Izbori u zapadnim parlamentarnim sistemima uvek su oko centra. Standardna situacija je takva da se u njoj prepoznaju dve dominantne partije - jedna unekoliko desno i druga unekoliko levo od centra. Postoje razlike između politika ovih partija, koje one vode kada su na vlasti, ali, takođe, postoje i ogromne sličnosti. Izbor nikada ne odražava duboku političku podeljenost. Pre se radi o recentriranju centra – što bi trebalo uzeti kao tačku oslonca u kolebanju između dve partije.
Ređa situacija je odbacivanje centra, i otud odbacivanje dve dosada glavne partije, koje se okreću oko centra. Takav rezultat baca nacionalnu politiku u veći metež i, ponekad, ima značajan uticaj i izvan zemlje.
Nedavni izbori u Francuskoj i Grčkoj dobro ilustruju ove dve situacije. U Francuskoj, socijalisti su porazili konzervativni UMP i doista su recentrirali centar. U široj haotičnoj situaciji svetskog sistema, a posebno u Evropskoj uniji, recentriranje centra u Francuskoj imaće veliki uticaj. Ali, ne očekujmo da aktuelna politika Fransoa Olanda bude radikalno različita od politike Nikole Sarkozija.
U Grčkoj, desilo se sasvim suprotno. Centar je dramatično napušten. Obe glavne partije – konzervativna Nova demokratija i socijalistički PASOK - izgubile su više od pola glasova koje normalno imaju. Njihov ukupan broj kretao se od oko dve trećine do jedne trećine glasova. PASOK je čak dospeo na treće mesto, nadglasan od buduće levičarske koalicije partija, Siriza, koja se, uopšte, smatra velikim pobednikom izbora. Osovina izbora bio je strogi program štednje nametnut Grčkoj od stranih sila i od najnepopustljivije Nemačke. Sve partije, osim dve tradicionalne velike partije, tražile su odbacivanje strogih mera. Lider Sirize Aleksis Cirpas izjavljivao je da su izborni rezultati učinili da je vladino obavezivanje tom strogom programu postalo „bezvredno i prazno”.
Šta će se dogoditi u sledećih nekoliko meseci? Pošto tri partije, sa najviše glasova u Grčkoj - Nova demokratija, Siriza i PASOK – nisu uspele da naprave vladu, ide se u nove izbore. Siriza bi, sledeći put, mogla da zauzme prvo mesto. Pošto grčka vlada neće dobiti dalju pomoć, moraće da obustavi isplatu dugova. Nemački ministar inostranih poslova već im je zapretio isključivanjem iz evrozone. Mada, ne postoji legalan način da se to izvede. A pošto izgleda da grčki narod misli da izlazak iz evrozone neće ništa rešiti, a možda će stvari učiniti još i gorim, predstoji nevolja. Grčki narod će enormno patiti. Ali i mnoge evropske banke. A takođe i nemački narod, čak iako toga još nisu svesni.
U međuvremenu, biće novih izbora u Francuskoj, za zakonodavstvo, legislaturu. Posmatrači predviđaju snažnu socijalističku pobedu, sa, ipak, značajnim udelom francuskog ekvivalenta Sirize, Frontom levice. Jedan od jasnih stavova Olanda je da rast u Evropi mora da ima prioritet nad strogom štednjom - što je direktan izazov sadašnjem nemačkom stavu. Tako da će centar biti dalje recentriran ulevo.
Nemci su sada pod ogromnim pritiskom. Postoji unutrašnje nezadovoljstvo nastalo izbornim gubicima partije kancelarke Merkel, CDU, i njenog neoliberalnog koalicionog partnera FDP. Druge socijal-demokratske partije u Evropi ohrabrene su Olandovom pobedom da se pomere nešto ulevo. Dve konzervativne partije u italijanskoj vladajućoj koaliciji pretrpele su ozbiljne gubitke na majskim gradskim izborima. Postoji takođe, čudno ali značajno, pritisak SAD na Nemačku da se kreće u pravcu koga zastupa Oland.
Nemci možda i ne popuste pred svim ovim sve do 31. maja, datuma irskog referenduma. Irska vlada je bila jedini član evrozone koji se saglasio sa novim sporazumom o štednji na kome je insistirala Merkelova, uz podršku Sarkozija, uslovljavajući tu saglasnost referendumom. Istraživanja javnog mnenja pokazivala su mogući tesan rezultat, dok je irska vlada verovala u prihvatanje ovog sporazuma. Olandova pobeda sada može da pokoleba dosta glasača, i da irski glas postane negativan pa bi, tako, ugovor o štednji postao ništavan. Ovo bi oslabilo nemački položaj daleko više nego grčko odbacivanje centra.
Šta će se tada dogoditi? Ključ je u tome šta se dešava u nemačkom političkom životu. Angela Merkel, kao i svaki dobar politički lider, pokušava da proceni kuda vetar duva. Zato njen jezik već počinje da se menja. Ona, možda, čak, tajno, pozdravlja spoljašnji pritisak da bi radila ono što je, iz usko nemačkog ugla gledanja, osetljiva stvar, i podelila uporišnu moć (zbog nemačke robe, između ostalog), sa ostatkom Evropske unije.
Ako se Nemačka kreće u tom pravcu, euro i EU će preživeti i nastaviti da budu glavni (iako obuzdan) akter na geopolitičkoj sceni. Recentriranje Evrope kao celine neće, međutim, značiti zadržavanje status quo već će pre ubrzati geopolitička prestrojavanja, koja su neizbežna. Osim toga, nemačko recentriranje može da pomogne Evropi da se bolje odupre dolazećem cunamiju od kolapsa suverenih fondova i dolara kao rezervnog novca.
Ceo svet pliva u vrlo nemirnim vodama. Nemačka će se možda uskoro pridružiti listi država koje počinju da shvataju kako ploviti usred haosa. Nefleksibilne vlade su njihovi najgori neprijatelji.