Ovo je već sedma godina, kako zahvaljujući velikom trudu i nesebičnom zalaganju  ''stručnjaka'' , opstaje i traje republični Festival osuđeničkog stvaralaštva u KPZ .Oni su zapravo kao Sijamski blizanci, drže jedni druge. ''Stručnjaku'' i „njegovim ljudima“, dođu kao transfuzija moći  koju ubrizgavaju u svoje pozicije. Ove godine se pokazalo , nešto što je bilo aktuelno u politici pre skoro više od dve decenije, i zbog čega su studenti , već sada, davne 1991 g. izašli na Terazijsku česmu. Reč je TELEGRAMIMA PODRŠKE, preko kojih  se želi , uglavnom nezainteresovanoj i neinformisanoj publici pokazati značaj  čitave manifestacije i dati joj na specifičnoj težini. Jeda od njih je poslao i R.B.M.  koji je kandidat za SANU. Oni su ove godine ''Stručnjaku'' dobro došli kao kompenzacija za izostanak zvaničnog Beograda koji se nije pojavio, kao i slabu posećenost medija, koji su očito toga dana imali zanimljivije događaje. Inače, za organizaciju samog FOS-a ne treba puno pameti. Dovoljno je na jednu artiju napisati jednu reč, koja bi trebalo da bude inspiracija, ta reč može biti: „ Prozor“ ,“Reka“ , „ Duga“ … Onda se ta artija umnoži i pošalje tokom zime na adresu ustanova gde žive ljudi koji imaju dosta slobodnog vremena, ali i inspiraciju za pisanje. U međuvremenu se izabere Komisija koja će pregledati, kako se to uobičajeno kaže „ pristigle radove“. Prvonagrađeni radovi, pesme i priče se odmah štampaju u osuđeničkom listu’’ Putokazi’’, koji se ’’ vruć’’ šalje u Ministarstvo.
Predsednik Komisije je obično neki poznati Književnik, i par lepih devojaka. Jedne godine je to bio čuveni Pip. Kad je shvatio da je reč o običnoj pipovštini, digao je ruke od FOS-a i ove godine  ispred UKS postao kandidat za SANU. Nakon njega predsednik Komisije, na predlog zvaničnog Beograda, posta čovek koji u prezimenu ima gatanje. On je član SKD i urednik

i Glumac koji je pročitao prvonagrađene radove, i pored prisustva onih koji su ih napisali. Čini se da je sve organizovano po strogom protokolu, kako bi se desio neki nepredviđeni gest ili se otela neka jaka i nekontrolisana reč. Za svaki slučaj je tu Glumac da pročita. Što je sigurno, sigurno! Sa time nema šale. Stručnjak prvo i ne veruje da neko ko je pismen je i usmen. Jer nisu svi Bećkovići ni članovi SANU-a. Da bi se popunila prva klupa u kojoj sede pored Glavnog urednika i zvanice, koje u ove godine izostale, angažovani su domaći gosti. U tu svrhu pozvana je direktorka Gradske biblioteke, koja je čak i uručila nagradu i popela se na binu. Iza nje je sedeo Kum sa kačketom koji po malo podseća na Bećkovićev. On nije izlazio na binu. Inače ko je izašao na binu sa nagrađenim učesnicima , taj je pokazao koliko je moćan i perspektivan. Jer FOS upravo i služi za to. Pesme i priče, koje su nagrađene samo su paravan za pojedince i njihove karijere i pozicije. Ova manifestacija ima zapravo pravu funkciju da pojedice učvrsti na u njihovim foteljama i na njihovim pozicijama, i da na njima ostanu doživotno. Smatra se da ako se sakriju iza kulturnih manifestacija koje godinama organizuju ( Svestosavska akademija u zimu i Likovna kolonija krajem leta) da će i oni postati kulturni i sakriti svoj animalni i agresivni nagon koji se svodi jedino na sticanje materijalnog. Njih kultura zapravo i ne interesuje niti se njome bave, jer slabo šta čitaju. Ispod kulturnih manifestacija kriju se motivi za samoodržanjem, jačanjem svojih pozicija , potreba za napredovanje u karijeri. Kada se nakupe moći na kulturnim manifestacijama, onda kreću sa proganjanjem onih koji drugačije misle od njih. Posle festivala kreću sa obračunavanjem i kažnjavanjem neistomišljenika. Krajnji cilj im je da na svojim funkcijama i u svojim privilegijama  budu doživotno, i da se uz pomoć zvaničnog Beograda slikaju na bini.