Stratezi i strategije
Radi stvaranja promišljene i realne strategije budućnosti Srbije neophodna su temeljita kritička preispitivanja naše bliže i dalje kulturne, političke i socijalne istorije...
Nebojša Popov

Spoljna politika za unutrašnju upotrebu
Opaljena suncem zemalja Trećeg sveta, ad hoc spoljna politika Srbije je ponovo sletela na evropski kontinent, posle dugog toplog leta provedenog ispod šatora diktatorskih režima...
Matja Stojanović
Bolešću zaborava, u Evropu, napred marš!
Kada se paradoks ispostavi kao nužna stvarnost, a politička i svaka druga doslednost preraste u podsmeh, onda imamo situaciju da stranke Slobodana Miloševića i Željka Ražnatovića Arkana stanu u odbranu slobode misli i govora, naspram Demokratske stranke i G 17 plus, heroja petooktobarskih promena i najzaslužnijih za svrgavanje stvarnosti upriličene ratnim zločinima i profiterstvom...
Snežana Čongradin
Pobeda konzervativne Srbije
Otkazivanje Povorke ponosa marginalizovane i diskriminisane gej populacije u Srbiji, s motivacijom da »država nije u mogućnosti da obezbedi mir, sigurnost učesnika povorke, ostalih građana i njihove imovine« za površne posmatrače predstavlja »poraz Vlade«, »poraz države Srbije«, i rezultat je »nesposobnosti policije da svim građanima garantuje bezbednost«. Ove tvrdnje su samo delimično tačne ali one ne objašnjavaju suštinu problema...
Zlatoje Martinov
(Ne)obuzdano nasilje
Jednom je i to moralo da se dogodi. Uhapšeni su nasilnici koji biju do smrti, koji prete seksualno »devijantnima« i iznad svega – propagiraju ekstremizam i nazadnjaštvo. Osvojili su fakultete, dugo deluju pod patronatom Crkve. Povremeno se izliju na ulice naoružani bezbol palicama i mržnjom prema svemu što dolazi sa Zapada...
Olivija Rusovac
Vrijeme je da se Srbija počne brinuti o sebi
Normalni narodi i uređene države imaju diplomatske odnose. Što se specijalnih veza tiče one postoje između nekog komšije i komšinice, a kada komšija uspostavi sa komšinicom posebne odnose zna se šta bude komšinici. Mani se, Borise, tih veza i tih odnosa. Znamo mi naše jade. Nemoj se više brinuti o Srbima u Bosni i Hercegovini...
Lazar Manojlović
Voleti BiH sa strane
Predsednik Srbije je krajem avgusta i početkom septembra pokazao određen interes za prilike u susednoj Bosni i Hercegovini. Način na koji je pokazao interes zbunjuje...
Bojan al Pinto-Brkić
Niski napon visoke politike
Sve je, a Kosovo posebno, uistinu u nekom neobičnom strujnom kolu i sve se vrti oko toga – državna politika je tu zastala. Napokon je episkop raško-prizrenski Artemije platio struju korporaciji EKK i nije time priznao državu Kosovo ali ljudi imaju struju a sveće i kandila su nestali u prostorijama vladičanskog dvora u Prizrenu...
Mirko Đorđević
Kataklizmično
Psihologija nas uči da su greške namerne, da uvek slažemo sebe nesvesno kad za račun proklamovanih vrednosti koje olako prihvatamo u cilju kompenzacije sopstvenih kompleksa, a koje su u suprotnosti sa sistemima vrednosti dubokih slojeva psihe...
T. B. L.

