Hronologija događaja u fabrici lekova "Jugoremedija" AD
juli - avgust 2012. godine

Redovna godišnja Skupština akcionara AD Jugoremedija, trebalo je, uobičajeno, da usvoji poslovne rezultate u 2011. godini, i još važnije, da usvoji odluku o prilagođavanju osnovnih akata Društva sa novim Zakonom o privrednim društvima, koji je imperativno nalagao krajnji rok usaglašavanja (15.07.2012), ili firma ide u likvidaciju. Ovu Skupštinu, grupacija malih akcionara, mahom penzionera, Jugoremedija 3, sa višemesečnom pripremom u medijima, koji su za jedinog krivca za tekuće finansijske teškoće krivili Zdravka

15.07.2012. god.
Odložena redovna Skupština akcionara

Sa istim dnevnim redom, sada sa manjim obaveznim procentom za kvalifikovanu većinu potrebnu za odlučivanje, poslednjeg dana obaveze za usaglašavanje sa Zakonom o privrednim društvima, u napetoj atmosferi suprotstavljenih strana, održana je Skupština akcionara. Ponovilo se da grupacija Jugoremedija 3 nema overena punomoćja, a dodatno uz njihove proteste, pojavio se i predstavnik države iz Akcijskog fonda, koji, po zakonu, ne može da učestvuje u radu Skupštine po postojećim tačkama Dnevnog reda, što mu je pravna služba i javno saopštila. Skupština je usvojila sve tačke dnevnog reda. Odahnulo se, jer je i pored neviđene medijske hajke nipodaštavanja i vređanja radničkog prvaka, a sada direktora fabrike Zdravka Deurića, oko 2000 malih akcionara dalo podršku sadašnjem rukovodstvu... i za ovu Skupštinu policija je bila oko kruga fabrike, blizu ulaza. Sledećih dana policija u civilu došla je da proveri da li postoji pismeno mišljenje Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj.

Pod okriljem noći i pod kapuljačama, dva izvršioca, koje je snimila sigurnosna kamera, upalili su službeni automobil kojeg koristi Zdravko Deurić, na parkingu ispred zgrade u kojoj živi. Tom terorističkom činu, prethodila je pretnja, na društvenoj mreži, u kojem jedna žena predstavnica suprotstavljenog fabričkog sindikata, ilustruje stranicu fotografijom auta koji je u plamenu! Počinioci ovog terorističkog dela još uvek nisu uhvaćeni. Mnogobrojni pisani i elektronski mediji propratili su ovaj događaj, bez empatije,

bez zabrinutosti za ovaj gnusan čin, skoro opravdanjem, da je to i zaslužio, jer radnici ne primaju već dugo plate, jer je on nestručan bravar i lopov, pa je poruka paljevine ona sa kriminalnim „rukopisom”. Onoga koga bestidno mediji mesecima nazivaju lopovom treba da se upozori da će mu i život biti ugrožen.

01.08.2012. god.
Hapšenje Deurića i ostalih

Policija je u jutarnjim časovima, koordiniranom akcijom, uhapsila, a prethodno im pretresla stanove, četvoro ljudi: Zdravka Deurića, direktora Jugoremedije; Ankicu Malušić, finansijsku direktoricu Jugoremedije; Milanu Zlokas, direktoricu Penpharme i Stevana Gregovića, procenitelja i sudskog veštaka. Oni su bez zakonskih osnova lišeni slobode i određen im je četrdesetoosmosatni pritvor. Posle dva dana pušteni su Ankica Malušić i Stevan Gregović, a Deuriću i Milani Zlokas produžen je zatvor za mesec dana. Direktor policije, Milorad Veljović, poslednjeg dana svog direktovanja, na svim televizijama, objavio je „optužnicu”, u kojoj se uhapšeni terete za zloupotrebu službenog položaja. Po njoj, prilikom formiranja Penpharme, fuzijom Luxolfarmacijom - vlasništvo 46 malih akcionara, i Jugoremedije, precenjivao se unos Luxolfarmacije a ispod cene se računao udeo Jugoremedije, što je po navodima policije, tu negde oko 600.000¤! Sem ove besmislene montirane optužnice, Veljović je još citirao i nalog Evropske unije za preispitivanje 24 problematične privatizacije u Srbiji, i stidljivo dodao da će se to raditi u ovom slučaju i od 2002. godine. Tako se kod nas stvari postavljaju na glavce. Lišeni su slobode oni koji su bili najugledniji borci protiv nezakonitih privatizacija, za vladavinu zakona, dok se oni koji su razarali privredu slavodobitno šetaju na slobodi. Da li su to prvi koraci novouspostavljene Vlade Napredne stranke? Policija je narednih dana privela na tkz informativne razgovore nekoliko desetina suvlasnika, malih akcionara Penpharme.

