Voleti BiH sa
strane
Predsednik Srbije je krajem avgusta i početkom
septembra pokazao određen interes za prilike u
susednoj Bosni i Hercegovini.
Način na koji je pokazao interes zbunjuje. Bez
prethodne najave, predsednik Tadić primio je u
Beogradu lidera vodeće srpske političke stranke
i lidera vodeće hrvatske političke stranke u BiH.
U službenom saopštenju, navedeno je da je predsednik
Tadić sa Miloradom Dodikom iz Saveza nezavisnih
socijaldemokrata i Draganom Čovićem iz Hrvatske
demokratske zajednice razgovarao o političkoj
i ekonomskoj situaciji u Srbiji i BiH. Dodik,
inače premijer etnički očišćenog srpskog entiteta
u BiH, izjavio je po povratku u Banjaluku da su
Čović i on imali odvojene susrete sa predsednikom
Srbije i da je dobro što je lider HDZ-a bio u
Beogradu. Dodik je još osetio potrebu da kaže
da predsednik Tadić, Čović i on nisu osetili kao
problem to što na sastanku/cima nije bilo lidera
najveće bošnjačke partije u BiH Sulejmana Tihića.
»Mi nismo smatrali da je problem ni kada je Tihić
dolazio u Beograd, niti vidimo problem kada on
odlazi u Tursku ili bilo koju od zemalja islamskog
sveta. Nismo videli problem ni kada su predstavnici
Bošnjaka i Hrvata zajedno odlazili u Zagreb«,
objasnio je Dodik.
Potrebu da objasni svoj iznenadni izlet u Beograd,
u koji nikada ranije nije dolazio, osetio je i
Čović. U pisanoj izjavi navodi se da je lider
HDZ-a upoznao predsednika Tadića da se njegova
stranka zauzima za izgradnju moderne i decentralizovane
države, u kojoj bi sva tri konstitutivna naroda
imala jednakopravan status. Slobodnije interpretirano,
to znači da, pošto Srbi imaju svoj entitet u BiH,
ili bi Hrvati i Bošnjaci trebalo da dobiju svoje
entitete, ili bi Srbi trebalo da se odreknu svoga.
Pošto je Čovića u Beograd
priveo Dodik,
poznat po svom ustrajavanju na značaju srpskog
entiteta, logičnije je da je lider HDZ-a tražio
od predsednika Srbije podršku za koncept tri entiteta,
nego za ukidanje najočitijeg razloga zašto se
dogodio rat u BiH.
Čovićeva ideja je da promene ustava treba da budu
sprovedene kroz parlament BiH, uz postizanje kompromisa
sve tri strane. »Mi smo na tom putu neupitno posvećeni
izgradnji BiH i njenoj evropskoj budućnosti«,
piše u izjavi lidera HDZ-a, koji nije propustio
da napomene da je predsedniku Tadiću otkrio da
je skeptičan u vezi s mogućnostima obnove rasprava
o izmenama ustava BiH.
Iz izjava Dodika i Čovića pažljivim čitaocima
neće promaknuti da se u Beogradu razgovaralo o
promenama ustava BiH, veoma važnom projektu za
Amerikance koji su već uložili velike napore i
sredstva u pokušaju da normalizuju odnose među
narodima u BiH. U različitim trenucima u prošlosti,
oni su
izmislili i Dodika i Čovića, kao
lidere koji bi trebalo da predstavljaju čvrste
stavove Srba i Hrvata. Braneći pravo Srba na svoj
entitet i, shodno tome, pravo drugih naroda na
svoje entitete, Dodik je, verovali ili ne, proglašen
za najpopularnijeg b-h političara u 2008. godini,
na izboru koji je organizovan u Mostaru, za publiku
koju su činili isključivo Hrvati.
Prema postojećem sistemu vrednosti u BiH, koji
je verifikovala upravo međunarodna zajednica u
želji da zaustavi rat, vodeći srpski i hrvatski
političari imaju pravo da traže
|
podršku Beograda i/ili
Zagreba za svoje političke ciljeve koji
su suprotni obliku i funkcionisanju države
BiH, baš kao što vodeći političari Bošnjaka
imaju pravo da traže podršku Turske i
islamskih država na izboru za najboljeg
beglerbega. Sistem vrednosti je upravo
to da niko nikom ne prigovara, ni za Beograd,
ni za Džakartu, ni za Međugorje, ni za
Meku. Dodik i drugi političari u BiH godinama
opstaju na tome što, u pauzama uređenja
svoje teritorije, odu na poklonjenje i
dobiju oprost od grehova.
Pitanje, međutim, ostaje šta je predsedniku
Tadiću trebalo da prima Dodika i Čovića
bez Tihića ili nekog adekvatnog predstavnika
Bošnjaka. Odranije je poznato da Čović
i Dodik nisu baš diskretni i suptilni
|
|
|
u nastupu, što je uticalo na predsednika Hrvatske
Stjepana Mesića da ih ne prima u privatne posete.
Dogovor o poverljivosti razgovora prestao je da
važi čim su prešli granicu i ostao je samo gorak
ukus u ustima. Predsednik Tadić valjda nije imao
ambicija da izigrava hrišćanskog kapetana. Ne
samo da bi se to kosilo sa obećanjima koje je
dao potpredsedniku SAD Bajdenu, nego bi bilo veoma
glupo imajući u vidu kapacitete sagovornika koji
su došli u Beograd.
Predsednik Srbije je nekoliko dana nakon sastanka
sa Dodikom i Čovićem prisustvovao otvaranju osnovne
škole na Palama, pokraj Sarajeva, koja je simbolično
dobila ime »Srbija«. Prema navodima medija, Republika
Srpska finansirala je izgradnju zgrade, a obaveza
Srbije ostalo je opremanje nameštajem i učilima.
Predsednik Tadić izjavio je da su ga pozvali na
Pale, ali da bi on rado pomogao i izgradnju jedne
škole u Sarajevu koja bi se zvala »Srbija« ili
škole u Beogradu koja bi se zvala »Bosna i Hercegovina«.
Interesantno je da niko nije došao na sličnu ideju,
čak ni u periodu ideologije bratstva i jedinstva.
U Beogradu postoji škola koja se zove »Ujedinjene
nacije«. Posebna škola u kojoj se intenzivno uči
francuski i francuska kultura, ipak, zove se »Vladislav
Ribnikar«.
U vreme pojačanog interesovanja predsednika Srbije
za prilike u BiH postalo je jasno da drugi po
redu kandidat za b-h ambasadora u Beogradu, Sead
Avdić, nije dobio agreman. Navodno, zvanični Beograd
je doveo u pitanje podesnost Avdića kao diplomatskog
predstavnika BiH, imajući u vidu činjenicu da
je, kao predstavnik lokalne samouprave u Tuzli,
pregovarao o povlačenju jedinica bivše JNA, koje
se pretvorilo u masakr. Pre Avdića, agreman nije
dobio ni Boriša Arnaut, visoki zvaničnik b-h ministarstva
spoljnih poslova, koga je omelo to što je dovođen
u vezu sa naturalizacijom nekih dobrovoljaca iz
islamskih zemalja. BiH više od tri godine nema
ambasadora u Beogradu. Poslednji ambasador bio
je akreditovan kod Državne zajednice Srbije i
Crne Gore. Možda će se predsednik Tadić toga setiti
po povratku iz SAD.
