Niski napon visoke politike

Sve je, a Kosovo posebno, uistinu u nekom neobičnom strujnom kolu i sve se vrti oko toga – državna politika je tu zastala. Napokon je episkop raško-prizrenski Artemije platio struju korporaciji EKK i nije time priznao državu Kosovo ali ljudi imaju struju a sveće i kandila su nestali u prostorijama vladičanskog dvora u Prizrenu. Većeg problema nije zapravo ni bilo jer Ministarstvo vera i ono za KiM su do sada (Politika, 12. 09. 2009) platili eparhiji celih 120 – ako je uglednom beogradskom dnevniku verovati – miliona dinara. Jasno je to i u vrhu SPC odakle je saopšteno da »struja uopšte nije tema za Sinod«. To je razuman stav, ali episkop Artemije tera svoje i bije jednu drugu bitku i sa državom i sa Crkvom. To traje odavno i zna se na čiju štetu. »O nama niko ne brine« – kaže igumanija Visokih Dečana – »i ne pita nas ni za šta«. Srbi na Kosovu su zaista moneta za politička dokusurivanja između Beograda i Prištine i ne može se reći da se i jedni i drugi baš pretržu oko narodnih briga. Svemu još kumuju neodgovorni političari kojih ima i u Beogradu i u Prištini. V. Koštunica se nikako ne miri s izbornim porazom i nudi rešenja koja neće proći – nije moguće da i on to ne zna ali uporno ponavlja kako je za sve kriva vlada u Beogradu koja »pere ruke od Srba« i za njih ne haje. »Vlada belim šengenom priznaje nezavisnost Kosova«, kaže on i nudi rešenje – »Isključenje struje čitavoj Pokrajini«. Nikog nema da mu kaže da to nije izvodljivo, nije pa nije, jer da jeste jednom bi to negde bilo. U ovom strujnom kolu tera se jedna politika koja dobra doneti neće ni Srbima ni Albancima. Dobro je što se Sinod SPC postavlja razumno ali opet – za to neće da čuje raško-prizrenski episkop Artemije. Kao ni prvak DSS V. Koštunica koji sipa munje i gromove na vladu u Beogradu i, kako se čini, sprema se da postavi pitanje poverenja šefu države B. Tadiću, sve u nadi da će njegovo »rešenje« proći. Nikad se ne zna jer – negde kod Stendala – postoji ta čudna reč – »prilika je ćelava«: mudri političari bi trebalo da umeju da je zgrabe makar za ono malo kose na glavi da bi narodu bolje bilo.
Stoga nije mudro zanemariti glas Sinoda SPC koji neki analitičari i ne zapažaju.

Episkop Artemije se muči oko obnove crkava i manastira koji su postradali u eksploziji albanskog šovinističkog nasilja. Dobar deo se obnavlja i novaca ima, ali i tu se postavlja pitanje famoznog »priznanja« države Kosovo koju su Albanci proklamovali jednostranom voljom. Tu je episkop Artemije uporan i vladika iz Sinoda Hrizostom je pokušao da mu kaže da je imovina eparhije imovina SPC u celini, ali vajde nije bilo. Da je ovaj sukob episkopa Artemija i Sinoda i Sabora SPC ozbiljan i da mu je pozadina politička ni za koga tajna nije. Uoči jesenjeg redovnog saziva Arh. Sabora SPC tu se očekuju nove munje i podele. Da je to tako vidi se iz saopštenja zvaničnog portparola SPC vladike bačkog Irineja koji nije baš birao reči u svom komentaru o ovome sukobu (Politika, 12. 09. 2009). »Moram da kažem« – kaže vladika Irinej – »da je moj brat episkop Artemije pribegao providnom, neveštom i nemudrom sofizmu i jeftinom verbalnom triku«. Reči su uistinu prejake i neuobičajene u opštenju braće arhijereja iz Sinoda i Sabora koji se diče upravo sabornošću. Na to se mnogo i ne misli kada se povede reč o političkim i strateškim državnim i duhovnim smernicama. Tu je ono strujno kolo dnevne politike kojoj se plaća danak. Sada valja čekati saziv Sabora da bi bilo jasno šta je stvarni stav vrha SPC, odnosno koja će struja odneti prevagu – do tada nam preostaje samo nešto dobre nade da će se naći moguće i održivo rešenje.

Beogradska štampa je ponudila čitav niz važnih detalja o tome (Politika, 12. 09. 2009) i to su podaci koji na svoj način i zbunjuju. Pomenuli smo onih sto dvadeset miliona dinara, ali to nije u ovom slučaju sve. Episkop Artemije je sebi odredio platu koja iznosi ravno 144.000 dinara, dok parohijski sveštenici »idu« najviše do tridesetak hiljada dinara, to je plata ali tu idu i prihodi od vršenja obreda te još 200–300 evra koje država isplaćuje sveštenicima. Ko to kontroliše, da li Crkva ili država i kako, o tome u izveštajima nema podataka. To već nisu trikovi nego novac i oko toga sporenja ne prestaju. Saznajemo i to da ustavni poglavar Republike B. Tadić sa svojih 132.000 zajedno sa toplim obrokom i ne duva za vrat episkopu. O premijeru M. Cvetkoviću koji prima 116.000 da i ne govorimo. Nedavno je čak i sam vladika Artemije rekao da SPC nije neophodna tolika imovina, jer su njeni problemi drugačiji i ne zavise samo od novaca. Ipak je eparhija do ovog meseca primila ravno 4.751.284,70 dinara i to nije smanjilo napetosti u samoj eparhiji ili u SPC. Zna se iz čuvene narodne pesme da to tako biva – kada sveci blago dele mora da zagrmi.
I na to pitanje neki bolji odgovor ćemo verovatno dobiti na redovnom jesenjem Saboru koji se približava.

	Mirko Đorđević