Polazišta za projekat Republike o vrednostima u Srbiji posle 2000. godine

Na sastanku članova grupe za realizaciju projekta »Vrednosti u Srbiji posle 2000. godine« koji je održan 15. maja, razmotrene su početne ideje na osnovu kojih je pokrenut projekat, teme koje su do sada obrađene i razvoj projekta do kraja godine i u narednoj godini.
Obrazlažući polazište projekta, njegov rukovodilac Nebojša Popov je rekao da se pošlo od očekivanja o raskidu sa prošlošću kada je pobedila opozicija, a ugovor s narodom sadržavao je obećanje da će se takav prekid načiniti. Postoji predstava o temeljima na kojima su te nade počivale, ali temeljnijih istraživanja nije bilo, izuzev istraživanja Zagorke Golubović »Politika i svakodnevni život«.
Pitanja koja se postavljaju aktuelnim projektom jesu sledeća: na čemu su počivala očekivanja da će doći do raskida sa rđavom prošlošću i koje su bile konkurentske vrednosti. Zatim, koji su uzroci i posledice loše urađenog kosovskog ustava 2006, jer i on počiva na vrednostima koje su žive i uticajne. Popov je naglasio da se projektno istraživanje o vrednostima delom oslanja na saznanja iz prethodna tri nalaza do kojih je došla Zagorka Golubović, a u toku je i njeno četvrto empirijsko istraživanje koje će pomoći da se ustanovi koje su vrednosti na delu. Kada je reč o kulturi, Popov je istakao udeo Zagorke Golubović u praćenju svetske literature iz oblasti sociologije i antropologije, izdvajajući kao interesantnu paradigmu Kejt Neš o značaju kulture u privrednoj i ekonomskoj sferi i važnosti ispitivanja vrednosti u sferi kulture.
Drugi oslonac projekta je teorijsko istraživanje Aleksandra Molnara o konstitucionalizmu u Srbiji, kojim je otvoreno pitanje da li Srbija odustaje od prosvetiteljskog projekta s obzirom na to šta se dogodilo sa obećanjima o ustavnom raskidu sa starim sistemom. Popov je podsetio da prosvetiteljske ideje imaju korene u 17, 18. i 19. veku, ali su mnoge falsifikovane i amputirane, tako da se na njih jedva računa i smatra se da nisu važne. Molnar u tom kontekstu ispituje nove interpretacije kosovskog mita kojim je pokriven ustav iz 2006. godine.
Kada je reč o kulturi, Popov je ukazao da Miško Šuvaković u svojim ogledima prati zbivanja u umetnosti i kako se u toj oblasti proizvode vrednosti. Istovremeno, Popov je najavio sopstveni ogled koji će biti posvećen objašnjenju promene koja se dogodila posle obračuna sa »crnim talasom« u kulturi, a započinje »beli talas« koji je instalirao ideologije novog poretka.
Oblast kulturne politike do sada je u projektu analizirana delimično u tekstovima Sretena Ugričića i Dejana Ilića. O toj temi, kao i o Zakonu o kulturi debata tek predstoji. Projekat će biti proširen novim temama. Tako će o oblasti filmske umetnosti pisati Zlatko Paković, Ivan Čolović će se baviti semantičkom i antropološkom analizom kosovskog mita i istražiti distinkciju između narativnog i teorijskog diskursa o tom mitu, Dubravka Stojanović će istraživati vrednosti u udžbenicima istorije, Mirko Đorđević će pisati o zbivanjima u SPC i istraživati klerikalne i antiklerikalne trendove, dok će Dragan Stojković pisati ogled o antiratnim i mirovnim idejama u istoriji Srbije, koje su osnova antiratnih pokreta do 2000. godine.
Zagorka Golubović je ukratko podsetila na koncept istraživačkog projekata o vrednostima u Srbiji. Na osnovu nekih empirijskih rezultata (teorijska obrada tek predstoji), stanje u kulturi je zabrinjavajuće, te se može reći da se urušila originerna kultura, a ne samo ona visoka. U mnogim slučajevima ispitanici nisu znali da kažu šta je to kultura, ili u kulturu ubrajaju boks, fudbal ili estradu. Bilo je i odgovora »što nas pitate o kulturi kad jedva preživljavamo«. Golubovićeva je objasnila da se u istraživanju pošlo od pretpostavke da li je kultura način života ili se ona doživljava kao nešto spoljašnje, a ne unutrašnja čovekova potreba. Takođe je zanimljivo kako se globalne promene ispoljavaju u kulturi, odnosno da li podstiču inventivnost ili doprinose još većem urušavanju kulture. Istraživanje treba da pokaže da li građani razlikuju pojmove kao što su liberalizam i neoliberalizam, odnosno da li razlikuju individualne slobode od ekonomističkih ideologija koje promovišu Fridman i Hajek, drugim rečima da li se u našem društvu ustoličava vulgarni materijalizam.
Radovi iz ovog projekta biće redovno objavljivani u Republici.
Očekujemo dijalog šireg kruga saradnika i čitalaca.

	O. R.