Teško je na jednom mestu naći da je neka knjiga zanimljiva, dobro napisana i sa mnoštvom korisnih sugestija, kao što je to slučaj sa knjigom Žaka Segele (Jacques Seguella), nekadašnjeg novinara, a zatim jednog od vodećih kreatora političkih kampanja, tokom poslednjih 40 godina. Pisana u deset poglavlja, knjiga nas vodi kroz Segeline zahvate u političkim procesima, političkim kampanjama, od početka 80-ih godina XX veka, pa sve do kraja ovog nemirnog stoleća. Segela učestvuje u izbornim kampanjama u Francuskoj, Čileu, Izraelu, zemljama Istočne i Centralne Evrope, na svim mestima i sa svim ličnostima koje grade, razvijaju ili brane osnovne demokratske principe, sa ličnostima koje nosi plamen promena, sa ljudima koji u svojim sredinama/zemljama stvaraju istoriju, zasnovanu na preko potrebnom očuvanju plamena slobode. Ličnosti imaju potencijal, imaju neophodnu želju i stav da realnost treba menjati, naravno, nabolje, ali sa sumnjom u to da li imaju znanja i mogućnosti da u to ubede one koji su zbiljski davaoci mandata, da im to i treba omogućiti, dakle birače. Tu nastupa Segela, kao svaki dobar krojač, on oseća da li je neko dobar štof; tako i započinje ova izuzetno zanimljiva knjiga.
Segela je jednostavan u pristupu – postoje pravila koja se moraju poštovati, to je preduslov uspešne kampanje! Kampanja nije trka na 100 metara, nego 100 metara sa preponama, skok preko prepreke u datom vremenu (Segela, 2009: 19). I, da ne bude bilo kakve zabune, on navodi 10 pravila koje pacijent,potencijalni korisnik usluga, mora usvojiti kada kreće u kampanju:

Tu su i podsećanja na to kako se izborna borba vodi u dvokružnom izbornom sistemu, gde u prvom krugu eliminišemo, u drugom biramo... U prvom krugu delimo, u drugom sakupljamo... U prvom krugu se borimo. U drugom krugu smo pobednik (Segela, 2009: 22). To su stavovi Žaka Segele, koje u areni izborne kampanje usvajaju, bez izuzetka, Fransoa Miteran (François Mitterand), Ehud Barak, Rikardo Lagos (Ricardo Lagos), Lionel Žospen (Lionel Jospin), Aleksandar Kvašnjevski (Aleksander Kwasniewski), Janez Drnovšek, Jožef Antal (Antall Joszef), Željo Želev, Franc Vranicki (Franz Vranitzky), uvereni da je njihovo ogromno političko znanje, iskustvo, izgrađenu lidersku poziciju, neosporni državnički potencijal moguće iskazati na valjani način tek onda kada se ukrste sa 10 Segelinih zapovesti. Oni koji ostvare tu zahtevnu kombinaciju mogu računati na uspeh, oni drugi, kao što je to slučaj sa Šimonom Peresom (Shimon Peres), ostaju da posmatraju kako ih pobeđuju oni koji im nisu dorasli po državničkom umeću, ali jesu jači u disciplini valjanja u blatu, koja nije lepa ali donosi poene u političkoj areni. Segela kaže: »veoma mi je poznata ta nemogućnost velikih ljudi da se angažuju u uličnim borbama. Stvoreni su da vladaju, a ne da preuzmu vlast. Avaj! Jedno ne ide bez drugog« (Segela, 2009: 56). Takođe, najveća zamerka koju on upućuje, ne samo Peresu: »... jedno od prvih pravila kampanje jeste da kandidat bude sam svoj vodič kroz nju« (Segela, 2009: 55). Uspešna kampanja se zasniva na jakom kandidatu, koji ima jasan stav, ostalo je posao kreatora kampanje, u našem slučaju Žaka Segele. On je taj koji kandidata vodi do uspeha, koji skida prašinu sa kandidata, osvetljava ga u pravom svetlu, dobre

sugestivna i zabavna. Na jednostavan način nam približava određene aspekte izbornih kampanja, s neizbežnim cakama koje ih prate. Specifičan autorov humor nam dosta pomaže da ljude s kojima on radi, a koje poznajemo kao državnike i one koji odlučuju o sudbinama miliona ljudi, sagledamo u toj, ljudskoj dimenziji, kad su još uvek neopterećeni bremenom istorije koje će im pasti na pleća, kada još uvek imaju san da će nešto promeniti, a kao mala deca traže pomoć od Segele da dođu do mogućnosti da isti san i ostvare.
I, na kraju, podsetimo se još jednog od oštroumnih Segelinih zaključaka, kojima ova dragocena knjiga obiluje – »u političkim kampanjama mačka mora da se nazove mačka, a promena promena. Skupo ćemo platiti jezičku suptilnost« (Segela, 2009: 37). Segelina knjiga, baš kao i njegov rad, zbog toga su izuzetni, rezultat su krajnje doslednog pristupa. Zato Segela i kao kreator kampanja i kao pisac ima uspeha.