Sastavljene iz ljudi sa proširenim stomakom a ograničenim duhom, opijene i zanete ciničkim lažima, zabludama i taštinom, naše stranke nemaju nikakvog programa, nemaju nikakvih ni političkih ni socialnih ni moralnih načela. To su gomile u koje u svako bogovetno doba može ući kogod hoće i u kojima svako može raditi šta hoće i kako hoće. Niko ni prema kome ne mora imati nikakvih obaveza.
Bez griže savesti i bez rumeni stida na svome obrazu mogu oni koji šamaraju seljake i koji za potomke tvoraca Srbije nemaju lepših reči no što su „geak“ i „sidžim“ organizovati ništa manje no pokret za podizanje blagostanja seljačkog  elementa. Ljudi koji smatraju da je

dnevnica i prekorednih avansmana. Konservativci licitiraju u slobodumlju. Tako se i đaci jednog Radivoja Milojkovića i jednog Nikole Hristića zaklinju – slobodnim izborima! Radikali kukaju za vremenom macki i cerića i traže da se malo pritegnu uzde razuzdanom narodu. Jučerašnji reakcionari koji su učestvovali u svim državnim udarima danas su vatreni apostoli ustavnosti i parlamentarnog režima. Jučerašnji neprijatelji kraljevskog apsolutnog veta – prevukli su preko cele svoje prošlosti jednu crtu i nad njome napisali sledeće reči: Udri Gospodaru posvetila Ti se! Jučerašnji Obrenovićevci danas dobijaju orden Karađorđeve Zvezde i postaju savetnici Kralja Petra i njegova sina. Oni koji su pre sviju pozdravili pronuncijament od 29. maja kao Revoluciju, a Kralja Petra prvi oslovila rečima: Caesare, morituri te salutant!, danas više no iko protestuju protivu majskih zločinaca i kraljeubica. Nacionalisti primaju u svoju stranku strance i vode svaku drugu politiku smao ne nacionalnu. Propagatori bratstva balkanskih naroda šalju u Makedoniju komitske bande i mučki premlaćuju Bugare na našoj teritoriji.
Sa svojim državnicima i vođama kao što su G.G. Nikola Pašić, Stojan Ribarac, Pavle Marinković, Ljuba Stojanović , naše stranke ne vide dalje od prve krize vlade ili prvih parlamentarnih izbora. Ako ikad i odu dalje najviši cilj kojem teže jeste Kraljeva abdikacija ili saziv Velike Skupštine koja bi pod monbarhovim pokroviteljstvom proglasila „narodnu vladavinu.“
Vaspitavane jedino za ličnu borbu, naše političke stranke se služe samo spletkama, klevetama i potajnim rovenjima i ogovaranjima u Dvoru.
Jednom rečju, naše stranke su obične beznačelne i nemoralne koterije i gomile, nesposobne za pozitivne radove.
Raspuštanje Skupštine i raspisivanje parlamentarnih izbora, dali su mogućnost  našim političkim strankama da prenesu svoje sukobe i jalove diskusije iz Parlamenta na izbornu platformu. Partiski štabovi već su započeli svoj posao: sklapaju se sporazumi, pišu se proglasi, nastaje sezona konferencija i zborova, polemika kafanskih klupodera i popovskih molepstvija, onavlja se kupovina i trampa mandata, šamaranje po kancelarijama, apšenje i gonjenje političkih protivnika. Kroz našu veselu Stradiju već putuju partiski demagozi i agitatori sa medenim rečima na svojim usnama i sa torbama punim paklića i polića. U celoj zemlji, sa kraja na kraj, diže se huka i buka kake retko ima u normalnim ustavnim i parlamentarnim državama.
Mi se nalazimo pred jednom izbornom komedijom u kojoj će narod, naš naivni narod, opet igrati ulogu prevarenog glupaka.