Novi zalet u borbi protiv korupcije

Kako je počelo, borba protiv korupcije u Srbiji podseća na trku na sto metara na nekoj seoskoj olimpijadi. Napeti trkači čekaju na znak za start, ali se u međuvremenu nešto desilo sa pištaljkom, pa se umesto snažnog zvižduka čuje mlaki pisak. I nije bitno što su neki trčali, a drugo odustajali, organizatoru je važno da je trka održana. Ko mari za rezultate.
Zašto je slika Agencije, novog glavnog trkača u borbi protiv korupcije i važnog uslova za stavljanje Srbije na belu šengensku listu, uprkos velikoj promociji i kadrovskom zaokruživanju, u suštini deprimirajuća?

Pravnici upozoravaju da odluke Agencije mogu ili da se ne realizuju ili da se iz raznih administrativnih razloga odlažu. Sam Čupić kaže dalje: »Ali pošto Agencija nije izvršni organ, mi ćemo od državnog revizora tražiti da proveri te izveštaje« (o finansiranju stranaka). Državni revizor je, međutim, reagovao već na ranije slične najave rečima da »to nije u planu«. Uzgred, Državna revizorska institucija postoji već četiri godine, a revizor, kadar koga je Koštuničina vlada dovela iz Niša, postoji godinu dana. Do sada nije obavio nijednu reviziju državnog budžeta što mu je primarni zadatak, a iz duboke anonimnosti izašao je kada se jedanput javno požalio da nema prostor za rad. Revizori su u svetu cenjeni
		U tonu velikih očekivanja govorio je 11. avgusta za list Danas predsednik Upravnog odbora Agencije Čedomir Čupić. »Spremni smo da zakoračimo u tamni vilajet finansiranja političkih stranaka, jer Zakon Agenciji daje odrešene ruke i tu šansu treba iskoristiti.« Stručnjaci, međutim, nedvosmisleno kažu da Agencija, u toj oblasti na koju se ukazuje zbog korupcije koja se preliva u sve pore života, nema mogućnosti da sprovodi svoje odluke, odnosno da Agencija nema izvršnu funkciju niti ovlašćenja, dok u Zakonu samo piše da Agencija »obavlja poslove u skladu sa zakonom kojim je uređeno finansiranje političkih stranaka«.

stručnjaci, koji izazivaju poštovanje. Ovde će se malo ko plašiti nepoznatog činovnika čija plata iznosi dve prosečne plate u Srbiji i koji još nije zavirio u odavno razvaljeni državni budžet.
Zorana Marković, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, u intervjuu Beti definiše instituciju, kojom će rukovoditi od naredne godine, uglavnom negativno: »Mi nismo institucija koja goni počinioce krivičnih dela, za to su zadužena tužilaštva, mi nismo institucija koja otkriva počinioce, to radi policija, mi smo institucija koja je sebi postavila za cilj da spreči pojave kakve smo imali u bliskoj prošlosti, koje su dovele do afera«. A onda priznaje da postoje teškoća i nesporazum: »Mi se zovemo Agencija, ali Zakon nas postavlja kao instituciju više preventivnog i edukativnog karaktera«. Teško da u takvim okolnostima može biti reči o »odrešenim rukama« koje pominje Čupić.
U Zakonu o Agenciji dalje piše da su njeni najvažniji zadaci da nadzire sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i da daje mišljenje u vezi s tim. Drugi njen zadatak je rešavanje o sukobu interesa, odnosno da pazi koliko funkcija ima neki funkcioner i da li mu one omogućavaju koruptivne poslove itd. Direktorka Marković kaže da u takvim slučajevima Agencija može da utvrđuje prekršajne i krivične sankcije »ne direktno, ali imamo ovlašćenja da podnosimo prekršajnu i krivičnu prijavu«. To je ujedno i jedina nadležnost Agencije. Samo što takvu »nadležnost« ima i svaki građanin u ovoj zemlji, pa razlika može biti samo u »težini« onoga ko podnosi prijavu. Do sada su ova pitanja bila u nadležnosti skupštinskog odbora na čije prijave do sada nije bilo reakcija tužilaštva, tako da se došlo dotle da neki funkcioneri, kao Dragan Marković Palma ili predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović, sami određuju da li su u sukobu interesa. Međutim, oko jednog zadatka Agencije nema nedoumica. Naprotiv, on je već postao mamac za medije, a možda će biti i poslastica za građane željnih senzacija. Agencija će, naime, voditi registar funkcionera i evidenciju njihove imovine i prihoda. Već se pripremaju imovinske kartice, tako da će javnost imati funkcionere na dlanu. Nije li to najbolji način da se zamagli stvarna nemoć Agencije koja je zamišljena kao institucija sa 120 do 180 ljudi, a da se istovremeno omogući da se stara praksa nastavi? Inače, sve

