Vlast je početkom decembra oholo ignorisala upozorenje vodeće svetske kuće za ocenu kvaliteta SGS, čija ispitivanja su pokazala da je u Srbiji čak 60 odsto kukuruza prošlogodišnjeg roda zaraženo prevelikom količinom (više od pet miligrama po kilogramu kukuruza) aflatoksina b1, jednog od kanceroznijih. Sličan je bio nalaz novosadskog Instituta za prehrambenu tehnologiju. Preko državnih medija, privrednih komora, profesora poljoprivrednih fakulteta i instituta, vlast se narogušila na ukazivače nevolje, te ustvrdila da je zaraženo tek sedam odsto vodeće biljke naših polja. Tvrdnja se kasnije ispostavila kao totalni promašaj, otkrivajući začuđujuću neupućenost aktuelnih ministara.
U tom periodu za spravljanje stočne hrane još se koristio kukuruz preostao iz prethodne berbe, pa se uvećanje toksina nije pojavljivalo u mleku. Ipak, stručnjaci su znali šta sledi; bivša ministarka Ivana Dulić je javno saopštila da je neophodno sagoreti zaraženi usev, iz Evropske unije (ne iz regiona koji je zadesila slična, samo manje drastična nedaća) uvesti zdrav koji bi uz lucerku, soju, pšenicu, poslužio za ishranu mlekulja. U vladinom okruženju nisu je poslušali, već - ignorisali.
Početkom januara, za stočnu hranu počinje da se koristi jesenji kukuruz. Neoficijelno, širi se

toksičnosti, već prebacuje opoziciji da želi uvoz GMO soje, kukuruza... Opozicija se, pak, previše oslanja na visok standard 0,05 miligrama, donet izmenom Pravilnika o kvalitetu mleka dok je ona bila na vlasti. Naravno da je neophodno stalno poboljšavati standarde, ali izmena je urađena nedosledno, čak pogrešno. Izostalo je i uporedno smanjivanje dopuštene zagađenosti kukuruza sa pet na dva, stočne hrane sa dva na jedan miligram po kilogramu. Bez dovoljno čistog kukuruza nemoguće je proizvesti mleko strožijeg kvaliteta.
Uvidelo se da ni Evropska unija nije standard povisila isključivo radi brige o zdravlju potrošača. Dok fermentacija višestruko smanjuju udeo toksina u jogurtu, pavlaci.., mnogi evropski trend sirevi sadrže kancerogen prekomerno, sir „parmezan“ čak 1,6 odsto. Ipak, Unija nije našla snage i jedinstva da oštriju standardizaciju izvede do kraja, pa jednostavno nije propisana granice toksičnosti kada su u pitanju mlečni proizvodi. Ni u našem Pravilniku.
Šta je dodatno motivisalo Uniju da pojača kriterijume? Spoznalo se da izoštravanjem norme, Unija uspeva da odoli snažnoj ponudi kukuruza i stočne hrane iz SAD, Brazila, Australije, Novog Zelanda, Argentine... Ovi izvoznici gaje kukuruz u primetno toplijem podneblju i neuporedivo im je teže da izbegnu probleme sa aflatoksinom. U SAD svake sezone bar dve, tri južnjačke države imaju aflatoksičnih nedaća, čak i spram njihovih ravno deset puta blažih kriterija. Strožim zahtevima kvaliteta, ostvarena je i snažna zaštita unijskih far-mera i prerađivača i njihove vanserijske tehnologije celog reprolanca u proizvodnji dragocenog napitka.
Ispostavilo se da pitanje zdravstvene bezbednosti hrane nije nezavisno od ekonomskih mogućnosti, ali ni od političke volje. Uostalom, zdravlje, i po definiciji Svetska zdravstvene organizacije, jeste i politički i ekonomski uslovljeno.
Relativizacija kvaliteta poslužila je Vladi Srbije da vrati na snagu stari kriterijum aflatoksičnosti i 48 uzoraka uputi na kontrolno ispitivanje u Holandiju. Vlada Vojvodine je nešto veći broj poslala na verifikaciju u jednu nemačku laboratoriju. Kako je 15 uzoraka zadovoljavalo najstrožije standarde, u dve je aflatoksina bilo iznad i 0,5, dok su ostali bili unutar kritičnog razmaka 0,05 i 0,5 miligrama, rezultate je svako pročitao iz sopstvene pozicije. Za Vladu Srbije su samo dve serije bile sporne, za Vladu Vojvodine i znatan deo javnosti, sporne su čak 33 serije, 70 odsto poslatog mleka. Rezultati analize u Nemačkoj bili su još nepovoljniji.

