Srbija: kuća za siromahe

Predizborna Srbija

Koalicioni dogovori dozvoljavaju podizanje zajedničkih spomenika žrtvama i počiniocima zločina i sledstveno, pomirenje svih ideologija uključiv antifašističku i fašističku, kao u slučaju koalicije „Preokret“. Jedan od perjanica ove koalicije Vuk Drašković je višedecenijski zagovornik rehabilitacije Draže Mihajlovića. Poznato je i da se koalicija „Preokret“ zalaže za regionalno pomirenje. Kako povezati poštovanje saradnika okupatora i regionalno pomirenje?
Otkrili su nam predizborni propovednici istine da je Srbija među prvih deset zemalja u svetu po rezervama uljnih škriljaca, da raspolažemo značajnim rezervama zlata, srebra, nafte, rude kriptonita i nikla; da se očekuje upravo kod nas izgradnja najveće solarne elektrane na svetu i da su posledično, respektabilni investitori nahrupili u toj meri - da je Vlada Srbije sve štiteći opšte dobro i javni interes - od oktobra 2011., dakle za celih šest meseci, potrošila svih milijardu dolara koje pozajmila za period od 10 godina.

Na žalost, ne leži Srbija na zlatu i škriljcima. Za naše 22 godine na javnoj sceni prisutne delatnike, vreme je za istinu: da priznaju i sebi i nama da su od Srbije napravili „ubožnicu“. Srbija „ubožnica“ leži na ekshumiranim kostima, batajničkim grobnicama i ratnim ruševinama. Dostojanstvo „ubožnice“ Srbija neguje ritualnom potragom za grobom Draže Mihajlovića i ekshumacijom posmrtnih ostataka saradnika fašističkih snaga. Nesumnjivo, kosti su važan simbolički i politički kapital i očito je da besperspektivnu svakodnevnicu osiromašenih i poniženih, da potpuni debakl četvorogodišnje vladavine, političke elite pokušavaju da prikriju - kad već ne mogu da zaposle Srbiju mogu po koalicionim kvotama podeliti grobnice i rehabilitovane kolaborante okupatora.
Koalicioni dogovori dozvoljavaju podizanje zajedničkih spomenika žrtvama i počiniocima zločina i sledstveno, pomirenje svih ideologija uključiv antifašističku i fašističku, kao u slučaju koalicije „Preokret“. Jedan od perjanica ove koalicije Vuk Drašković je višedecenijski zagovornik rehabilitacije Draže Mihajlovića. Poznato je i da se koalicija «Preokret» zalaže za regionalno pomirenje. Kako povezati poštovanje saradnika okupatora i regionalno pomirenje? Kako stići od „zida istine“ u čijim temeljima su kosti Draže Mihajlovića do evropskih zvezdica? Prosto - otkrovenjem Deset LDP istina. Podrazumeva se da ćemo pre toga pokušati da rehabilitujemo saradnike okupatora budući da se tako najlakše normalizuju i zločini 90-tih, počinjeni pod političkim vođstvom u bolu pomirenog DS koalicionog partnera. Čudesnom zovu kostiju nije odolela ni Vlada Republike Srbije koja je formirala Organizacioni odbor za ekshumaciju i prenos posmrtnih ostataka članova porodice Karađorđević. Na čelu Odbora je, sada već bivši predsednik Srbije.
Kažu mudri ljudi, najveću nesreću ćete učiniti nekome ukoliko mu oduzmete životnu laž.
Propovedaju gotovo svi predizborni žreci istine da je njihov cilj da Srbija postane članica EU. Naravno pre toga, bilo bi poželjno iz javnog života izgnati sve one koji još veruju da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da se za istinom traga u knjigama. Pokaznu vežbu je upriličila Vlada Republike Srbije smenom posvećenika koji je ruiniranu ustanovu, hram knjige, uveo u registre evropskih institucija kulture. Direktor Narodne biblioteke je smenjen zato što nas naše političke elite zaista poznaju: Srbi ne tragaju za istinom u knjigama, oni tragaju za istinom koja se čita u plećkama.

Za Srbiju »ubožnicu« budućnost su kosti, posebno ekshumirane, ne knjige.
Ostaje otvorenim pitanje, na temelju kakvog čitanja nam, posvećenici u svete tajne, najavljuju evropsku budućnost prethodnih 12 godina?
Setimo se, u proleće 2008. godine tadašnji potpredsednik Vlade Republike Srbije, Božidar Đelić je precizirao ulazak Srbije u EU za tačno - 28. jun 2014. godine. Četiri godine kasnije Srbija je teškom mukom stekla status kandidata, a o pridruživanju EU možemo razmišljati u sledećoj deceniji.
Pored neodgovornog licitiranja datumima, postavlja se još jedno pitanje: da li bi Srbija 28. juna 2014. godine simbolički okončala skraćeni i uzaludno potrošeni 20. vek i u registar kolektivnog pamćenja upisala novi praznik, Vidovdansko pridruženje EU, ili bi se tog 28. juna 2014. godine obeležila 25-godišnjica gazimestanskog Vidovdana nostalgično zazivajući sećanja na stvarne i metaforične bitke koje smo vodili protiv celog sveta?
Budući da su kadrovi stranke koja je gazimestanskim Vidovdanom najavila civilizacijski kolaps Srbije, na funkcijama: v.d. predsednika Republike, predsednice Narodne skupštine, prvog potpredsednika i zamenika predsednika Vlade, ministra unutrašnjih poslova, ministra obrazovanja, infrastrukture i energetike, čini se da bitke protiv celog sveta a prevashodno protiv stvarnosti, još nisu okončane.
Sve bitke će da vodi - a ni nebeske nisu isključene, onaj koji na treći put stupa najčvršće, kome se horizont socijalne pravde ukazuje najjasnije, a međunarodnoj zajednici se obraća najglasnije. Predizbornu Srbiju je preplavila zloćudna mešavina diletantizma, militarizma, bahatosti, nekompetentnosti i autoritarizma. Zazivaju se red, rad i disciplina. Izborna demokratija se trivijalizuje u toj meri da se ni povratak Miloševićeve ere izbornog autoritarizma ne čini nemogućim. Cena pomirenja a bez lustracije dolazi na naplatu. Ne zaboravimo, te 2008. godine zborio je Boris Tadić u Staroj Pazovi: »Moj posao je da napravimo nacionalno pomirenje u Srbiji, da se političke snage 90-ih i političke snage koje su vodile Srbiju nakon 2000. godine objedine oko zajedničkih ciljeva, da umirimo stanovništvo, tenzije i nesporazume, da teške reči padnu u zaborav i da pokušamo da u sledeću deceniju uđemo kao stabilna i prosperitetna zemlja«.