Sve tri su tuđice i prevode se i jedna drugom, pa se, tako, udžericom naziva mala kuća od lošeg materijala, čatrlja, straćara;čatrlja je, opet, neugledna sirotinjska kućica, kućerak, udžerica,a ćumez je mala, neugledna kuća, udžerica. Prvi je balkanski turcizam arap. porekla (hugra, tur. hücre) i znači ćelija (u raznim značenjima), soba, niša, udubljenje u zidu, loža (u pozorištu). U narodnoj arhitekturi tako se naziva i ostava, zaklon uz kuću, pa prigradak uz staru seosku kuću u Bosni (suldrma ili udžera).
Za Vuka Stef. Karadžića udžera je Schimpfwort auf eine elende Hütte, convicium in casam. U oblasti Resave udžere su nekad nazivane krivačama i krovinjarama. Tu su zabeleženi i nazivi ostalih ljudskih prebivališta: burdelji ili zemunice, šiljače ili platinjače, zaplotnjače, pletare, brvnare, durungače ili talpare, čatmare i palisatkinje. Oslanjajući se na Turcizme Abdulaha Škaljića (h)udžera je sporedna soba uz kuhinju koja služi kao spremnica, ali može biti i koliba. A u leskovačkom govoru udžarka je (samo) plakarčić, udubljenje u zidu (»Uzni lampu iz udžarku pa gu malko prebriši«).
Čatrlja (postoji čak i dem. oblik čatrljica) bi trebalo da je izvedena od tur. gl. čatmak,što znači (pored ostalog) sklopiti, sastaviti, sagraditi, napraviti. U turskom ove izvedenice nema, kao što gl. imen. čatma tu znači (uz ostalo) vrstu tkanine za prostiranje po podu,a kod nas se pod čatmom podrazumeva kućni zid načinjen od pletera (ili sličnog materijala) oblepljen blatom (ili malterom), pa otuda, dalje, »kuća od čatme« – čatmara (»Tri boja od ljuca kamena, a četvrti čatma od drveta«).
Osnovno značenje reči kümes u turskom je kokošinjac, kokošarnik;fig. kućerak, potleušica. Kod nas se, pak, pod ovom rečju podrazumeva mala, neugledna kuća,odnosnočestajemetaforaza ružnu zapuštenu kuću. Imamo i aug. oblik – ćumezina.
Ovo obilje izraza za opis bednih ljudskih prebivališta kao da počinje da ugrožava nova terminologija. Ovog puta reč je o novootkrivenom »građevinskom materijalu« – kartonu, pa se, tako, sve više govori o barakama od kartona, čak i o karton-sitiju.
Za razliku od nekih latinoameričkih zemalja gde cartonerosi (sakupljači stare hartije) prodajom iste ostvaruju unosnu zaradu.

	Olga Zirojević