podatke o imovinskom stanju funkcionera poseduje poreska uprava, tako da je Agencija za takav posao veoma skup projekat, koji dolazi baš u vreme kada i premijer govori o smanjenju administracije. Umesto da se osnažuje nezavisnost i efikasnost državnog revizora, tužilaštva i poreskih službi, osniva se Agencija kao da će ona, bez stvarnih nadležnosti, zameniti sve njih i postati srpski Eliot Nes u lovu na 13.000 funkcionera, koliko ih ima u Srbiji. Savet Evrope nije tražio da se osniva jedna ovako glomazna i skupa institucija, tvrdi predsednica Saveta za borbu
		James Abbott McNeill Whistler, Nocturne in Black and Gold St Mark's, Venice, 1879-1880.

protiv korupcije Verica Barać. Ona kaže da se odstupilo od 20. principa SE koji se zalaže za postojanje više manjih, ali efikasnih tela za borbu protiv korupcije. Naša vlada je, međutim, odlučila drugačije kako bi, pored ostalog, mogla da opravda gašenje Saveta za borbu protiv korupcije koji je odavno prepoznatljiv ne samo po tome što je upozoravao na loš način privatizacije i uništavanje proizvodnje u Srbiji, već i po uspešnom otkrivanju velikih afera, kao što su, na primer, »Sartid«, Luka Beograd, »C Market«, »Jugoremedija«, Šinvoz«. Njegova zasluga je i u tome što je ohrabrio i pomogao mnogim radnicima da otvore pitanje obespravljenosti i pljačke, dok su sindikati ćutali. I dok se osniva jedna agencija koja će edukovati i održavati simpozijume, cele oblasti u kojima je mogućnost korupcije velika ostaju nepokrivene. Na primer, to je slučaj sa javnim nabavkama u preduzećima; u policiji i BIA javne nabavke su već proglašene tajnim. Zatim, tu su i štetni ugovori, trgovanje zemljištem koje je javno dobro i koje će posle izmena Zakona o prostornom planiranju postati privatno vlasništvo onih koji tu poseduju makar i magacin. I predsednik države najavljuje u Kini da će Beograd dobiti novu luku, kao da jednu već nema, mostovi na Adi, u Beškoj i autoput grade se bez građevinske dozvole, a to je krivično delo za čije se procesuiranje nije odvažilo tužilaštvo niti je na ta mesta dolazila inspekcija. Posla ima previše za jedan Savet, tako da je neumesna primedba Čedomira Čupića da Savet polaže pravo na monopol u borbi protiv korupcije. Sam Savet će nastaviti da radi, mada u neizvesnosti i u otežanim kadrovskim uslovima. Planira da ispita slučajeve korupcije u zdravstvu i na univerzitetu, a već je u završnoj fazi izveštaj o korupciji na železnici. Pratiće, uprkos krivičnim prijavama koje su protiv predsednice Verice Barać podneli tajkuni, šta se događa sa Lukom Beograd i primaće i nadalje predstavke radnika i građana, jer i na taj način dolazi do podataka o sistemskoj korupciji.
Za razliku od Agencije, čiji je osnivač Skupština, Savet za borbu protiv korupcije je vladino telo, ali to ne znači da ima njenu podršku. Naprotiv. Premijer Mirko Cvetković se prema njemu odnosi učtivo potcenjivački. Zgoda sa sastanka premijera i predsednice Saveta, koju je ona ispričala za Republiku, sasvim lepo ilustruje taj stav. Naime, umesto da odgovori na konkretno pitanje u vezi sa Lukom Beograd, premijer je počeo uopšteno da se žali kako je njemu palo u deo da rešava sve probleme Srbije od 1804. godine do danas. Sada će mu sa Agencijom verovatno biti lakše.

	Olivija Rusovac