Škorpioni – od zločina do pravde, Fond za humanitarno pravo, Beograd 2007, str. 743

Politički motivisana presuda

Najnovije izdanje u biblioteci »Dokumentovanje i pamćenje« Fonda za humanitarno pravo sadrži dokumente sa suđenja za ratni zločin u Trnovu, jula 1995. godine, članovima vojne formacije MUP-a Srbije, odnosno kasnije tzv. RSK, Škorpioni za streljanje šestorice bošnjačkih civila, a koje je održano pred Okružnim sudom – Većem za ratne zločine u Beogradu od 20. 12. 2005. do 10. 04. 2007. Integralno su objavljene optužnica Tužilaštva za ratne zločine i presuda sudskog veća kojim su četvorica optuženih oglašeni krivim, a jedan oslobođen odgovornosti. Takođe su u ovoj obimnoj knjizi publikovani transkripti audio-zapisa sa glavnog pretresa, koji sadrže kompletna saslušanja optuženih, oštećenih, izlaganja tužioca i advokata odbrane, kao i svedoka. U knjizi se nalaze i svi relevantni materijalni dokazi, transkript video-snimka kao glavnog dokaza protiv optuženih iz kojeg se jasno vidi namera da se nemoćni i nevini bošnjački civili streljaju samo zato što pripadaju drugoj naciji i drugačijoj veri, zatim nalazi veštaka elektrotehničke struke, koji je veštačio video-snimak egzekucije i sl.
Sud je, kao što je našoj javnosti poznato, doneo presudu po kojoj se prvooptuženi Slobodan Medić, komandant jedinice, osuđuje na zatvorsku kaznu u trajanju od 20 godina, drugooptuženi Pero Petrašević (koji je skrušeno priznao ratni zločin, opisao detalje i molio porodice streljanih za oproštaj) na 13 godina, Branislav Medić na 20, a Aleksandar Medić kao saučesnik i pomagač u izvršenju ovog krivičnog dela na pet godina zatvora. Aleksandar Vukov je usled nedostatka dokaza oslobođen optužbe.
Ni tužilac ni zastupnici oštećenih, Dragoljub Todorović i Nataša Kandić, nisu, međutim, bili zadovoljni ovom presudom. Naime, osnovna zamerka je mala vremenska kazna za optužene jer im je sud odredio kazne po krivičnom zakonu SR Jugoslavije, a ne po novom koji je stupio na snagu znatno pre početka suđenja Škorpionima i u kojem najviša kazna iznosi 40 godina. (Sličan slučaj se dogodio i u prvostepenoj presudi za ubistvo četvorice pripadnika SPO na Ibarskoj magistrali kada je /pre/suđeno po starom zakonu gde su maksimalne kazne iznosile 20 godina.) Sud se, međutim, rukovodio principom »primene zakona povoljnijeg za optužene« i uvek diskutabilne pravne tvrdnje da u momentu izvršenja dela (dakle jula 1995) sadašnji krivični zakon nije postojao.
Druga ključna primedba na ovu uslovno »izvršenu pravdu« odnosi se na činjenicu da sud nije kvalifikovao Škorpione kao regularnu vojnu jedinicu MUP-a Srbije ili MUP-a Republike Srpske Krajine, iako je ona i formalno i stvarno to bila, već se pozvao na presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu od 26. februara 2007. u kojoj se Škorpioni tretiraju kao paravojna formacija samo zato što je advokatski tim Srbije zatražio od suda da iz spisa izuzme depeše MUP-a Srbije upućivane komandantima srpskih snaga u Bosni tokom 1992–1995, koje je sudu dostavila zvanična Bosna i Hercegovina, jer su kopije, a ne originali. Sud je na zahtev srpske strane ove depeše, iz kojih se belodano vidi da je reč o formaciji pod kontrolom MUP-a Srbije i Jovice Stanišića lično, odstranio iz sudskih spisa. Međutim, da je Međunarodni sud na ovom suđenju imao transkript svedočenja Tomislava Kovača, ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske, o tome da je veza bosanskih Srba i napose ove »specijalne jedinice« sa Miloševićevom Srbijom i te kako postojala, verovatno Škorpione ne bi tretirao kao »paravojnu« formaciju. Zbog ove činjenice, međutim, porodice ubijenih neće imati pravo da od države Srbije i/ili Republike Srpske traže bilo kakvu materijalnu nadoknadu.
Treće, Okružni sud – Veće za ratne zločine u potpunosti je oslobodilo odgovornosti Aleksandra Vukova, čoveka koji je odredio lokaciju za streljanje nedužnih Bošnjaka, od kojih su četvorica bili maloletni, koji je lično prisustvovao egzekuciji i čija su trojica vojnika ne samo obezbeđivala streljanje već se na osnovu video-snimka vidi da su dvojica i pucala u zarobljene Bošnjake.
Stoga ne čudi razočaranje advokata Todorovića koji doslovno kaže: »Sud se u donošenju presude rukovodio političkim, a ne pravnim razlozima u nameri da se prilagodi stavovima vlasti u Srbiji, a u vezi sa odgovornošću za genocid u Srebrenici u kontekstu presude Međunarodnog suda pravde u Hagu i pokaže razumevanje za patriotska opredeljenja pojedinih pripadnika Škorpiona«.

	Z. M.