Novine pune svoje stupce, a radio i TV svoje dragocene minute tekstovima o zloupotrebama novca, o enormnom trošenju državnog i gradskih budžeta. Egoizam i raskalašnost prethodne vlasti istresa nam se svakodnevno u lice. Afere, hapšenja, bekstva, novi prisilni politički brakovi koji „upodobljuju" politički život po komunističkom modelu... Svi ti mučni događaji i galerija likova umnožavaju se i recikliraju svakodnevno. Javni život sve više podseća na deponiju po kojoj se prevrće otpad koji je za sobom ostavilla stara vlast. Nova vlast je obećala promene, a to bi trebalo da bude sasvim različito od iskopavanja prljavština. Pogotovo ako u zemlji koja je na ivici provalije, to postane glavna delatnost. Ako je neko pomislio da će afere zaokupiti javnost i da će joj one postati najvažnija stvar na svetu, prevario se. Građani su egzistencijalno uplašeni zbog nezaposlenosti, krize, suše. Afere zbog beskrupuloznih pljački talože se u svesti bez naročitog odjeka, ali mogu biti dobar okidač da se gnev ustremi baš na onog koji ga je potpirivao. Ako u Srbiji izostanu promene koje je obećala nova vlast, ne treba isključiti novu populističku revoluciju i to će biti pouzdan znak da smo sve dalje od normalnosti.
Mimo spektakularnih bankarskih i političlkih afera, jedan slučaj koji je istinski izazov za vlast je slučaj Jugoremedije. Deset godina se njeni radnici bore da sačuvaju preduzeće od propasti u koju je vodio bivši gazda Jovica Stefanović Nini o čijem poslovnom moralu najbolje

ukaže potreba. Zdravko Deurić, radnik koj je godinama predvodio radnički protest, izabran je za direktora. Pokazaće se da je to radničko poreklo, uprkos njegovim sposobnostima, neoprostiv greh, veći od Ninijevih prevara. Jedan „bravar”, kako se prezrivo ističe, umešao se među odela od listera, a to „ohola i gorda vlast”, kako je naziva Nebojša Popov, nije mogla da podnese. Bivša vlast, koja nije htela promene (setimo se samo izborne parole predsedničkog kandidata o sigurnosti) gurala je pod tepih više od godinu dana zahtev iz Brisela da se preispitaju neuspešne privatizacije. Mediji su poslušali sugestiju vlade da se o tome ne piše i tako se važna javna tema našla pod embargom. Kako pritisci iz EU nisu prestajali, protagonisti pljačkaške privatizacije našli su žtvu - Jugoremediju i Zdravka Deurića koji je trebalo da bude pokazni primer zašto su privatizacije neuspešne. Bivša vlast je time pokazala da nije spreman ni da analizira niti da prizna greške, nego je hladnokrvno žrtvovala jedno preduzeće, 450 radnih mesta i egzistencije radnika i njihovih porodica. Konačno su Zdravko Deurić i njegovi saradnici uhapšeni pod optužbom „zloupotreba službenog položaja”. Deuriću i direktorki Pen farme Milani Zlokas određen je pritvor od 30 dana troje ostalih pušteni su nakon zadržavanja od 48 sati. Nad firmom se nadvila opasnost od likvidacije. Protiv Zdravka Deurića se u nekom medijima vodi dirigovana kampanja blaćenja. Taj čovek se naprosto nije uklopio u poželjni model ponašanja. Predvodio je protest, investirao, otvorio nova radna mesta i nije pripadao establišmentu. Kampanja protiv Deurića odlikuje se „neskrivenim socijalnim rasizmom”, primetio je Nebojša Popov na skupu koji je 14. avgusta održan u Centru za kulturnu dekontaminaciju kao podrška različitih društvenih grupa Jugoremediji i uhapšenima. Jer bravar ne može da bude ništa drugo do bravar, nikako preduzetnik. Rasizam je vidljiv i u odnosu na eventualnog kupca državnog paketa akcija pošto se obavezno uz njegovo ime navodi i da je Rom, tako da je čovek sumnjiviji od „arijevca” Ninija koji se pokazao na delu sa svim svojim „kontroverzama”.Radnici Jugoremedije su se obraćali predsedniku Tomislavu Nikoliću, ali odgovor nisu dobili.
Možda će u septembru biti jasnije šta nova vlast podrazumeva pod promenama. Ona će se naći pred testom koji je važan ne samo za Jugoremediju nego i za celo društvo. Jer je u ovom slučaju reč o izboru između slobode i demokratije i populističke revolucije i varvarizacije. Vlast, naime, treba da odluči da li će likvidirati preduzeće, a nestanak preduzeća je građanska smrt, kako se izrazio Popov ili će pomoći njegov oporavak. A što se hapšenja i optužbe tiče, ona će odlučiti da li će sankcionisati jedan monstruozni politički zakon iz 1946. godine koji omogućava da se optužbe montiraju, i koji će, prema rečima uglednog advokata Ivana Jankovića na insistiranje EU uskoro nestati iz našeg pravosudnog sistema. Za njega je indikativno što je to poznato tužiocu i sudiji, a ipak to koriste u krivičnom postupku. Najzad, reč je o tome da li će biti kažnjeni oni koji su ukazivali na pljačku i kakav je prema tome odnos vlasti koja se deklariše za promene.