Sve konkretniji oblici solidarnosti

Simbolično, ili ne, tek ova decenija je započela prekretničkim štrajkom kolubarskih rudara, štrajkom sa političkim zahtevima, koji je okončao tiraniju Slobodana Miloševića. Više nego simbolično, srpski radnici su se u ovom poduhvatu obračunali sa zabludama iz onog prethodnog svog delovanja na istorijskoj prekretnici, kada su se okupili kao radnici, a razišli kao Srbi, svi na svoje radne zadatke. Više nego bilo šta drugo, kolubarski je oktobar najavljivao obnovu moralne i kreativne snage našeg radnog naroda, snage koja je ne jednom gradila ovu zemlju iz pepela.
Te su se snage prepali oni čiji su gresi iz devedesetih kudikamo krupniji od ideoloških zabluda. Zbog populističke prirode Miloševićevog režima, pljačka izvršena pod njegovim okriljem mogla se legalizovati tek u brižljivo mu fingiranoj suprotnosti, privatizaciji društvene i državne imovine, pa je zato potonji koncept »promena« morao zaustaviti volju naroda, zbuniti iznova probuđene snage, sprečiti ih da se konsoliduju.
Ovo je samo jedan od uglova iz kojih se može posmatrati problematika takozvanog »šestog oktobra«. Neke druge uglove ponudio je u prošlom broju Republike Ivan Ahel u svom tekstu »Tranzicione teškoće Srbije«. Nažalost, pometen ideološkom predrasudom da je radnički aktivizam remetilački faktor reformi (osim kada se kreće strogo u oboru sindikalne birokratije), autor je propustio da uoči kako se najčešći zahtevi štrajkova i protesta radnika i malih akcionara tokom protekle decenije (a uvek zahtevi štrajkova koje je pratila Republika), uglavnom podudaraju s onim što on sam smatra presudno važnim tranzicionim zadacima. Međutim, nakon konstatacije da političke partije u Srbiji »finansijski zavise od tajkuna monopolista, a njihova fizička sigurnost i položaj na vlasti zavise od vojnih i civilnih tajnih službi koje kod sebe drže sve kompromitujuće informacije«, Ahel prelazi na spisak od sedam ekspertskih želja šta sve vlast mora da uradi kako bi nas povela u pravcu razvoja, iako je iz prethodnog kristalno jasno da takav pravac ne može biti interes opisanog vladajućeg klupka. Ko će primorati vlast da se okrene razvoju, to nije predmet Ahelove analize, samo je izvesno da radnici, iako za razvoj živo zainteresovani, u pritisku na vlast partneri biti ne smeju. Iz petnih žila zagledan u Srbiju nakon tranzicije, Ahelov tekst skončava na staroj dobroj segregaciji ko jeste, a ko nije »zadužen za istinu«; radnici nisu, pa ako im preduzeća možda i propadaju pred očima, ima da ćute i kolektivno pregovaraju.

Na ušću dveju reka ispod Avale

oktobar u Srbiji biti tako drastično loši da neće moći da se isplaćuju zarade zaposlenima u javnom sektoru, a ako do toga dođe, konačan rezultat biće socijalni nemiri. Mislim da je takav scenario dovoljan razlog da se već sada u zemlji proglasi vanredno stanje«. U trenutku dok je »ležerno« (ruka u džepu) pozirao za ovaj intervju, Kopčalić je bez sumnje znao da uskoro može računati sa štrajkom u »Trudbeniku«. Sindikat Nezavisnost »Trudbenik gradnje« već po ulasku novog vlasnika počeo je da prati poštovanje ugovora o privatizaciji, pa se septembra 2008. godine prvi put obratio Agenciji za privatizaciju s upozorenjem da kupac ne izvršava svoje obaveze. Radilo se još uvek o »sitnim« problemima, otpuštanju radnika na način suprotan privatizacionom ugovoru itsl. Zaključno sa januarom ove godine, novi vlasnik je još nekako i izvršavao onu obavezu koja je, ili bi bar trebalo da bude, smisao privatizacije društvene imovine i tranzicije ka tržišnoj privredi – održavanje kontinuiteta poslovanja u osnovnoj delatnosti. Na dan privatizacije »Trudbenik gradnja« je radila na 11 gradilišta. Do januara, novi gazda je raskinuo ili završio sve nasleđene poslove, niti jedan novi ugovor nije zaključio, a zatvorio je »Trudbenikovu« fabriku betona na Savskom nasipu. Na lokaciji nekadašnje betonjerke, inače u zoni