02.08.2012. god.
Protesni skup radnika

Oko stotinak radnika okupilo se oko zgrade zrenjaninskog MUP-a, a četrdesetak suvlasnika Pehpharme primio je načelnik MUP-a Bojan Marković. Protestuju i zahtevaju da se optuženi puste na slobodu a on ih upućuje na zrenjaninsko Više javno tužilaštvo. Tročlanu delegaciju prima g. Migrenski, i obavestio ih je da je prijava anonimna i da datira iz 2009. godine! Iste večeri, do ponoći, grupa radnika stoji ispod osvetljenog i otvorenog prozora (jer su nesnosne vrućine), dok traje ispitivanje

Radnici-akcionari okupiraju zgradu Skupštine grada Zrenjanina, od 10:00h do 23:00h tražeći da ih sasluša Goran Knežević, gradonačelnik u ostavci, i trenutni ministar poljoprivrede u Vladi Srbije. Smiruje ih navođenjem sopstvenog iskustva (13 meseci u istražnom zatvoru ) i obećanjem da će razgovarati u Vladi sa resornim ministrima. Fabrički račun je u blokadi, radnici ne primaju više meseci lične dohotke. Za oživljavanje proizvodnje i stabilizaciju potreban je samo jedan

Profesorka Zagorka Golubović daje podršku uhapšenim radnicima. Iz Norveške, Zoran Bulatović, politički azilant iz Novog Pazara, poznat po tome da je sebi odsekao prst protestvujući protiv loše privatizacije u svom preduzeću, šalje poruku ohrabrenja uhapšenima.
04.08.2012. god Fond uzajamne pomoći Ustanovljen je Fond uzajamne pomoći. Kolege radnici i drugi građani prilažu novčana sredstva, koja će se podeliti

Pošlo se od predpostavke da će poslati Apel javnosti i Hronologiju događaja, pročitati učesnici Tribine, narednog dana (14.08.2012), i zajedno sa izabranim predstavnicima Ravnopravnosti (Vera Zlokas, Branislav Markuš i Jasenka Golić) zauzeti zajednički stav. Prihvaćena je pomoć CZKD-a, da autobusom, oko 50 ljudi, prisustvuje ovom skupu.

