Izbori kiborga

Izborna groznica trese Srbiju

Srpska politička elita je u stanju visoke napetosti. Po gradovima i selima trče kandidati za funkcije u zakonodavnoj vlasti na svim nivoima zajedno sa predsedničkim kandidatima. Tope se od ljubaznosti kada se obraćaju građanima i ne biraju reči kojima će kompromitovati političkog protivnika. Na bilbordima, stubovima, ogradama, zidovima, mostovima i svakom parčetu slobodnog prostora na koji može da se zalepi plakat, čitamo poruke i gledamo elegantno odevene i nasmešene kandidate. Svi obećavaju bolje dane koji će doći ako građani glasaju za njih.

Kada se razmišlja o poverenju većina građana, prema nedavno sprovedenim anketama, ne veruje aktuelnim političarima.
Ako bi se opredeljivali prema ponuđenim programima stranaka građani bi se ponovo našli pred brojnim nedoumicama. Stranački programi su veoma slični, razložno napisani i u delovima koji se odnose na socijalnu pravdu, ljudska prava i ekonomska načela ne može im se mnogo prigovarati.
Odluka da se opredele zbog stranačkih lidera još je teža, jer su svi koji traže glas dobro poznati i svakodnevno prisutni u javnosti dugi niz godina. Priče koje danas pričaju komparirane sa delima koja stoje iza njih nemaju konektivne tačke. Ako bi racionalno i analitički razmotrili ponudu za izbore građani ne bi mogli da donesu odgovornu odluku. Odlučivaće, kao i mnogo puta do sada, emocije i utilitarnost.
Pretendenti na funkcije koji su i do sada godinama bili na mestima sa kojih se odlučuje, ne mogu da podnesu pomisao da će ih izgubiti. Njihova svest o svetu koji ih okružuje poprimila je drugačije konotacije od svesti većine. Preuzimanje funkcije, ma kog nivoa bila, u psihološkoj matrici njenog nosioca dovodi do semantičke promene osnovnog značenja te reči. Gramatička odrednica termina „funkcija“ odnosi se na obavljanje određene vrste rada. Osnovno značenje pomenute reči kod osobe koja je postala funkcioner biva potisnuto novim značenjima. Funkcija postaje sinonim za moć, koja kod nosioca funkcije pokreće nova osećanja i novi način komuniciranja sa sobom i okruženjem. Osećanje moći sadrži u sebi doživljaj nadmoći koja mu daje pravo da upravlja događajima i ljudima. Snaga tog osećanja briše dotadašnje doživljaje prema sebi i drugima i institucionalizuje moć u vlast.

Vlast otvara neslućene mogućnosti za ličnu potvrdu sopstvene izuzetosti, pojačava osećanje nadmoći i oslobađa ličnost od moralnih dilema. Sa pozicija vlasti osoba sa funkcijom vrši određeni uticaj na druge, odlučuje o drugima i čini ih zavisnim od odluka koje donosi. U toj interakciji razvijaju se složeni psihološki procesi na svesnom i nesvesnom nivou i kod osobe na funkciji osvetljavaju novu težnju za moći koja postaje osnovni pokretač ličnih dinamizama i operacionalizuje je u želju za posedovanjem. Ispunjenje želja donosi unutrašnji mir i samozadovoljstvo. Pošto procesi stvaranja i ispunjenja želja permanentno traju, osoba na funkciji neprestano otkriva nove izvore želja i teži njihovom ispunjenju. Intrapsihička dinamika oslonjena na volju i želju modelira racionalno mišljenje i postepeno menja test realnosti. Ljudi na funkcijama realnost definišu sopstvenim merilima i njene granice određuju ličnim principima. Okruženi i podržani ljudima autoritarne ili utilitarne svesti, oni se polako izdižu iznad datosti i za njih prestaju da važe ograničenja i zakoni, oni institucionalizuju sopstvenu ličnost i veruju u pravo da funkciju poseduju kao deo ličnog identiteta.
Zbog toga su izbori za njih traumatično iskustvo jer se bore da ne izgube sve interne i eksterne dobiti od funkcije. Bore se za svaki glas i trude se da se dodvore glasačima, na koje obično tokom vršenja funkcije potpuno zaboravljaju.
Predstavljaju im se, ne sopstvenim vrednostima i osobinama, već iskonstruisanim pretpostavkama da će im se dopasti i nekako ih privući da im daju glas.
Ljudi na funkcijama su tokom kampanje obično podržani brojnim asistentima i savetnicima koji navodno „dobro poznaju psihologiju mase“ i za posebnu priliku, kreiraju posebnu ličnost funkcionera. Pošto građane vide kao „masu“ glasova koje treba privući, funkcioneri nikada ne nastupaju spontano, niti govore sopstvenim rečnikom, a još manje pokazuju sopstvena osećanja. Oni igraju izrežirane uloge koje njihov lik treba da predstavi kao višestruko složenu, omnipotentnu ličnost koja uliva poverenje. Sa pozicija iskonstruisanog lika ograničeni su dimenzijama nametnute uloge, čime dodatno ugrožavaju svoj već ozbiljno uzdrman integritet koji se menjao funkcijom i svim javnim i tajnim sadržajima koje ona nosi. Trčeći od mesta do mesta, zavirujući u kuće, bašte, štale, dvorišta i preduzeća „družeći“ se sa ljudima nikada neće izgovoriti ni jednu spontanu rečenicu o sebi, neće pokazati ni najmanju ljudsku slabost, niti pomenuti bilo kakvu sopstvenu grešku. Prestali su da postoje kao ličnosti i u ljušturu funkcionera smestili patološki mehanizam sklopljen od materijalnih i psihioloških dobiti, benficija, malverzacija i manipulacija. Postali su neka vrsta kiborga, kibernetičkih organizama, hibrida nastalog u interakciji društvene realnosti i fikcije koju stvara funkcija.

Sa nivoa svesti nastale kao produkt involviranja fikcije u sve mentalne nivoe ne smeju da dozvole pomisao da njihova realnost može da se promeni i da sopstvenu ličnost treba da prilagode nekim drugačijim životnim pravilima. Funkcija nije samo simbol lagodnog života i materijalne dobiti, funkcija je smisao postojanja i egzistencijalni obrazac koji se brani svim sredstvima.
Zbog toga ne mere izgovorene reči, ne prezaju da daju nerealna i nesvrsishodna obećanja, zbog toga lideri vladajuće koalicije koji su se do početka kampanje javnosti predstavljali kao složna ekipa, naprasno postaju ogorčeni protivnici i bespoštedno kritikuju jedni druge. Zajedničko rukovođenje državom poništavaju i pokušavaju da se građanima predstave kao opozicija sebi samima. Na neodgovorno, traljavo i trapavo vođenje države se ne osvrću, iznenada su postali vrlo efikasni i puni novih planova koje će realizovati i omogućiti građanima da žive u sređenoj i uljudnoj državi, samo ako i oni zaborave šta se sve događalo proteklih godina i ponovo glasaju za njih. Obraćaju im se kao novi ljudi zagledani u budućnost, brišući svoje učešće u kreiranju njihove skorašnje prošlosti i sadašnjosti. Ne žele da primete kako svojim javnim nastupima ponižavaju svakoga ko ih sluša jer im je cilj da kod većine koja ne pripada njihovim interesnim grupama, probude emocije i smanje mogućnost logičkog razmatranja ponuđenih opcija.