jer samo na taj način možete da danas dođete do posla. Okrenuo sam se i otišao jer ništa na to ne bih rekao ni na pijaci, a po najmanje u biblioteci među svim onim knjigama koje su ipak pisali pojedinci i svaki na svoj način menjali ovaj svet koji je oko nas.

	Dušan Sakić