Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Istoričarka Branka Prpa više nije na čelu Istorijskog arhiva Beograda. Na njeno mesto odlukom Skupštine grada Beograda postavljen je politikolog Dragan Gačić, kadar SPS-a. Ipak, to nije politička trgovina. Da je to u pitanju, značilo bi da je Demokratska stranka toliko slaba da mora da popušta pod pritiskom slabijeg koalicionog partnera – socijalista. Teza o političkoj trgovini amnestira DS, ona je opravdanje i oprost za tu stranku, koji u ovom slučaju nikako ne zaslužuje. Niti je DS toliko slaba, niti je Branka Prpa žrtva nametnutih političkih ustupaka, jer bi inače mnogi direktori bili posmenjivani. Problem je u tome što više i nije potreban neki pritisak da DS počne da liči na SPS. Obe stranke čine sve da izbrišu tamne strane srpske istorije u daljoj i bližoj prošlosti. Naši ratovi nisu bili osvajački, nije bilo fašizma, pa zato nije poželjan ni antifašizam, nije bilo zločina, pa ni zločinaca. Greh Branke Prpe je u tome što svojim radom, javnim istupima i svojom biografijom podseća na ono što je za oba koaliciona partnera noćna mora na koju bi hteli da razastru pokrov zaborava. Kao stručnjak, angažovani intelektualac i elokventna osoba, Prpa je često javno ispoljavala svoje kritičko mišljenje. Ne samo kao ubeđeni antifašista nego i kao istoričarka tvrdila je da se ovde antifašizam osporava i da je to osporavanje nit u državnoj politici od 90-ih do danas. Poznata je takođe njena osuda dvosmislene politike prema zločinima u ratovima prošle decenije, a svojom ličnošću podseća na neprijatnu činjenicu da ni nakon sedam godina nisu pronađene ubice njenog muža, novinara Slavka Ćuruvije. Obrazovana u sekularnom duhu, zalagala se za zaštitu laičkih ustanova, a ne samo crkava. Takav sekularni, građanski i antifašistički pečat snažno je utisnula i na rad Istorijskog arhiva Beograda čiji je direktor bila sedam godina.

Angažman Branke Prpe bio je i suviše ljut začin za ambicije koje našu istoriju hoće da pretvore u jeftinu šećerlemu, i tako su igre za njenu smenu počele već u januaru 2009. godine. Potpisniku ovih redova su u Arhivu predočeni sledeći podaci: Skupština grada Beograda u januara objavljuje javni poziv za izbor 14 direktora kulturnih ustanova, pa i Istorijskog arhiva Beograda. Prpa nije htela da konkuriše jer je smatrala da direktore treba da postavlja Ministarstvo kulture, kao što je to bilo 2001. godine. Kako su zaposleni želeli da njihova direktorka i dalje ostane na toj dužnosti, iskoristili su mogućnost da se u njeno ime, kao kolektiv, odazovu na javni poziv. Zahtev je potpisalo svih 65 zaposlenih. U maju Skupština grada imenuje sve direktore, pa i Branku Prpu kao direktora Arhiva. U junu ona dobija poziv da potpiše rešenje. Međutim, umesto o postavljenju, dobija rešenje o razrešenju i istovremeno o postavljenju na mesto v. d. direktora bez ograničenja mandata! Takvo ponižavajuće rešenje Prpa je odbila da potpiše. Kolektiv je intervenisao više puta kod gradskih organa. Malo je primera da su potpuno jedinstveni u podršci direktorku Upravni odbor, svi zaposleni, dva sindikata, Arhiv Srbije i sindikati na republičkom nivou. Obraćali su se gradonačelniku, sekretaru Skupštine grada, svim poslaničkim grupama. Niko ih nije primio niti odgovorio na dopise. Javni poziv obnovljen je u septembru (prema tumačenju – da bi se javio što veći broj kandidata). Kolektiv Arhiva obaveštava komisiju da ostaje pri odluci da predloži Branku Prpu. Ovoga puta su uz njenu biografiju poslali i impozantan broj knjiga i publikacija nastalih za vreme mandata dosadašnje direktorke. Ni to nije ostavilo utisak. Za novog direktora imenovan je Dragan Gačić, magistar političkih nauka (bio je pomoćnik direktora Arhiva Jugoslavije), ličnost nepoznata u svetu arhivista.

