Legalizacija divlje političke gradnje

Svi oni koji prate zbivanja u Crkvi već su razočarani jer striktno crkvenih tema odavno nema – sve je usud politike koja je u crkvama i verskim zajednicama shvaćena kao sudbina. Posle mnogo godina, i to je dobro, SPC je dozvolila delegaciji makedonske vlade da slobodno obeleži dan ASNOM-a koji pada na sv. Proroka Iliju – Ilinden. »Bratski i bez zadrške i bilo kakve zadnje misli« – stoji u odluci SPC od 2. 08. 2009. – vlada makedonska može slobodno da obeleži dan države. Nema više onih vojno-policijskih-crkvenih manevara na granici u porti manastira Prohor Pčinjski. Odnosi među državama će ponovo krenuti nabolje. Dobra odluka Sinoda SPC. Ostalo je po starom.
SPC je počela da prodaje vraćenu zemlju, ovoga puta »ruskim investitorima«. Tako je i moralo biti jer niko ne zna šta će s tolikom zemljom i imovinom u Crkvi koju mala manastirska bratstva i ne mogu obrađivati. No tu je nova nevolja. Došli Srbi s Kosova iz zajednice srpskih opština u Sinod i traže pomoć. »Zvanični Beograd sve manje ulaže finansijski i tera ih na kazan Prištine«. Ni vlasti u Prištini se baš ne pretržu oko tih ljudi kojima na Kosovu ne cvetaju ni ruže ni božuri – poodavno. Mitropolit Amfilohije je »pokazao razumevanje« za to, ali je naglasio da odluku o tome treba da donese Sinod. To mora, dakle, biti politička odluka, a nje nema pa nema, jer kosovski vladika Artemije tamo vodi svoju politiku a u Sinodu uviđaju da će ta politika biti pogubna upravo za Srbe. Sukob između Sinoda i episkopa Artemija je odavno svima poznat i nešto se tu mora menjati – mora se sarađivati »sa postojećim vlastima« ako se hoće u nečemu boljitak za tamošnje Srbe. Sinod je u situaciji da donese političku odluku ali – SPC je verska a ne politička ustanova.
Ostaje da se vidi kakva će to biti odluka, jer Sinod po pravilu povlači loše političke odluke – godinama.

*

Efendija M. Zukorlić – dana 6. 08. 2009. – odlučio je da formira Politički savet pri starešinstvu IZ kojoj stoji na čelu. A u Srbiji imamo dve IZ – jedna je u Beogradu – koje se glože a potežu i oružje. Ima vehabija više orijentacija – nekima se već sudi zbog oružanih akcija. Članove tog Političkog saveta će verovatno imenovati efendija lično i oni će se baviti politikom a to se i ne krije. Legalizuju se nekakve ustanove političke iako u Statutu IZ piše da ona nije politička organizacija već verska. Zapravo i do sada je tako bilo. Zanimljivo je objašnjenje koje je efendija ponudio javnosti, u kojem stoji da on hoće da čini »isto što čine mitropolit Amfilohije i kosovski vladika Artemije«. Sve je jasno, ali nije izvesno kako će delovati ove »divlje institucije« jer ipak nismo Iran. Jasno je i to da je i polumesec nad Srbijom zašao u gustu senku dnevne politike i da to dobra neće doneti ni samim muslimanima budući da je islam jedno a islamizam nešto sasvim drugo. Islam nikom razumnom ne smeta, no od islamizma do terorizma nigde u svetu rastojanje nije veliko. Skinute su maske i rukavice jer će se sada IZ baviti politikom legalno – nije po Ustavu ni po zakonu pa ni po Statutu IZ, ali tu smo gde smo. Imali smo diljem Balkana toga. Imali smo Vojsku i uz nju brojne paravojske. Imali smo Crkvu i brojne paracrkvene formacije i organizacije. Rezultate svi znamo. Ratovi na Balkanu nisu bili verski ali su se crkve i verske organizacije dobro potrudile da oni dobiju i versku »boju«. To je poznato pod imenom – izraz pripada poznatom umetniku Ž. Žilniku – »podeljeni bog«.
Videli smo dosta toga, sada treba da vidimo kako će funkcionisati u praksi ta uistinu divlja institucija političko-verska.

	Mirko Đorđević