Zaista je čudno da se danas,
kad imamo DS na vlasti, donosi restriktivan zakon
o političkim strankama, koji zadire u pravo na
slobodu političkog organizovanja građana. Ovo
je restriktivniji zakon od onoga koji je doneo
Slobodan Milošević, ali i kralj Milan Obrenović!
Zašto uopšte donosimo ovaj zakon kad nam onaj
prethodni nije stvarao nikakve probleme? Ministar
Marković kaže da on hoće da pravi red i da mu
smeta velika šarolikost i raznolikost u Srbiji.
Šta se gospodina ministra tiče što imamo raznolikost
i šarolikost? Država ne bi smela da se meša u
to koliko će partija napraviti građani. Pri tom,
te partije ne troše novac iz budžeta. Možda DS
ima neke druge namere, da prvo kao sređuje stranke,
a onda da krene u nova sređivanja, tj. restrikcije
građanskih sloboda.
Šta kaže stari zakon? Stari zakon kaže da je dovoljno
100 ljudi da se udruži u političku stranku (organizaciju),
a uslovi za registraciju (upis u registar) su
jednostavni. To što tako više neće moći naročito
pogađa građane na lokalu, koji su se baš tako,
šaroliko, organizovali, da bi se u opštini borili
za svoje lokalne interese. Sada će morati da skupe
5.000 sudski overenih potpisa (uz izjavu svakog
»udruženog« sa pečatom i potpisima) i da za svaki
potpis plate 50 dinara (ukupno: 250.000). To će
moći da ostvare samo već etablirane stranke; na
lokalu će samo one i postojati, pa ti biraj u
koju ćeš. To je raščišćavanje terena. Nove stranke
nisu potrebne jer državi smetaju šarolikost i
raznovrsnost! Već postojeće lokalne partije će
biti brisane iz registra zbog tih nedostajućih
5.000 potpisa ili će kupovati potpise i tim brojem
odmah probiti cenzus na opštini! Očito je da se
time ograničava pravo na političko udruživanje,
a da se nijedan problem ne rešava. Normalno je
da uslovi za registraciju treba da budu što liberalniji,
jer o tome da li je neka stranka stvarno aktivna
ne odlučuje komplikovana administrativna procedura
nego – birači.
Da apsurd bude još veći, ovaj zakon zahteva da
se ponovo registruju stranke koje već postoje,
u koje su se građani udružili još pre 20 godina,
kao na primer baš ministrova stranka – DS, ali
i ona i sve druge, koje su birane u Parlament
i sada i više puta, moraju da se bace na skupljanje
potpisa na specijalnim obrascima, overavanje izjava
»5.000
|
osnivača«, trče u sud,
pišu programe (a i program mora da se
overi!), dostave Statute u kojima se ponovo
mora nalaziti program i (još koješta)
i da tih 5.000 overenih osnivača obese
na svoj sajt, sa imenima, adresama i matičnim
brojevima! Kao da te stranke nisu već
realno udruženi građani koji nemaju druga
posla nego da se usred ovog haosa i krize
|
|
|
bave ponovnim registrovanjem, samo zato da bi
se raščistio registar koji nervira ministra i
ona šarolikost koja nikome ne smeta sem njemu
i njegovim šefovima.
Kolika je arogancija države i njeno mešanje u
poslove političkih stranaka ukratko ću ilustrovati
raznim zapovestima koje u ovom zakonu izriče vlast.
Čl. 6 obavezuje stranku da ne narušava teritorijalnu
celokupnost Republike Srbije (mada se ne kaže
da li zastupanje ujedinjenja sa RS i RSK, što
traži jedna stranka, takođe nije dozvoljeno).
U čl. 6 se zapoveda da politička stranka deluje
u skladu sa Ustavom i zakonom ali i sa sopstvenim
programom! Teritorijalno organizovanje je obavezno,
ali tako da čim stranka negde osnuje odbor, ili
neki ukine, o tome mora odmah da obavesti ministra!