Koordinacija

U prostorijama KMG »Trudbenik« 23. oktobra ove godine održan je sastanak Koordinacionog odbora radničkih protesta u Srbiji, sa protestom radnika »Trudbenik gradnje« kao jedinom tačkom dnevnog reda. Analizirajući pat poziciju u koju je zapao protest, okupljeni predstavnici radnika »Zastave elektro«, »Jugoremedije«, »Srboleka«, »Šinvoza«, BEK-a i domaćini iz »Trudbenik gradnje« zaključili su da je predlog Agencije po svoj prilici bio samo način da se odloži rešavanje problema, odnosno da se oslabi pozicija štrajkačkog odbora i eventualno ospe protest; pri tom, Agencija očigledno pokušava da prikrije svoju odgovornost za kontrolu ugovora, propisanu Zakonom o privatizaciji. Koordinacioni odbor je preporučio Štrajkačkom odboru »Trudbenik gradnje« da se okane ćorave potrage za privatnim revizorom i da preseli protest ispred Agencije za privatizaciju, gde moraju biti uporni u zahtevu da Agencija izvrši svoju zakonsku obavezu kontrole ugovora u privatizaciji. Kako će Agencija to učiniti, angažovanjem privatnog revizora ili na neki drugi način, to je već njihov problem, samo treba da budu sigurni da će imati protest na Terazijama sve dok taj problem ne reše. Dogovoreno je da protest ispred Agencije počne 28. oktobra, a da dan ranije predstavnici ostalih preduzeća dođu ispred Ministarstva ekonomije kako bi se obratili okupljenim radnicima »Trudbenika« i preneli im svoja iskustva. Potpredsednik štrajkačkog odbora »Trudbenika« Vladimir Novaković je rekao da bi bilo veoma važno da štrajkači čuju da su drugi radnici u protestu imali slične probleme kroz koje sada prolazi »Trudbenik«, ali da su uspeli da ih prevaziđu zahvaljujući upornosti, dobroj organizaciji i međusobnoj podršci.
Na poslednjem okupljanju radnika »Trudbenika« ispred Ministarstva ekonomije 27. oktobra, demonstrantima su se obratili predsednik štrajkačkog odbora »Zastave elektro« Slobodan Gajić, lider bivših radnika »Šinvoza« Mita Lisica i predsednik sindikata »Jugoremedije« Vladimir Pecikoza. Svako od tri živopisna svedočenja o različitim iskustvima sindikalne i akcionarske borbe završeno je istim zaključkom: nema odustajanja! Vladimir Novaković danas ističe da je podrška drugih radnika i upoznavanje sa njihovim iskustvima dalo novu snagu štrajkačima »Trudbenika«, snagu koja im je u narednim danima bila i te kako potrebna.
Kopčalić je 28. oktobra otpustio 45 radnika »Trudbenik gradnje« koji učestvuju u štrajku, a nekoliko dana kasnije još 15. Među otpuštenima je svih devet članova štrajkačkog odbora. Otkazi su samo učvrstili rešenost štrajkača da istraju, svesni da sada više nemaju kud. Uprkos nevremenu, protest ispred Agencije je svakodnevno održavan.
Savet za borbu protiv korupcije je 29. oktobra uputio Vladi Srbije svoj izveštaj o privatizaciji »Trudbenik gradnje«, u kojem zaključuje da je Agencija za privatizaciju »dužna da kontroliše izvršenje Ugovora o kupoprodaji udela u preduzeću ‘Trudbenik gradnja’ d.o.o., i ako kupac otpušta radnike protivno Ugovoru i ne održava kontinuitet poslovanja, posledica takvog ponašanja može biti i raskid Ugovora«. Izveštaj je, između ostalog, značajno pomogao da do javnosti dođe informacija o otpuštanju radnika u štrajku.
Iako se poslednjih godina sa puno razloga često govori o krizi vrednosti u Srbiji, ne bi se baš moglo reći da smo zbunjena masa bez ikakvog sadržaja. Pomenuta pojavljivanja Kopčalića u javnosti su, ako je suditi po internet komentarima, naišla na nepodeljeno zgražanje. Nezavisno od političkog opredeljenja, ljudi očigledno nisu naklonjeni arogantnom skorojeviću koji filozofira o vanrednom stanju i bulazni o terorizmu. Šta god mislili o privatizaciji, tranziciji i ulozi radnika u ovim procesima, šira javnost neće podržati otpuštanje radnika samo zato što se bore za svoja prava, pa mislim da tu negde treba tražiti odgovor na pitanje kako je došlo do preokreta. Naime, sve što je Agencija za privatizaciju od septembra 2008. godine proglašavala za crno odjednom je postalo belo. V. d. direktora Agencije Vladislav Cvetković se nakon objavljivanja izveštaja Saveta složio da jeste nadležan za kontrolu izvršenja ugovora o privatizaciji »Trudbenika«, koju je onda i zakazao za 11. novembar.
U trenutku dok završavamo ovaj tekst, izveštaj Agencije o kontroli izvršenja ugovornih obaveza u »Trudbeniku« još uvek nije završen. Međutim, prema toku kontrole, kojoj je prisustvovao advokat Sindikata Nezavisnost »Trudbenik gradnje« Simo Lončar, može se reći da je Agencija ozbiljno prionula na posao. Od Kopčalića su zahtevali da dostavi sve ugovore o poslovima koje je »Trudbenik« zaključio nakon prodaje (a nema nijedan). Dostavio je samo ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji između »Trudbenika« i »Monterre«, onaj ugovor na osnovu kojeg je na godinu dana preuzeo 130 »Trudbenikovih« radnika i angažovao ih na »Monterrinim« poslovima. Gazda se, naravno, ne predaje, tako da je 11. novembra zabranio dvojici predstavnika štrajkačkog odbora da zajedno sa komisijom Agencije uđu u »Trudbenik« kako bi prisustvovali kontroli, i to uz obrazloženje da su i jedan i drugi dobili otkaze!
Iznenađenja su u Srbiji uvek moguća, naročito ona neprijatna, tako da ne treba žuriti sa dobrim vestima. Čak i ako izveštaj o kontroli potvrdi navode sindikata, može se očekivati da Agencija odbije da pokrene jednostrani raskid ugovora na način predviđen Zakonom o privatizaciji, odnosno da raskid ugovora prepusti KMG »Trudbeniku« i višegodišnjoj sudskoj parnici. Ipak, do sada pokazana upornost i solidarnost radnika »Trudbenik gradnje« daje sasvim čvrste garancije da će se, bez obzira na moguće prepreke, naći pozitivno rešenje, rešenje koje će stvoriti uslove da se otpušteni radnici vrate na posao, a da »Trudbenik« ponovo proradi.

Za to vreme na Begeju...

	Ivan Zlatić