14.08.2012. god.
CZKD - Državno nasilje nad Jugoremedijom

U organizaciji beogradskog CZKD-a i UG Ravnopravnost, a uz uvodničare: dr Nebojša Popov, sociolog; dr Zagorka Golubović, antropološkinja; dr Ivan Janković, advokat; Saša Janković, ombusman Republike Srbije; Gordana Spasojević, advokat; Branislav Markuš, predsednik Ravnopravnosti; Vera Zlokas, majka zatvorene Milane Zlokas; Jasenka Golić, pravnica Jugoremedije; Ljibica Stjepanović - Muhić, predsednica akcionara IP Prosveta, Beograd; Ivan Zlatić, predsednik Skupštine akcionara Jugoremedije; Zoran Gočević, nekadašnji radnik Srboleka, pošlo se sa idejom da se skup odredi prema tekstu Apela javnosti, i da se uz prisustvo elektronskih medija ovaj Apel zaista i nađe u javnosti.
Tekst Apela javnosti, uravnoteženo, nesamoljubivo, ne veličajući svoj „slučaj” kao jedini u ovoj zemlji, upozorava javnost, da je nezakonito lišavanje slobode uhapšenih ljudi najdublji civilizacijski pad, tim više što se ovi ljudi već deset godina bore za vladavinu zakona, za neprikosnovenost privatnog vlasništva, za održanje proizvodnje i prava na rad, prema onima koji su izgradili dve nove fabrike („lopovi” ne grade fabrike!), koji nisu otpustili ni jednog radnika, naprotiv, od 2007. godine, primili su novih 120 ljudi. Osim njihovih pojedinačnih sudbina, ova „optužnica”, sa najnižom stigmatizacijom „lopova i prevaranata”, šalje dodatnu poruku, kako tu fabriku, inače nekada najprofitabilniju u gradu, treba uništiti, kako bi se i pomisao na promene u ovoj zemlji zauvek zaboravile. Vrhunac cinizma je i poruka, da su radnici-mali akcionari krivi za mogući slom. Navaljuje se krivica i sramota na one, koji su najduže, racionalno i žilavo, deset godina, svojom praksom svedočili i bili uzor, da naše opšte propadanje ima alternativu.

15.08.2012. god.
UG Ravnopravnost kod načelnika zrenjaninskog MUP-a

Demonstrativno, uz učešće oko 40 radnika Jugoremedije, tražen je ponovni prijem kod načelnika zrenjaninskog MUP-a, Bojana Markovića. Pošto načelnik MUP-a nije održao obećanje sa prethodnog razgovora ( 07.08.2012. godine), da će u pismenoj formi odgovoriti dokle se stiglo u istrazi inkriminisanih radnji prema radnicima Jugoremedije, on je to učinio u pismenoj formi narednog dana (16.08.2012. godine ). U pismu on upućuje oštećene da podnesu privatne parnice protiv NN lica, a prihvata da je u ingerenciji MUP-a paljenje službenog automobila Jugoremedije. Pošto dosada nije pronađen ni jedan počinilac, ova podela je formalna i ne daje odgovor na suštinsko pitanje. Da li neko krije počinioce pokušaja ubistva i paljevine automobila direktora Jugoremedije Zdravka Deurića.

16.08.2012. god.
Telegram zahteva UG Ravnopravnosti predsednici Višeg suda u Zrenjaninu o povredi "pretpostavke nevinosti"

UG Ravnopravnost uputilo je telegram predsednici Višeg suda u Zrenjaninu, Biljani Martinović, zahtevajući preispitivanje formulacije krivične prijave - optužnice. Optužnica je izrečena u pravnoj i jezičkoj formi nesumnjive krivice, koja povlači, uz medije, moralnu stigmatizaciju „lopova”. U sudskoj praksi, Vrhovni sud Srbije, nedavno, jula ove godine, ukinuo je ovakve „optužnice” i pustio na slobodu ljude koji su već tim optužnicama bili osuđeni. Dakle, traži se puštanje na slobodu zatvorenika.

17.08.2012. god.
Poseta zatvoru

Drugi put, grupa od oko 40-ak ljudi radnika i akcionara Jugoremedije došla je ispred zatvora, ali za razliku od prethodnog puta, u posetu su pušteni samo članovi uže rodbine zatvorenika Zdravka Deurića i Milane Zlokas. Od njih saznaju da su zdravi i da se drže dobro. Snagu da izdrže daje im i saznanje da postoji solidarnost i podrška više grupa i uglednih pojedinaca u gradu i van njega.

20.08.2012. god.
protesni skup UG Ravnopravnost ispred suda i prijem kod predsednice Višeg suda 

Predsednik UG Ravnopravnost, Branislav Markuš, i predsednik Sindikata Jugoremedije, Vladimir Pecikoza, u odsustvu predsednice Biljane Martinović, primila je sekretar Višeg suda Branislava Golijanin. Ona je prenela predstavnicima radnika da će u najskorije moguće vreme , dobiti pismeni odgovor od predsednice Višeg suda, povodom prekršaja prezukcije nevinosti, u slučaju Zdravko Deurić i Milane Zlokas.