Talas deindustrijalizacije
Model privatizacije kakav se sprovodi u Srbiji odavno je na tapetu stručne javnosti. U naučnim krugovima opisane su mane ovakve privatizacije i ponuđena rešenja, ali u životu nema posledica takvih ukazivanja, ni u politici. Privatizacija se odvija dosledno, brže ili sporije, ali sa posledicama koje izgledaju kao rezultat nekakve strategije za uništavanje srpske privrede...
Slavoljub Kačarević
Čekajući »Fijat«
Dok Severina daje gas u Kragujevcu »gradu budućnosti«, »megapolisu« i »gradu ispred stvarnosti« kako vole da ističu predstavnici lokalne vlasti, na posao čeka oko 25.000 Kragujevčana. Ove brojke su neumoljive i najbolje govore o stanju privrede koje je katastrofalno...
Olivera S. Tomić
Nastaje li radnički pokret
Iznenađujuće bi jedino bilo ako bi se stvorila dovoljno jaka alternativa da konfuziju razbije. Da li se ona nalazi u radničkom pokretu koji upravo nastaje...
Ivan Zlatić
Platforma koordinacionog odbora radničkih protesta u Srbiji
Bezakonje i korupcija u privatizaciji doveli su naša preduzeća i čitavu privredu Srbije u bezizlazan položaj. Neodgovorno i nezakonito ponašanje novih vlasnika, i korupcija u državnim organima koji treba da kontrolišu poštovanje zakona i ugovora u privatizaciji, ugrožavaju naš opstanak i opstanak stotina hiljada radničkih porodica u Srbiji. Svetska ekonomska kriza je samo izgovor za položaj u kojem se danas nalazimo...
»Jugoremedija« danas
I funkcionalno i estetski ovaj ogromni novoformirani poslovni prostor više podseća na hipermoderne enterijere klinika u američkim filmovima nego na običnu fabriku...
Slavko Golić
Šta to beše mesna zajednica
Izlaska iz krize nema bez uključivanja i aktivizma građana, bez ravnomerne distribucije nadležnosti i odgovornosti, koje proizlaze iz prava raspolaganja svojinom lokalnih zajednica...
Dragan Stojković

Zloupotreba mitske svesti u savremenoj politici
Mitovi su već vekovima predmet proučavanja filozofije i gotovo svih društvenih nauka. Iznesena su oprečna i kontroverzna mišljenja, ali precizne definicije nema i teško da će je i biti jer se mitska struktura mišljenja opire logičko-diskurzivnim ograničavanjima, ne poznaje kritički stav, ne priznaje vreme, dok je prostor iskazan nejasnom »ikonografijom« koja se ne može precizno geografski verifikovati...
Dejana Milijić-Subić

Endi Vorhol i 11. septembar
Njujork, još jednog 11. septembra – »Ground Zero« i Berlinski zid – Čelična konstrukcija i rekonstrukcija tragedije...
Tatjana Jovanović
Nazaret – lingvističko patriotska veš mašina
Nema ničeg nimalo ni više-manje čudnog otkako je Radovan Karadžić proglasio da je danas i Bog Srbin. Taj gospodin pre nego je postao Srbin bavio se bezgrešnim začećima judejskih devica od kojih nam je jedna podarila Spasitelja za sva vremena, vekove, za sve i svašta...
Jelašin Sinovec
Kartezijanske meditacije
U svom filozofskom tekstu Tako je jeo Zaratustra, u kojem razmatra šta jesti za doručak, ručak i večeru, Vudi Alen je kartezijanac ničeanskog apetita. »Nijedan filozof se nije ni približio rešenju problema krivice i težine dok Dekart nije odvojio telo od uma, tako da je telo moglo da se tovi dok je um razmišljao: koga briga, nisam ja«, tumači on...
Tatjana Jovanović
Transformacija jednog grada – Novi Beograd
Novi Beograd prolazi kroz rapidnu urbanu transformaciju. Nakon ratova devedesetih a pogotovo nakon promene vlasti 2000. godine, započeo je period dinamične građevinske aktivnosti u velikom delu Novog Beograda. Imajući u vidu razmeru urbanih promena, kao i ideološku pozadinu porekla ovog naselja, vredno je pokušati definisati karakter ovog procesa, kao i proceniti moguće posledice ubrzanog popunjavanja preostalih slobodnih parcela Novog Beograda...
Slobodan Barlov
Istoričar, učitelj života
Historia magistra vitae. Ide cura posred sela, še’sto posto nevesela. Na ove dve rečenice, zasad tajanstveno povezane, Predrag je dodao i jedno pitanje: ako je istorija učiteljica života, može li istoričar da bude učitelj života?...
Dragutin Orlović
Kuda ide srpsko krivično pravo
Dok se javnost, i stručna i laička, s pravom bavila i brinula u vezi slobode javne reči, usvojen je jedan drugi, daleko osetljiviji zakon, o kojem se nije brinuo niko, jer javne debate nije bilo...
Radonja Dubljević
Lanci i katanci
Pobednici od pre devet godina danas imaju rezultat u gotovo ravnodušnom odnosu demokratskog sveta prema njihovom ostanku na vlasti...
Nastasja Radović
O lažima, o nama
Ulazim sa kćerkom u autobus 83, vodim je na rođendan kod drugara. On živi kod Arene, a mi smo na Vračaru, stići ćemo brzo. Moja devojčica je ponosni đak prvak, raduje se rođendanu i ne smeta joj što niko od putnika neće da nam ustupi mesto. Svi tupo gledaju kroz prozor...
Sandra Radenović
Lepeza
Najkraće: ručna naprava za rashlađivanje odnosno mahalica, hladilica, mahač.
Ovaj balkanski turcizam iz terminologije nošnje izveden je metatezom od elpeza, elpeze...
Olga Zirojević

