Početna stana
  
 
   

„Svi su zadovoljni radom ministra“ *

Sunovrat u damin gambit

Nova merila kulturnih vrednosti, ili gašenje i ono malo preostalog mozga, na primeru svečarskih rituala. Solidarno, naspram državne moći.
Galimatijas kiča, besparice, mitomanije, grandomanije... poslednjih meseci je još gušće premrežio kulturu u Srbiji. Na jednoj strani je šepurenje, dika skorojevića, nekompetentnih nameštenika, uplašenih im poslušnika... na drugoj, zatečenost, srdita nemoć, ili inhibicija zatečenih. Osvaja se, nažalost - sa menjačem u rikverc, pritajena „ideologija estetike“

devedesetih, jedva (do)čekana šansa da se ondašnji, preodenuti, baškare i tamane, svom mentalnom i estetskom sklopu nedokučive, vrednosti.
U okcima te mreže, u kojoj skoro da više nema realnih vrednosnih kriterijuma, koprcaju se neposredni akteri nadgradnje, pozorišni, filmski, likovni, književni... stvaraoci. Kulturnog modela primerenog vremenu ionako nema, stari je dozlaboga prastar, ofucan, oni još postoje maltene samim svojim bićem, reteriraju kao nemoćni, cmizdre umesto da grunu ... Njihovih dela konzumenti,

 
Lične veze
„U poslednjih dvadeset godina, lične veze i kontakti bili su razlog za finansiranje projekta. Ali, kriterijum za predstavu ne može biti poznanstvo sa ministrom ili da li gradonačelnik voli da ide u pozorište. Ne raspoređuje se novac kako treba, nije tačno da ga nema. Pretvorili smo se u društvo koje vi še ne zna da prepozna šta je dobro...“ (Mirjana Karanović, na Tribini LDP).
takođe, već dugo, egzistencijalno ojađeni, ne haju mnogo za umetničke muke, štaviše, iritiraju ih: oni privid lako stečene umetničke korice hleba, porede sa svojom mukom, uostalom, privlačnija je, jeftinija, tabloidna „kultura“, na jedinom preostalom „prozoru u svet“. Ukidanje viza ionako znači samo onima koji mogu da putuju i uživo vide prvu četvrtinu 21. veka (ruže ni tamo ne cvetaju u svim vrtovima, ali je bar vrtova više, a cvetne sorte raznovrsnije).
Dragica, paradigma
Prva i druga pratilja prve dame, savetnik Radoslav Pavlović i ministar Bratislav Petković, ubiše se proteklih dana po rimskim iskopinama, pozorišnim ložama, koncertnim dvoranama, kao prolupale dve zamlate, bacaju svoje diplome FDU, sa sve desetkama, u bunar! Glumataju svitu priučenoj, „mikofo“ personi koja je, jelte, ljubiteljka antike, Talije, muzeja, muzike...
Dragica, koja se „raduje što će Istorijski muzej, posle otvaranja 12. aprila, biti najlepši i najznačajniji muzej u Evropi“, ima u medijima znanjem neizazvan, ali upadljiv publicitet. Upisuje prisustvo u pozivnicu za premijeru, niškog - državnog Konstantina, ne odbija da predstavu gleda i u Beogradu, iz „Titove lože“ jer: „... Moja supruga je bila na premijeri u Nišu, tako da sam bio potpuno obavešten. Predstava je izvanredna. Lično, nedostaje mi u njoj čin krštenja pred samu njegovu smrt, ali, to je stvar onog ko je pisao tekst, a ne režirao predstavu“, izjavljuje suprug.
Kako se ne povesti za ovim „visokosedajućim“ mišljenjem? Jedan od one dvojice sa diplomom FDU, reditelj Petković1, kao trinaesta vila iz Uspavane lepotice, ona što se krije iza zavese, osmelio se da, ipak, ublažavajuće saopšti – princeza neće umreti, samo će malo duže da

spava: „Predstava je iznad očekivanja, uz male korekcije, biće sasvim dobra. Zadovoljan sam tekstom, reditelj je iskusan, ekipa sastavljena od različitih glumaca, dala je sasvim solidan rezultat...“
Dragica, je, međitim već osokoljena i ide dalje. Doduše, ne može da kači ordenje po bratskim zemljama, ali, može, na domaćem tlu – rakiju, „tomovaču“. Onomad, na Kolarcu, posle divnog koncerta pijaniste Denisa Macujeva, usred aplauza, okružena pratnjom, popela se na scenu i darovala virtuoza