Te poslove gde imaš a gde nemaš odbor vodi Ministarstvo
(čl. 17). Naziv stranke mora biti na srpskom jeziku
i ćiriličnom pismu (čl. 18). U istom članu piše
da naziv stranke nacionalne manjine može biti
i na jeziku i pismu nacionalne manjine, ali se
taj naziv upisuje posle naziva na srpskom jeziku
i ćiriličnom pismu. Ima tu i jedna baš zanimljiva
stvar: »Naziv političke stranke može da sadrži
reč ‘Srbija’ u odgovarajućem padežu, na način
kojim se ističe ugled i dostojanstvo Republike
Srbije«. Koji je to dostojanstven padež, ne kaže
se. Posle osam godina srećne registracije, stranka
mora opet da se registruje, da se proveri da li
je stvarna ili nestvarna, izuzev ako nije u parlamentu.
Tu su posle osam godina malo popustili.
I tu nije kraj. Uvodi se nadzor nad radom stranaka,
pa se u čl. 40 kaže da nadzor vrši Ministarstvo
nadležno za poslove uprave. Ima i inspekcija:
»Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko upravne
inspekcije«. Nikom živom nije jasno šta je taj
nadzor i šta će raditi inspektori (ne odnosi se
na finansiranje stranaka koje je mrak mrakova,
ali to ne smeju da srede). Ipak, kruna ove ludorije
je kažnjavanje stranaka za učinjene prekršaje!
Na primer, novčanom kaznom od 500.000 hiljada
dinara kazniće se ako stranka ne učini javno dostupnim
putem interneta svoj »osnivački akt, lična imena
osnivača, lično ime zastupnika stranke, program,
statut i druge opšte akte«. Šta ih se tiče! Kazniće
se ako ne dostave ministarstvu odluke o osnivanju
onih teritorijalnih jedinica (odbora), kazniće
se ako se u pravnom saobraćaju naziv stranke ne
koristi u obliku kako je zapisan u registru, ako
ne promeniš svoj latinični logo i naziv stranke
u ćirilični. A kazniće se i onaj koji deluje u
ime političke stranke koja nije upisana u registar,
neregistrovani nemaju nikakva prava jer nemaju
onih 5.000 potpisa, pa se slikaj ako hoćeš da
pričaš u ime takvog neregistrovanog monstruma!
Pa ipak, iako se država debelo umešala u stranke
i osnovno pravo građana da se (ne)slobodno politički
udružuju, smatrajući ih važnim javnim organizacijama,
funkcija predsednika partije nije javna funkcija.
Tako kaže ministar, pa se predsedniku države dozvoljava
da ima i tu funkciju, preko koje može da vedri
i oblači.
Uveli ste nekakve veoma nerazumljive restrikcije
za udruživanje građana. Recimo, u članu 4, govorite
o narušavanju celokupne teritorije Republike Srbije.
Niste odgovorili na pitanje – šta to znači? Da
li jedna parlamentarna stranka kao što je SRS,
koja zastupa Veliku Srbiju i to uopšte ne krije,
ujedinjavanje sa Republikom Srpskom i nepostojećom
Republikom Srpskom Krajinom, da li ona narušava
teritorijalni integritet? Hoćete li to da zabranjujete?
Kada se širi, onda je dobro. Kada se smanjuje,
onda nije dobro.
Shvatate, svi ciljevi koji ne upotrebljavaju nasilna
sredstva su dozvoljeni i imam prava da ih zastupam.
Onog momenta kada bi Radikalna stranka ili bilo
koja druga stranka upotrebila nasilna sredstva,
onda možete tako nešto da zabranite. Moram da
vas podsetim da je Rugovina stranka bila registrovana
za vreme Slobodana Miloševića. Niko mu nije sporio.
Po Ustavu, Kosovo nije bilo republika. Ima Rugova
pravo da zastupa stav da Kosovo bude republika.
Slobodan Milošević nije zabranjivao Albancima
da zastupaju tezu da je Kosovo republika.
A vi ovde pravite nekakve nerazumljive restrikcije
koje možda jesu restrikcije za vas kao državnog
činovnika, ali meni, kao slobodnoj građanki i
članici jedne stranke ne možete zabraniti nikakve
ciljeve, niti da nam te ciljeve propisujete. Niste
odgovorili na to pitanje, pa ste ponovo uveli
to da stranke mogu da se zabranjuju po istom osnovu,
iz čega vidim da tek sada pripremate teren za
nove restrikcije koje planira, izgleda, DS i ova
vladajuća većina, da sa izbornim zakonom, sa nekakvim
nebulozama, uvodite dalje restrikcije u naš politički
život.