»Ne želim živjeti u neistini«
Tako glasi poruka prve posthumno objavljene knjige Milana Kangrge, dugogodišnjeg profesora etike na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu i jednog od pokretača časopisa Praxis i osnivača Korčulanske ljetne škole.
Knjigu čine tri dela...
N. P.
»Miris ruskog cveća«
Sâm roman (»Šaht«, Andrija Matić) se odlikuje modernim i jasnim jezikom sa uočljivom individualnom strategijom pisca da čitaocu nedvojbeno ukaže na smisao sopstvene ironizacije teksta. A taj smisao vidno se preobražava i širi iz poglavlja u poglavlje...
Z. M.
Ivan Cifrić, Bioetička ekumena – Odgovornost za život susvijeta
Bez sumnje jedno od značajnijih izdanja zagrebačke Pergamene 2007. godine, jeste obimna i nadasve inspirativna studija jednog od uticajnijih savremenih hrvatskih sociologa, Ivana Cifrića, profesora Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. Bioetička ekumena – Odgovornost za život susvijeta, studija je koju čini pet radova...
S. R.
Predlog – za prevođenje
Ovdašnjoj čitalačkoj publici još uvek malo poznat, Ken Vilber (Ken Wilber) je autor desetina knjiga koje su mu zasluženo donele reputaciju jednog od najoriginalnijih savremenih mislilaca. Mnogi ga nazivaju Ajnštajnom u oblasti proučavanja svesti ili pak Platonom našeg vremena...
S. R.
»Škozorište« – iskustvo kreativnosti
U novim, kapitalističkim vremenima, više se ceni vrednost zgrade u kojoj se nešto dešavalo i dešava, no sama ta dešavanja...
Milena Dragićević-Šešić

Analitička dubina misli
U četvrtak 27. avgusta u prostorijama knjižare »Službeni glasnik« u Knez Miloševoj ulici u Beogradu predstavljena je knjiga sabranih tekstova Mirka Tepavca, objavljivanih u periodu 1991–2008. u Republici, pod naslovom Države, državnici i stradalnici...
Z. M.
»Nije voleo Tita«
Predstavljanje knjige Mirka Tepavca u Zrenjaninu...
S. G.
Mesto kulture u životu građana Srbije
U maju ove godine završeno je empirijsko istraživanje metodom kvalitativne analize u deset gradova Srbije, uključujući Beograd, o »Mestu i ulozi kulture u društvu i svakodnevnom životu u tranziciji u Srbiji«. Obrada dobijenih rezultata i završna analiza je u toku. Ovo je četvrti ciklus istraživanja u okviru projekta Politika i svakodnevni život, od 2001. godine. Cilj svih ovih istraživanja je bio da se ustanovi kako građani Srbije razmišljaju i ocenjuju promene posle petooktobarskog prevrata...
Zagorka Golubović

Moć reči
Mnogi ljudi, u ovo naše vreme, najčešće bankari i službenici, govore i ponavljaju: poezija nestaje. To zvuči kao da se kaže: nema više ruža, proleće je ispustilo dušu, sunce je izgubilo naviku da se diže, pretrčite sve poljane sveta i nećete naći nijednog leptira, nema više mesečine, slavuj ne peva više, lav ne riče više, orao ne leti više...
Iz Viktor Igo, Šekspir