Opsenari i stvarnost

Kao u svakom igrokazu, uloge su podeljene. Realista juri za himerom zvanom Kosovo. Moralista hoće da liči na Zorana Đinđića koga je smatrao kriminalcem. Optimista uporno kopa crnu budžetsku rupu koju predstavlja kao uspeh srpske ekonomije. Njemu su leđa prvo okrenuli građani kojima je obećavao hiljadu evra za akcije, a sada je to učinio i diskretni i strpljivi Fiskalni savet. Taj Savet je reagovao na izjavu Optimiste da je prvi put u istoriji Srbije smanjen dug. Fiskalni savet tvrdi da je to samo privremeno stanje koje je postignuto zahvaljujući hokus-pokus prelivanjem iz šupljeg u prazno. Dug je, naime, smanjen novcem iz zaduživanja koji će morati da se vrati, jer naša privreda jedava da stvara neku vrednost.
Ne slučajno, Fiskalnom savetu su se pridružili domaći i inostrani stručnjaci koji upozoravaju da se subvencije stranim kompanijama predstavljaju kao reforme, a centralna uloga vlade treba da budu strukturalne promene koje će unaprediti rast, zaposlenost, smanjiti siromaštvo. Novo je to što se državi preporučuje da preduzme aktivnosti da bi se pre-dupredile ekonomske posledice starenja stanovništva. Ova vlada, kao i prethodne, ne želi da plati političku cenu ovih promena. Zasad, najvišu cenu u kojoj su ulog njihova egzistencija, plaćaju radnici, među njima i oni iz 24 preduzeća koja su uništena pljačkaškom privatizacijom. Najvidljiviji u otporu da budu uništeni kao radnici, vlasnici akcija i kao ljudi, su radnici Jugoremedije koji postavljaju prava pitanja koja bi mogla da budu početna tačka jednog ozbiljnog shvatanja ekonomskog oporavka ne samo Jugoremedije, nego i Srbije. Zato objavljujemo ovaj njihov Apel.

Otvoren apel Izvršnoj vlasti, lokalnoj samoupravi i javnosti

Mi radnici i akcionari „Jugoremedije“, ved skoro deceniju pokazujemo spremnost da otklonimo greške u ovoj privatizaciji, da saniramo loše posledice te uprave, da investiramo značajna sredstva u sanaciju fabrike i da proširimo proizvodnju na nov pogon, ali umesto da dobijemo podršku države koja je suvlasnik 42 % fabrike, mi smo gurnuti u stečaj. Uvereni smo, da smo ispravno postupali kada smo ispravljali greške „Ninijeve uprave“, kada smo ulagali u sanaciju i GMP, ali da smo nepravedno i krajnje problematično osuđeni.
Ipak, i dalje smatramo da možemo da učinimo nešto da se ne ugasi proizvodnja i firma.
U javnosti se govori o energičnim merama vlasti protiv korupcije, a ne vidi se šta se tu menja u politici države spram ta 24 slučaja problematičnih privatizacija. Mi radnici akcionari „Jugoremedije“ smo tome posvećeni već deceniju i neki su čak lično stradali zbog te posvećenosti. To što neki ljudi bivaju saslušavani i hapšeni, čak i osuđeni, ne znači bilo kakvu promenu državne politike u privatizaciji, tako da se može dogoditi da upotreba državne sile u ovoj stvari koristi samo toj sili, a da od toga nema nikakve vajde ni privreda, ni društvo, ni država.
Očekujemo da država koriguje jednostran pristup privatizaciji koja se svodi samo na prodaju firmi, čime se ignoriše da i mali akcionari i radnici mogu da budu vrlo pozitivni činioci u proizvodnji i upravljanju proizvodnjom, sami ili zajedno sa državom. Mi danas smo poverioci, tu ulogu imaju i poneke državne institucije. Tražimo da se država pokaže kao partner i da podrži ili napravi plan reoganizacije preduzeća kako bi se izbeglo da nestane „Jugoremedija“ kao proizvođač lekova. Sugerišemo državi da mi želimo da razgovaramo sa njom kako bi ona odgovornije trebala da raspolaže svojim udelom u vlasništvu jer do sada, poslednjih deset godina, su nas samo minirali i na kraju nam podmetnuli „bombu“ zajedno sa potkazivačima koji su uglavnom harangirali protiv nas, jer nikakvu smislenu politiku nisu imali.
Mi predlažemo plan reoganizacije sa ciljem da se pre svega sačuvaju kvalitetni lekovi i radna mesta, kako bi pokazali da se može boriti protiv deindustrijalizacije države.
Nadali smo se i očekivali smo od lokalne samouprave da će u datim okolnostima, iako joj nije povraćeno vlasništvo, ozbiljnije shvatiti svoju ulogu jer se pokazalo posebno na primeru „Šinvoza“, da je podržala male akcionare i radnike u vreme stečaja ali da je stečaj njih potpuno dezavuisao, razbio i uništavao firmu. Dakle, prividna podrška ne znači ništa, ona može da koristi samo u odmeravanju snaga između raznih političkih funkcionera i stranaka, a da u samoj stvari ništa ne znači, niti će moći da znači dokle god se ne shvati ozbiljno koliko je važno da se vrate imovinska prava lokalnoj zajednici. Mi dajemo podršku za to ali i tražimo njenu aktivnu ulogu u planu reorganizacije „Jugoremedije“.
U zemljama razvijene demokratije i privrede postoji partnerstvo u upravljanju firmama gde akcionari imaju važnu ulogu i ne smatra se da su oni remetilački faktor, nego ozbiljan činilac u razvoju privrede. To važi i za akcionare i radnike. Ako se to ne uvaži onda se čitava priča o novim poduhvatima u privatizaciji i u tranziciji svodi na demagogiju, da se sakriva realan porast nezaposlenih i propadanje proizvodnje, a istovremeno se propagira reindustrijalizacija, novo ulivanje sredstava iz inostranstva i otvaranje novih radnih mesta, što je sve u poređenju sa negativnim efektima samo ublažavanje tih negativnih efekata, a nikako izlaz.
Zahtevamo i s pravom očekujemo od izvršne vlasti i lokalne samouprave da se primene konkretna rešenja za rešavanje spornih privatizacija. Ta rešenja moraju biti jasno vidljiva kao ispravljanje grešaka tih loših privatizacija i stoga svi moraju kao suvlasnici pomoći za podnošenje plana reorganizacije koji će sačuvati „Jugoremediju“. U protivnom postaćemo samo novi socijalni slučajevi i ojađeni građani Srbije.