Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Koordinisanje Pandorinom kutijom srpskih javno-tajnih i tajno-tajnih službi i službenika je ulaženje u onaj ponor moći i svemoći zbog kojeg se ne samo gubila već ponekad i izgubila glava. Vučić to, naravno, zna ali da li i shvata gde se našao? Sve je naravno, pre svega, u vezi sa iskrenošću njegove ambicije i njenim sadržajem. Nije ni Vučić od juče, dobro znamo. Ali, setimo se samo onog užasnog prizora sa kraja aprila 1999, u noći bombardovanja RTS. Na nemontiranom snimku Studija B, iz pakla pogođene zgrade izlazili su službenici i neko je dozivao jedno tada poznato ime novinarke TV, koje smo odmah povezali sa tadašnjim za nezavisne-nerežimske medije ozloglašenim ministrom, ime njegove majke. Onda smo videli kako je i ministar došao i zapanjeno zurio u prizor. Izgleda da mu je majka te noći bila unutra. Nije je bilo medju stradalima, ali to je pokazalo da ministar nije imao dojavu da će baš te noći biti ta očekivana i smišljena pogibija. Neki su, danas to znamo, znali...
Dok Mlađan Dinkić, uvek politički brzoplet i prekomerno ambiciozan, sada mora da smisli kako Srbiju da povuče sa ivice bankrota, a njegove stranačke zamenice kako da ispregovaraju velike diplomatske i druge poslove zemlji na prosjačkom štapu, premijer nastavlja svoju uspešnu kampanju. I dok je njegov naprednjački zamenik morao u bolnicu usled fizičke i nervne iscrpljenosti, pa odmah nastavio onu koordinaciju kao i „neprekidnu“ borbu do istrebljenja organizovanog kriminala svim sredstvima, Ivica Dačić je obilazio Srbiju uzduž i popreko, svakim mogućim povodom. „U zlu i dobru“. Uvek u istom „jednostavnom“ maniru: sa jasnim, odlučno izgovorenim odgovorima čoveka koji zna sve što se u ovoj zemlji radi i kako se radi.

Kada je postalo javno da je jedan od značajnih članova i državnih nameštenika SPS iz 90-tih, Radoslav Sekulić i najveći poverilac Agrobanke, novinari su uhvatili jednu Dačićevu „nečujnu“ putopisnu opasku: „Moraću i svoje da hapsim!“ Kada je postalo belodano da će Sekulić biti priveden, Dačić je, bez pardona, novinarima negirao da njegova partija ima ikakve veze sa tužilaštvu interesantnim klijentom Agrobanke. Izgledao je potpuno spremno i sigurno, kao da je i samog sebe prvo uspeo da u to ubedi. „Prevariti poligraf“ sa serumom istine...
Dačić pušta da svi oko njega trče u krug, sudaraju se, klizaju i padaju. I direktor policije, nasleđen od ranijeg ministra kojem je odavno istekao mandat. Naravno, saopštio je premijer i ministar policije, raspisaće se novi konkurs, sve je bilo dogovoreno još sa DS, ali neka nečiji Veljović još objasni zašto su uhapšeni ljudi iz Jugoremedije. A on će to, zna Dačić, objasniti gorljivo i „pakerski“ tako da će ga to potpuno diskvalifikovati na onom konkursu. Veljović, ionako, nije njegov kadar...
Srbija bukti, Dačić se bori sa stihijom.Tu je ruski avion, a stiže i drugi. A i kiša je, konačno, prizvana. Spašće se Mokra gora, novokomponovano svetilište. Za protivpožarnom zaštitom,s tići će valjda i novac, za penzije i prosvetarske plate, taman kada Dinkić dobije sva ona uslovljavanja od MMF, pa onda od one male EU kase „uzajamne pomoći“ za nas nesvrstane Evropljane.
Zanimljive su i uveliko zahuktale promene tek formiranih lokalanih vlasti. Aleksandar Vučić očigledno smatra da nema vlasti bez one totalne, dok Dačić nije tako spreman da baš svuda napusti demokrate. Sasvim u skladu sa svojom koalicionom nezamenljivošću povremeno taktizira, što je dovoljno da Vučić dođe na šašavu ideju o novim izborima. Aleksandar Vučić teško podnosi što je, uprkos boljem izbornom rezultatu, SNS i on samo najbolji izbor u datim okolnostima na Dačićevom stolu. Kao što je to bio DS pre četiri godine.Vučić bi da što pre pokaže da nije ono što je bio, ali da je pored deklarativnog borca za pravdu i vešt i moćan političar. Ali, tu se pokazuje da je škola života uz Slobodana Miloševića, superiornija od one uz skandalmejkera i bukača Vojislava Šešelja. Dačić se ne ističe kao veći pravednik od Vučića, on neće da bude Eliot Nes, već Miloš Obrenović. Na svoj način.

Tako da bi teško moglo doći do zaista ozbiljnog sukoba SPS i SNS. Ne zbog uskiptelog i razmahanog Vučića koji je zaista izgledao loše pre nego što je otišao na kratki bolnički oporavak, već zbog Tomislava Nikolića koji je ispunio, za sada, želje nekih da bude kao engleska kraljica. On je taj koji će ohladiti Vučića, prepunog želje da pokaže da je spreman na ekskulpaciju.
U ovoj neobičnoj vladinoj koaliciji, u kojoj je i Rasim Ljajić koji će sigurno biti konstruktivan, najveću nepoznanicu predstavlja Dinkićev URS. Dinkić je svakako najnepragmatičniji naš pragmatičar i isti takav „konceptualista“. Zna da bude i uvređen i da uzvrati, baš kao što je i za najveće optimiste neočekivanim dogovorom sa Dačićem, „kaznio“ Tadića. Vlast na stranu...
Dakle, opet smo suočeni sa opštim mestom da su i političari ljudi, pa bi tako trebalo da razumemo i potpredsednicu vlade, Snežanu Grubješić, koja je nedavno u jednom intervjuu rekla nešto kao – pa i mi im možemo dati našeg Sanadera. Ostalo je nejasno na koga je vicepremijerka mislila? Na Dinkića svakako nije.