Zakon je potpuno nepotreban. Da li stvarno nemate
druga, pametnija posla u krizi da radite nego
da preslišavate koliko ima političkih stranaka
u Srbiji? Mislim da se to vas uopšte ne tiče.
Mislim da ste iz tog načina razmišljanja došli
do zaključka da su stranke neke organizacije koje
upravljaju životom i smrću.
Gospodine Markoviću, rekla sam vam da je država
izgleda zainteresovana da reguliše rad političkih
stranaka, da se meša u sve i svašta. Vi kažete
da stranka mora da se drži Ustava, zakona i programa.
Šta se vas tiče da li se drži svog političkog
programa? Da li to interesuje zakon, vaše ministarstvo?
Da li treba da nadzirete da li se ja držim političkog
programa? Verujte, o tome odlučuju birači. Vas
se to ne tiče. Vi samo morate da kažete da je
to slobodno i da date nekoliko stavki kako je
do sada bilo, da zakon bude kratak i da omogući
svakome da se udružuje.
Vi regulišete tamo gde nemamo nijedan problem.
Nikakve probleme ne pravi 500 ili 600 stranaka,
ali tamo gde jeste problem nećete da regulišete,
tamo gde je finansiranje stranaka, tamo gde su
političke stranke postale omrznute u narodu, a
to je zbog političke korupcije. Kada je reč o
finansiranju stranaka, ništa niste uradili, nego
rešavate nešto gde nikakvog problema nema.
Ako ste već rekli da manjina ima pravo da se organizuje,
šta vas je briga da li će njihova stranka da zastupa
svoje manjinske interese? To se vas ne tiče. Kažete
da je rad stranke javan. Da li to znači da stranka
više ne sme da zatvori svoju sednicu za javnost,
znači li to da novinari moraju da prisustvuju
ama baš svemu o čemu pričamo?
Samo ću da pokažem građanima kako vi to radite.
Prvo ste uveli nekakav nadzor. U građevinskom
preduzeću padaju sa onih skela, nemaju nikakvu
inspekciju, nema inspekcije rada, a vi ste uveli
inspekciju za stranke. Šta vi tražite? Vi ste
nadzorni organ stranaka. Jeste li vi sad šef svih
stranaka? Šta vi uopšte hoćete? To što vi radite
je potpuno apsurdno.
Onda ste uzeli kaznene poene, pa ste kazali –
ako vama ne prijavimo da smo osnovali teritorijalnu
organizaciju, npr. u gradu Smederevu, ili smo
raspustili lokalni odbor, odmah moramo vas da
obaveštavamo. Da li ste vi kršteni, jeste li vi
uopšte normalni? Zašto bih ja vas obaveštavala
gde imam teritorijalnu organizaciju, a gde nemam?
Da li ste vi shvatili da ste vi zadrli najdrastičnije
u osnovno građansko pravo za organizovanje?
Kažete – stari je zakon. Vi ste doneli nov, ali
glup i apsurdan zakon. Miloševićev zakon prvi
put branim u životu, sto puta bolji zakon je on
doneo nego ovaj vaš. Kažete – zašto traćimo ovo
vreme građana? Da bismo doneli nov zakon. U Engleskoj
su sve stari zakoni. Kakve veze ima što je to
doneto 1990. godine? Nema ni 20 godina. Ako se
ne menja svakih 25 godina vi se uznemirite, pa
brže-bolje hajde da donosimo novi zakon. Mogli
ste taj registar da raščistite time što bi od
tih stranaka tražili da, ako hoće da zadrže registraciju,
plate 500 evra, koliko će da plate, nek vam plate,
ali ne da tražite od stranke u parlamentu da ide
i skuplja potpise, da kažnjavate stranku novčano
ako ne stavi ta imena na sajt. Kakav je to bezobrazluk
da ja vama podmećem svakoga da špijunira te ljude,
ko je u kojoj stranci, da imate sve njegove podatke.
Ovo je neviđena represija!
Molim vas da ovakav idiotski zakon koji ste nam
dali – povučete. Nijedan normalan čovek koji se
zalaže za demokratiju ne bi gubio vreme da zadire
ovako u političko pravo na organizovanje kako
ste to vi zadrli.