Nikakvo odbacivanje i ponižavanje zbog toga što je postala smetnja dnevne politike neće moći da izbriše velike zasluge Branke Prpe za to što je Arhiv postao jedna od najcenjenijih i najprivlačnijih kulturnih institucija. Na dan kada novi direktor stupa na dužnost (23. novembar), u Arhivu podsećaju na uspehe kojima je najviše doprinela sada bivša direktorka. To su »izuzetno znanje, preduzimljivost, vrhunske ideje, moralni kvaliteti, menadžerske sposobnosti i roditeljska briga za zaposlene«. Arhiv je postao otvorena i ustanova stalno prisutna u javnom životu. Uređen je sa puno nenametljive elegancije i moderno. U svemu je prisutna ruka Branke Prpe, inteligentne, obrazovane, obdarene fizičkom lepotom i izrazitim smislom za lepo. Za samo nekoliko godina Arhiv je dobio legate Koče Popovića (uređena je njegova radna soba, biblioteka sa četiri hiljade knjiga, 600 gramofonskih ploča), Milorada Miškovića, Jovana Ćirilova, Ivana Đurića, Koste Pavlovića iz Londona i porodice, Jelene Šantić, Nebojše Popova, Novaka Novakovića, Miroljuba Todorovića, Nade Marinković, Ivice Mlađenovića, porodice Veljković. Izbor iz legata ličnosti koje su obeležile politički i kulturni život Beograda druge polovine 20. veka prikazan je na atraktivnoj izložbi »Čovek u vremenu«, povodom 60. godišnjice Arhiva.
U domenu zaštite arhivske građe načinjen je pravi kulturni podvig jer je na četiri miliona mikro-snimaka preneta arhiva Uprave grada Beograda, od čega je javnosti predstavljena šestotomna publikacija Živeti u Beogradu. Na predlog Branke Prpe realizovan je projekat 200 godina moderne srpske države 1804–2004, hronologija, urađeno je petnaest publikacija sa atraktivnim temama iz kulturnog života, organizovane su mnogobrojne izložbe uvek moderno i privlačno koncipirane. U toku je sređivanje arhivske građe Magistrata u Zemunu, ogromne knjige iz 18. veka teško nagrižene zubom vremena »leče« se u Arhivu da bi zatim bile prenete na mikrofilm. Najzad, tu je i potresna i obimna publikacija u osam knjiga Logor Banjice, zatim rad na građi Specijalna policija i Nedićeva vlada, 20 godina lista Republika i njegova bibliografija...
Zamenica direktorke, Biserka Gruber, biranim rečima pokazuje moderna rešenja enterijera Arhiva – sjajne holove, spuštene plafone, osvetljenje, elegantnu kuhinju. Lepotu prostora naglašava izložbena galerija koju je do dolaska Branke Prpe bespravno koristio jedan »biznismen« da bi tu proizvodio košulje. I taj podatak ilustruje u kakvom je stanju bio Arhiv ranije i kakav je preokret nastao trudom koji je uložila dosadašnja direktorka. Gospođa Gruber kaže da su svi zaposleni učinili sve što je u njihovoj moći da Branka Prpa nastavi da uspešno vodi ovu instituciju. Mada nismo uspeli, ne osećamo se poraženima, jer smo ispoljili građansku odlučnost, jer nismo ćutali, kaže Biserka Gruber koja 30 godina radi u Arhivu i koja kaže da dobro zna šta je on bio i šta jeste danas. Ono što ne zna, to je da li će ona i drugi biti smenjeni sa položaja i šta ih uopšte čeka...
Što se Branke Prpe tiče, njen ugled i profesionalne sposobnosti nisu ostali bez odjeka u svetu. U oktobru je izabrana za člana Međunarodnog panela eksperata u okviru organizacije Arkadija, svetskog programa za spas ugrožene arhivske građe, sa sedištem u Londonu. Ovaj Međunarodni panel ima samo šest članova, i izbor Branke Prpe svedoči o njenoj izuzetnoj kvalifikovanosti koja se ceni u svetu, ali ne i ovde.