Prema rečima bivšeg predsednika Kostarike (1986–1990), dobitnika Nobelove nagrade za mir (1987), dr Arias Sančeza, osnivača Transparency International: Korupcija će uvek cvetati u tmini totalitarizma, autoritarizma i diktature – režima koji koncentrišu vlast u rukama malog broja ljudi. Apsolutizam i diktatura, po definiciji, imaju mnogo manje potreba za etičnošću nego što ih ima demokratija.
Ovim se, međutim, ne tvrdi da je demokratija imuna na korupciju. Nacija koja izraste iz represivnog sistema ne mora biti svesna širine korupcije u prošlim režimima, u kojima nije bilo dozvoljeno istraživanje i obaveštavanje putem sredstava javnog informisanja. U isto vreme, ta nova demokratija može da bude pomračena skandalima koje obelodanjuje slobodna štampa. Nedostatak transparentnosti u nedemokratskim režimima stvorio je kod građana pogrešan utisak da je demokratija u svojoj biti podložna korupciji. Političke vođe suočene su sa odgovornošću da objasne i isprave ovaj pogrešan utisak. Demokratiju mora da odlikuje transparentnost i posvećenost transparentnosti.
Najdelotvorniji čuvari transparentnosti, ipak, moraju biti sami građani, organizovani u tom cilju. Građanske organizacije moraju da razvijaju svest i da se žestoko zalažu za transparentnost unutar državnih granica i izvan njih. Ukoliko narod ne radi na očuvanju svoje demokratije, ukoliko mu nedostaje građanska vrlina i odgovorna vlada, tada demokratija svakako pada kao plen korumpiranih grabljivaca.
Političke partije, tradicionalna uporišta demokratskog sistema, uzdrmane su lošom reputacijom, a sve ih više osuđuju i građani koji se udaljuju od procesa donošenja odluka. Pošto građani gube poverenje u političke partije, demokratija, na Balkanu, rizikuje da postane ambivalentna i nemoćna formalnost.
Svako građansko pravo, iako garantovano zakonom, mogu da prekrše nestručne i korumpirane vođe, što se i dešava u balkanskim državama.
Iz navedenog, jasno je da problem korupcije, kad se govori o razvoju društva, oporavku industrije i većem standardu, nezavisnosti policije i sudstva, transparentnoj i odgovornoj vlasti, i u srpskom društvu predstavlja najveći problem. Međutim, iako je ovaj problem uočljiv na svakom koraku, nije jasno zašto se jako malo pažnje posvećuje ovom problemu!? Nedostatak pravih akcija sa iskrenom željom za smanjenje korupcije jedan je od glavnih uzroka ogromne razmere ovog problema u balkanskim društvima.
Činjenica je i da opasniji oblici korupcije, gde su direktno umešani političari, često ostaju neprimećeni: recimo, ako imate politiku uvučenu u pravosuđe, u policiju, onda pripadnici jedne političke partije ne gone druge pripadnike te iste političke opcije, jer iza toga najčešće stoji neki materijalni interes, i to je jedan od najčešćih visokih oblika korupcije.
Imajući u vidu ove činjenice, neminovno je da inicijativu u borbi protiv korupcije, pošto su političari neefikasni, korumpirani, treba da preuzmu građani/ke. Nažalost, živeći godinama na prostoru gde nisu poštovane ni minimalne demokratske norme i standardi, gde su bujali ratovi, običan građanin/ka je izgubio kriterijum »normalnosti« i smernice u normalnim društvenim tokovima. Korupcija nije uzela maha samo u vrhu države, već je pustila korene svuda, od dna do vrha. Običan građanin/ka korupciju ne posmatra kao negativnu pojavu koju treba iskoreniti, ona je za njega postala lakši, a nekad i jedini način da dođe do željenog cilja.
Korumpiranost u svim sferama je nešto što je na Balkanu zapravo očekivano, logično, normalno, čemu se niko ne čudi, što izaziva više zavist nego indignaciju. Većina ljudi vidi korupciju kao način preživljavanja, a da toga uopšte nisu ni svesni. To je i ono što umnogome otežava rešavanje problema i u našem okruženju čini borbu protiv korupcije težom i ozbiljnijom.
Očigledno je da građani/ke nisu svesni da su oni sami deo celokupnog problema i da borba počinje »odozdo«, da bi na kraju stigla i na sam vrh. Manipulacije kojima korumpirani političari pokušavaju da obmanu građane, tzv. akcije u borbi protiv korupcije, populističke fraze, obećanja, predstavljaju zamajavanje naroda. Moramo shvatiti da problem korupcije ne žele rešiti korumpirani političari, i da je jedino rešenje da se zagađena, izopačena društva vrate u zdrava, civilizacijski uobičajena, neophodno je angažovanje svakog građanina.

	Radovan Milićević