Mala anketa među srednjoškolcima

Ko će pobediti na izborima

Na pitanje ko će pobediti na predsedničkim, parlamentarnim i izboru za
gradonačelnika 6. maja učenici tri odeljenja jedne beogradske srednje škole napravili su svoju rang listu koja se svela na tri glavna kandidata. Pojam lokalna samouprava, stiče se utisak, nije im najjasniji, ali pojmovi predsednik, gradonačelnik i nosioci glavnih koalicionih lista jeste, s obzirom da je reč o imenima koja se desetinama godina sreću na različitim političkim funkcijama na kojima su se najčešće samo rotirali. Iako su u pitanju učenici starosti od 17 i 18 godina, znači onih koji će ove godine prvi put glasati i koji za sebe tvrde ’da se ne mešaju u politiku jer ih to ne zanima’ ipak su na postavljeno pitanje rado odgovorili i pokazali zavidno poznavanje srpske političke scene. Na listi za predsednika Republike na prvom mestu sa ubedljivih 10 glasova našao se Č. Jovanović (... jer mi se čini da je jedan od najiskrenijih...). Drugi je, bivši pedsednik republike B. Tadić sa 6 glasova (...zato što prikazuje Srbiju u boljem svetlu celom svetu...). Treći je T. Nikolić sa 4 glasa (...visoko će da se kotira ali neće pobediti jer mu je glas monoton, nije mu baš neki personaliti... ). Sa po jednim glasom, na rang listi našli su se V. Šešelj i njegova žena Jadranka (...neće da pobedi zato što je žena...) i I. Dačić.
Začuđujući rezultati bili su i kada su glasali za gradonačelnika. Najviše glasova i poštovanja učenici su pokazali prema D. Đilasu koji je dobio 6 glasova (...u poslednje četri godine ovaj grad je potpuno osvežen, renovirane su stare raspale zgrade, sređeni su parkovi i trgovi, renovirani su i sagrađeni mostovi... a i deluje mi OK, sviđa mi se kako ume da odgovori i što ima dobre argumente...), D. Marković Palma dobio je 2 glasa, dok je Vučić jedva prošao sa jednim glasom. Ali tezu da ih politika ipak ne zanima potvrdilo je 8 glasova ’nezainteresovanih’. Na pitanje da obrazlože zašto su se odlučili baš za navedene kandidate najveće iznenađenje bio je zaključak većine koji su itekako primetili sve pozitivne promene u Beogradu i šire i pored toga što ih „bije glas“ da bleje, da nisu motivisani i da im je jedina želja da posle završenog školovanja žele da što pre odu iz Srbije. Po ovim odgovorima reklo bi se da nije baš tako.