Posetioci tribine u Građanskoj čitaonici mogli su 11. novembra 2009. da se upoznaju sa knjigom Zapisi iz vremena zla i s njenim autorom Lazarom Manojlovićem. Šire prepoznavanje autora u našoj kulturi nastaje tek nakon dodele priznanja »Pravednik među narodima«, koje mu je dodelio Bolonjski univerzitet 2008. godine.
Knjiga zapisa odnosi se na ratno i postdejtonsko vreme, sve do današnjeg dana, u Bosni i Hercegovini, bliže u današnjem entitetu Republici Srpskoj, i konačno u Bijeljini, gradiću poznatom po bestijalnim etničkim zločinima paravojnih formacija Željka Ražnatovića Arkana.
Autor je prosvetni radnik, nekada učitelj, pa nastavnik i višegodišnji veoma uspešni direktor škole u Bijeljini. Najsugestivniji delovi knjige su oni kada Lazar svedoči o užasu nacionalističkog ludila kojem on neće da podlegne. Ne želi etnički čistu srpsku školu, oslobođenu od Muslimana, kako dece tako i nastavnika. Njegova izjava da za njega postoje dve »nacije«, đaci i nastavnici, obišla je svet putem BBC-ja. Kratki, ekspresionistički zapisi o francuskoj kapi, jednoj monstruoznoj izložbi u Bijeljini, zapisi o prijateljstvu, nose i literarni naboj. U knjizi se lični doživljaji i svedočenja smenjuju s autorovim pokušajima da putem publicističkih članaka, apela, upozori svet na jednu kvazidržavnu tvorevinu, sa glavnim ideologom Radovanom Karadžićem. Tu se u maloj sredini, gde se svi poznaju, najbolje vidi funkcionisanje ratnog društva, zasnovanog na vlasti simbioze nacionalističke vojne elite i militantnog pravoslavnog sveštenstva. Zato bi njegov zapis »Stid me«, napisan povodom deset godina srebreničkog masakra, mogao da bude naslov knjige, kao što bi i čitava knjiga mogla da se uvrsti u dokumente haške optužnice protiv Radovana Karadžića.

	Slavko Golić