Priroda nam nije poklonila znanje nego seme

U seme se ne sumnja

Ponos jednog naroda je njegovo seme biljaka koje gaji i seme od kojeg je izdvoji seme za seme (genetic resource). Ako Srbija ne sačuva ove izvore i ostvarenu selekciju u semenarstvu, ugroziće biljnu proizvodnju i hranu za ljude i životinje.
Bilo bi neozbiljno zaustaviti progres i ne koristiti naučna dostignuća u oblasti selekcije semena u svetu. Inteligentno korišćenje naučnih dostignuća u svetu i prilagođavanje uslovima klime i zemljišta Srbije jeste zadatak selekcionara i proizvođača semena u Srbiji. U oblasti agronomske nauke u Srbiji najviše je odmakla selekcija u semenarstvu i proizvodnja je neće nikada sustići. Kada bi se iskoristilo 80% genetskih mogućnosti semena biljaka, na primer, Srbija bi mogla hraniti 60 miliona ljudi. Mana u proizvodnji semena u Srbiji je nepoštovanje discipline u uzgoju semenskog bilja i doradi semena.
Agronomska nauka i praksa Srbije mora znati kako da se zaštiti od mogućih podvala i destrukcije koje se u svetu praktikuju u oblasti prometa semena: bolesti, štetočine (primer kukuruzna zlatica), Genetski modifikovani organizmi (GMO) i dr.
U okviru inventivne delatnosti semenarstvo proizvodi: seme za seme, specifičan, nekonzumni, neprehrambeni, neprerađivački produkt;
Dakle, seme je biorepro materijal: uzgoj semena za seme.
Ako se uz prirodni dar doda znanje, možemo osigurati seme u koje se ne sumnja.

Može li Srbija biti ispred drugih uzgajivača semena

Da bi osigurali seme za seme bez sumnje u seme, moramo inovirati tehnologiju uzgoja semena zbog izmenjenih uslova za uzgoj semena: uvođenje pravilnog plodoreda, primena organskih hraniva, kontrola mikroelemenata. Delimično su izmenjeni klimatski uslovi i ugrožene su produktivne sposobnosti zemljišta.
Uzgajivači semena u svetu su saznali da kvalitet semena opada i da se tehnologija mora menjati. Predlaže se povratak majci prirodi: korišćenje i organskih biljnih hraniva.
Ideja da se seme modifikuje imala je za cilj da se biljke zaštite od korova korišćenjem totalnih herbicida koji uništavaju korove a pošteđuju gajivno bilje. Genetski modifikovani organizam (GMO) je sposoban da se odbrani od totalnog herbicida ali nisu sposobni korisni mikroorganizmi u zemljištu koji sintetišu (azotofiksacija) atmosferski azot. Mikrobiološka azotofiksacija bila je glavni način popune zaliha azota u zemljištu pre upotrebe mineralnih azotnih đubriva i po značaju je ravna fotosintezi. Strahovito i neumoljivo. Totalni herbicidi sprečavaju razvoj mikroorganizama azotofiksatora za 1/3, a kada bi se koristilo samo GMO seme verovatno bi ovi korisni mikroorganizmi nestali. Genetska modifikacija se izvodi nasumice (M. Marković) a posledice modifikacija mogu se saznati za 20 (dvadeset) godina.

Strateška odluka – povratak majci prirodi

Unapređenjem tehnologije prerade stajnjaka, ekstrakti odabranih biljnih vrsta za osiguranje fitohormona i biodinamička komponenta tvore kompleksan sinergent u održivoj poljoprivredi i jedinstveno biljno hranivo u organskoj poljoprivredi. To je SRPSKI PROGRAM.
Ideja o kombinaciji mineralnog-organskog biljnog hraniva za uzgoj semena za seme nije nova. Iz SRPSKOG PROGRAMA organskih biljnih hraniva, biodinamičke komponente i organskih fitohormona, možemo unaprediti proizvodnju semena.
Na osnovu rezultata istraživanja, najveći doprinos ovoga programa biljnih hraniva je njihov uticaj na pravilni generativni razvoj i energiju semena a to je značajno za seme. Iz oblasti fiziologije bilja to je poznato ali se do sada malo koristilo zbog ranije lošeg izvođenja biljnih hraniva, njihove visoke cene i bagatelisanja ovog biološkog zahteva. Ovim programom eliminisane su improvizacije, privatnost i podvale. Na osnovu stanja tehnike, u svetu ima samo jedna firma u Nemačkoj koja proizvodi sličan proizvod ali ne i program proizvoda.

Skinimo patinu sa starog sjaja

	Luka Radoja