 
Dupla globa
Pesnikinja i dramski pisac Milena Bogavac, podseća na vreme kada je, besplatno, pohađala kurseve u Dadovu: „Bilo je nezamislivo da se to plaća. Sada je, međutim, Dadov na budžetu grada, a naplaćuje roditeljima kurseve koje deca pohađaju. To je dupla globa, kao i dvostruko oporezivanje autorskih honorara, a to vodi u kulturu kao privilegiju bogatih...“
srpskom zastavom i „porodičnim brendom“! Blam, neopevan, ali, samo Srbiju voleti više od Rusije...
U već srozanoj kulturi Srbije, ima, međutim, težih imperativa nego distancirati se od Dragičinog estetskog suda, stanja, radnje, mizanscena.
Osvestiti državu
Kultura, umetnost, ovde postaje, privilegija bogatih. Budžeti na nuli, primanja konzumenata – takođe. Da bi se ponovo proželi, treba oho-ho znoja i muke, da se vrati izgubljeno (ispušteno), a, istovremeno, uspostavi kreacija i recepcija u skladu sa tekućim vremenom i potrebama.
Za početak, treba dovesti u red onaj galimatijas. Nekih zakona ima, neki se pripremaju, većina jednih i drugih je neprimenjiva bez dodatnih akata niže (ali nezaobilazne) kategorije. Država nameće svoju, državnu estetiku, pa time i državne projekte, kakav je, recimo, preskupi Konstantin. Zadata umetnost, imperativ vrline i patriotizma, koje zagovara vladajuća garnitura,

kao uslov za dotacije, kosi se sa elementarnim postulatima stvaralaštva, misaonosti, slobode, slobode, slobode!
Bez svesti o tome, pitanje je vremena hoće li „tomovača“ postati naš Grand prix i za umetničke domete? „Srbija će se pretvoriti u zemlju koja uvozi pasulj i beli luk, a izvozi odlikovanja... Kafana Šargan je šezdesetih bila ostrvo odbačenih negde na periferiji Beograda, a danas je cela Srbija kafana Šargan“, konstatovao je ovih dana, Ljubomir Simović, povodom savremene verzije svog komada u Užicu, u režiji Ive Milošević.
Na Tribini o kulturnoj politici, koju je 23. marta organizovao LDP, bilo je reči i o organizaciji i o smislu aktuelne kulturne politike. Ako se kao, recimo, olakšavajuća okolnost za krajnji ishod tog, pre relativno

  
Presek dešavanja
„Hendikep predstave Konstantin je što je rađena pod nepozorišnim okolnostima. Kao selektor, koji pravi presek pozorišnih dešavanja u protekloj sezoni, smatram da je ova predstava produkciono jedan od najvećih projekata u novijoj istoriji srpskog teatra i zavređuje da prođe kroz koordinatni sistem kritike, stručnog žirija i publike Sterijinog pozorja“, obrazloženje je Igora Bojovića, selektora ovogodišnjeg Sterijinog pozorja, povodom izbora državne predstave. Konstantin je, inače, na osnovu izvođenja u Nišu i Beogradu, već prošao standardni „koordinatni sistem kritike“, sa jedva prelaznom ocenom.
uspelog, nego neuspelog, skupa uzme činjenica da su se umetnici i radnici u kulturi najzad trgnuli i uspeli da višegodišnji gnev i izvesnu nemoć bar artikulišu u smeru moguće akcije i solidarnosti, nisu kulturi sve lađe potonule.
Prepuna sala Bitef teatra, ispunjavali su je, bez ostatka, mladi, ambiciozni  ljudi, uglavnom studenti beogradskih umetničkih akademija, nepomirljivo je, aplauzima i negodovanjem, prepoznavala predloge. Hoće li oni, međutim, biti potencijal sa kojim se računa u sledećim potezima (najavljeni su novi skupovi, sa konkretnim predlozima), zavisiće, umnogome, od „ravnoteže snaga“ – oficijelnih (koje na svojoj strani imaju novac i vlast) i ovih, alternativnih, sa idejama, duhom vremena, energijom, znanjem...
Nije, konačno, suvišno podsetiti i da je u zemlji ostalo još „mladih mozgova“ koji se nisu odlili i koji mogu kreativno i kvalitetno da ostvare upravo (zasad na papiru) ambicije čak i ovakve vlade – da Srbija postane zanimljivi toponim na evropskoj mapi, a da se pritom ne diči sa lupetanjem skorojevića i diletanata.
U protivnom, kako je rekao režiser Darko Bajić, budući mladi kriviće sadašnje starije što se nisu izborili za prava i propise, a ne ministarstva i državu. Nažalost, država je tu, kako sada stvari stoje, da skupim, šarenim perjem, kiti duhovni sunovrat.
Slavica Vučković
* Odgovor Radoslava Laleta Pavlovića, savetnika predsednika države, dramskog pisca, predsednika Upravnih odbora Narodnog i Kruševačkog pozorišta... na novinarsko pitanje o mogućoj smeni ministra kulture. „Vi iz Blica bi trebalo da znate da će on ostati u Vladi i u maju i junu i septembru...“ dodao je, „ne dozvolivši ministru da kaže ni reč“, piše Blic, 16. marta 2013..

1 Prema Blicu od 22. marta 2013. godine, Petković je ipak “kandidat za smenu”, jer, TV pretplata ne treba da se naplaćuje uz porez na imovinu, kako je predložilo Ministarstvo,“a nije tajna ni da ne predstavlja autoritet za kulturne radnike”. Aktuelnom ministru kulture pripisuje se i gaf tokom posete kruševačkom pozorištu – pitao je da li je amatersko ili profesionalno!
 
Kultura kao prilika za ispunjenje ideoloških snova
1-30. 04. 2013.
Danas

 
 
 
 
 
 
Copyright © 1996-2013