Situaciju je dodatno pogoršalo krajnje neefikasno, reklo bi se populističko verglanje resornog ministra da će Vlada otkupljivati svo ponuđeno mleko, a zaraženo će kasnije pretvoriti u mleko u prahu i spaliti. Time je seljak motivisan da i dalje spravlja previše toksičnu hranu, prerađivač nezadovoljavajuće mleko.
Ovakve stvari se suzbijaju u korenu, eliminacijom inicijalnog uzročnika, plesnivog kukuruza. Stoga je mnogo ispravnije bilo kasnije davanje seljacima i farmama 300 kilograma zdravog kukuruza po grlu, kako bi u startu spravljali zadovoljavajuću stočnu hranu. Do smanjenja toksičnosti je došlo i unošenjem zeolita u stočnu prehranu, pošto ovaj mineral vezuje aflatoksin, pa otrov ne ide u mleku, već ga stoka izluči van organizma.
U međuvremenu, zavladala je panika na tržištu. Zbunjeni haotočnošću izjava zvaničnika, još više masovnim vraćanjem našeg mleka sa izvoznih destinacija, prekidom interesovanja

Sređivanje prilika otežava i ne postojanje domaće referentne laboratorije za ispitivanje kvaliteta mleka, mada je Unija već deset godina spremna finansirati kompletiranje neophodne institucije. Šta više, složena i skupa merna oprema je i uvezena, ali stoji neraspakovana. Laboratorije pri mlekarama nemaju ujednačane tehnike merenja parametara, pa su razlike dobijenih rezultata i do 240 odsto, posebno u slučajevima gde su granice minimalizovane. Kada se spozna da je provera aflatoksičnosti jedna od najskupljih kontrola kvaliteta, dolazimo i do novog momenta koji je doprineo da se zaraza toliko razmahne.

Sadašnja opozicija, prethodna vlast, je izmenila Pravilnik, ali su tri prethodna agrarna ministra, svi iz Demokratske stranke, izrazito smanjivala agrarni buđet, pa je sa prethodnih 5,1 udeo agrarnog u ukupnom državnom buđetu sukcesivno sveden na 2,73 odsto. A kada para nema, teško je očekivati da ga ima baš za analizu aflatoksičnosti, koja nije uobičajena za naše, već za znatno toplije regione. Uporno smanjivanje poljoprivrednog budžeta je „žutoplavima“ donelo imidž antiagrarne stranke, stoga u javnosti preovlađujući utisak da je opozicija celu aferu krajnje politizovala.
Ono što posebno zabrinjava je (ne)rad Prognostičko-izveštajne službe, čiju odgovornost je Ivana Dulić u startu označila i većom od indoletntnog odnosa resornog ministra i zatražila otpuštanje svih njenih delova i potpunu transformaciju. Formirana za vreme i kadrovima prethodne vlasti, posve je pasivno posmatrala krajnje neobične vremenske uslove i organogenezu. Upravo je njen osnovni zadatak, kao i u svim zemljama razvijene poljoprivrede, da prati klimatske uslove, pojavu pojedinih insekata, patogena, bakterija, sugeriše moguće opasnosti, pomera rokove poljodelatnosti...
Kada su prošlog juna zabeleženo dva ekstremna toplotna talasa sa temperaturom do 38 stepeni, što se u nas nikada nije dogodilo, moralo se posumnjati na mogućnost pojave pojačane aflatoksičnosti. Pogotovo kada je krajem avgusta toplinom, bez vode i ulja, smoždeno zrnevlje kukuruza počelo da se lomi, bilo je jasno da će gljivica Aspergillis flavus u potrazi za malo preostale vlage pohrliti na tačke preloma. Produkt njenog metabolizma je aflatoksin b1, koji se u jetri stoke transformiše u mnogo manje kancerogeni aflatoksin m1. Ozbiljniji nadzor kukuruznih polja krajem avgusta, posebni pri berbi, bi u startu otkrila pretnju zarazom. A kada se stvari otkriju u početku, nevolje je uvek lakše, jeftinije i efikasnije rešiti.

	Živan Lazić