22.08.2012. god.
Poseta delegacije Ministarstva za ekonomiju i privredu

Prvi put, pod izgovorom da obilaze sve farmaceutske kuće u zemlji (ima ih ukupno tri!), Jugoremediju su posetili savetnici Ministarstva za finansije i privredu: Alekandar Aleksić, Milutin Trivunac, Nenad Mijailović, Mirjana Radović, kao i David Dimkić, potpredsednik Skupštine grada Zrenjanina. Oni su obavili razgovor sa menadžmentom fabrike o tekućim finansijskim poteškićama. Nekako istovremeno, u odsustvu uhapšenog Zdravka Deurića, upravljački bord, između sebe, imenovao je Dušana Davida Mladena za generalnog direktora. Mladen se već od proleća ove godine pojavljuje kao zainteresovani kupac dela državnih akcija i kao mogući kupac akcija malih akcionara. Na sastanku nije bilo ni reči o nezakonito uhapšenom direktoru Jugoremedije, odnosno Penpharme. Zaključci ovog sastanka su sledeći: država je zainteresovana da proda svoj udeo Dučanu Davidu Mladenu; potrebno je sačiniti biznis plan, za dobijanje povoljnog kredita, za ponovno pokretanje proizvodnje u fabrici; i konačno, na nivou grupacije farmaceutskih proizvođača, potrebno je izaći pred Vladu zajedno sa novim kalkulacijama cena lekova. Finamsijske teškoće u fabrici zahtevaju trenutačne intervencije, a računajući na dosadašnji odnos partnera (države), i poslovičnu tromost administracije, ostaje bojazan da sve dogovoreno ne budu samo prazna obećanja. U odsustvu sirovina broje se dani do potpunog gašenja proizvodnje.

27.08.2012. god.
Jelko Kacin u Jugoremediji 

Izvestilac Evropskog parlamenta za evropske integracije u Jugoistočnoj Evropi (Balkan), Jelko Kacin, posetio je radnike i akcionare Jugoremedije, i to onu grupu koja se od 2002. godine, borila protiv kriminalne privatizacije državnog dela paketa, za zaštitu sopstvenog vlasništva, za pravo na rad. Posle zatvorenog sastanka sa radnicima, na veoma posećenoj konferenciji za štampu, saopštio je sledeće. Ezopovskim jezikom je oštro protestvovao zbog hapšenja boraca za zakonitost, i eksplicitno naveo da se kazneni zakonik u članu 359. „zloupotreba službenog položaja“ zloupotrebljava za obračun sa nepodobnima. Kada je u pitanju javna svojina ovaj član ima smisla, ali tamo gde je privatno vlasništvo većinsko nelogično je da će privatnni vlasnik činiti „nezakonito“ nešto protiv samog sebe! To može da bude „srpska zemlja... srpska posla... sa svim delijama“ ali ne može da bude srpska država, koja krši sopstvene zakone a koja pretenduje da uđe u Evropsku uniju. Podržava one koji investiraju, u čak dve nove fabrike, koji čuvaju i stvaraju kvalitetna nova radna mesta, i misli da država Srbija treba da se odluči, da li želi da sačuva svoju farmaceutsku industriju, „ili da celokupno stanovništvo pređe na Biro rada“. Srbija neće ove godine dobiti datum za pridruživanje, dok se ne reše 24 sporne privatizacije, među kojima je Jugoremedija u samom vrhu. Istog dana je Kacina primio i predsednik Srbije, odnosno predsednik Vlade.
Uz iskrenu zahvalnost za otvorenu podršku, radnici su kao znak male pažnje izvestiocu Evropskog parlamenta poklonili dve knjige i kompakt disk sa filmskim video materijalom o Jugoremediji.

28.08.2012. god.
Isključenje struje?

Radnici zrenjaninske elektrodistribucije pokušavaju da isključe fabriku sa elektične mreže zbog neplaćenih dugova. I menadžment i uzbuđeni radnici to nedozvoljavaju.