|
Istraživanje
Mesto kulture u
životu građana Srbije
U maju ove godine završeno je empirijsko istraživanje
metodom kvalitativne analize u deset gradova Srbije,
uključujući Beograd, o »Mestu i ulozi kulture u
društvu i svakodnevnom životu u tranziciji u Srbiji«.
Obrada dobijenih rezultata i završna analiza je
u toku. Ovo je četvrti ciklus istraživanja u okviru
projekta Politika i svakodnevni život,
od 2001. godine. Cilj svih ovih istraživanja je
bio da se ustanovi kako građani Srbije razmišljaju
i ocenjuju promene posle petooktobarskog prevrata,
što se postiže upotrebom metode »produbljenog intervjua«
u neposrednom slobodnom razgovoru sa građanima,
najčešće u njihovim domovima; a u ovom poslednjem
ispitivanju želeli smo da saznamo šta građani Srbije
znaju o kulturi u gradu u kojem žive i kako lično
doživljavaju kulturu, da li se uklapaju u trend
većinske/dominantne kulture ili pronalaze alternativne
oblike za ispoljavanje i zadovoljavanje svojih kulturnih
potreba.
U timu koji je osmislio ovo istraživanje i odgovarajuću
metodologiju učestvovali su: prof. Zagorka Golubović,
dr Rada Drezgić i mr Isidora Jarić, a u istraživanju
na terenu ispitivanja je obavljalo deset stručnjaka:
sociolozi, antropolozi i filozofi, koji su obučeni
za primenu metoda kvalitativne analize na seminarima.
Prispeli obiman materijal (u transkriptu preko 1.000
strana) i prvi uvid u odgovore ispitivanih građana
pokazuje da su ispitanici prišli ovim razgovorima
vrlo ozbiljno, poneki prvi put razmišljajući o postavljenim
pitanjima, ali trudeći se da i sami sebi objasne
(ili
|
kako kažu sebe preispitaju)
o stvarima koje su do tada bile izvan njihovih
uobičajenih okupacija, a može se reći i
izvan životnih praksi, koje većina ispitanika
doživljava kao tešku borbu za preživljavanje.
A kada se budu uporedili stavovi građana
iz ovog istraživanja sa prethodnim istraživanjima
iz ovog projekta (ali i sa drugim istraživanjima
različitim metodama vođenim) postoje nagoveštaji
da su se u 2009. godini građani Srbije naučili
da »realnije« (na osnovu prosuđivanja činjeničkog
stanja i kompleksnijih odnosa) procenjuju
aktuelnu društvenu situaciju, na osnovu
konkretnih doživljaja iz svojih gradova;
ali i da počinju da se pitaju ne samo o
odgovornosti političara (raniji stereotipni
odgovori), već i o sopstvenoj odgovornosti
i o načinima na koje bi se građani aktivnije
uključili u tranzicione procese. Iako se
može već sada konstatovati da je vrlo mali
broj intervjuisanih građana zadovoljan dosadašnjim
promenama (najčešće relativno), malo je
»praznog kukanja« (u smislu »ništa se nije
promenilo«, »sve je isto«, ništa se ne može
popraviti i sl.) a više obrazloženih i
|
|
|
primerenih objašnjenja nezadovoljstva, koja mogu
da podstaknu i dalje postojeću pasivnost građana
u pokretanju bržih i adekvatnijih promena.
Čini se, takođe, da je naša osnovna teza o marginalizaciji
kulture (kako u društvu tako i u svakodnevnom životu)
potvrđena i u doživljaju ispitivanih građana, koji
čak većinsku populističku kulturu nazivaju »nekulturom«/Pink-kulturom,
ne zanemarujući one građane, koji ako uopšte učestvuju
u nekim kulturnim sadržajima, prihvataju taj većinski
trend kao jedinu kulturu o kojoj nešto znaju.
Interesantni su i komentari ispitivanih građana
na kraju intervjua, u kojima su se neki zahvaljivali
što je neko došao da ih pita o važnim problemima
(ali ponekad sa izraženom nevericom u to da će to
imati nekog društvenog značaja), a neki su isticali
da je razgovor bio prilika da počnu i sami da razmišljaju
o tim važnim pitanjima. Tome treba dodati da su
svi ispitanici iz uzorka (koji nije klasični reprezentativni
uzorak, već koji zadovoljava izvesnu proporciju
u pogledu demografskih karakteristika ispitanika)
prihvatili razgovor i ispoljili zadovoljavajuće
interesovanje za ovo istraživanje.
Ali zbog obimnosti materijala i suptilnosti obrade
rezultata (koja se ne izražava numerički, već putem
klasifikacija opcija) analiza zahteva dosta vremena
i potpunu koncentraciju analitičara, te će iz tih
razloga završna analiza biti produžena, a knjiga
objavljena do završetka godine. Nakon objavljivanja
knjige biće organizovani razgovori po gradovima,
kako sa učesnicima u istraživanju tako i sa ostalim
građanima koje će zainteresovati da saznaju kako
njihovi sunarodnici doživljavaju društvo u kojem
žive i šta za njih znači kultura, u kojoj manje
ili više (ne) učestvuju.
 |
| |
Zagorka
Golubović |
|
