Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Istina o borbi radnika i akcionara zrenjaninskog »Šinvoza« probila se do javnosti, čak i van naše zemlje. Time se bavi i emisija Re-akcija, TV B 92 (15. 6. 2009), autorke Jelene Veljković, posvećena načinu korišćenja budžetskih sredstava unutar javnih preduzeća (Železnica Srbije). Vrlo uverljivo su pokazani sistemska korupcija i način kako preduzeća prirodno oslonjena na Železnicu Srbije (»Želvoz«, »Šinvoz«), koja su ne tako davno privatizovana, postaju uvučeni saučesnici, a na primeru »Šinvoza« i potpune žrtve. Indikativno je da se u emisiji javlja samo gubitnička strana, a ona »dobitna« pokrivena je velom misterije, uz mudro ćutanje prozvanih državnih institucija ili njihovim nemuštim objašnjenjima.
Oni koji sve prevare vide jasno, koji su uložili ogroman napor da razumeju način prelivanja državnih para u privatne džepove su radnici, mali akcionari, sindikalne vođe, Anketni odbor, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, i ono što je dragoceno i novo – hrabri i obrazovani novinari istraživačkog usmerenja, koji žele da s tim upoznaju i najširu javnost.
Najkraći rezime »operacije 1.000 vagona« sa pitoresknim akterima, kao što su Velimir Ilić, ugostitelj Šarančić, pritvorenik za mito Čohadžić i trgovac naftom i autoprevoznik Ivković, a u korist Ivkovića je sledeći. Ivković, s jedne strane, zadužuje »Šinvoz« kod sopstvenih firmi, dovodi do stečaja, dobija putem stečaja celu fabriku kao većinski poverilac, a s druge strane sam sebi prodaje jeftino staro gvožđe od onih 1.000 vagona, a zatim ga višestruko skuplje prodaje po Evropi kao legalan posao. Dobijaju obe karte! A i treća mu se smeši! Dobio je prvostepenu presudu da država mora da mu vrati dva miliona evra, jer nije zakonito raskinula kupoprodajni ugovor! Nečinjenje u slučaju »Šinvoz« podstiče potpunu varvarizaciju Srbije, građani plaćaju svome servisu, državi, da ih ona pljačka i ubija.
Istina nikako da se probije do vrhova vlasti, sudske, izvršne i zakonodavne. Oni kao da ništa ne znaju, pa neka dobija ko dobija, a gubi ko propada, makar propadala i sama železnica – vagoni, lokomotive, pruge...

Do već pomenute istine najviše drže sami radnici akcionari. Za razliku od drugih grupa »pobunjenih« radnika u zemlji, koje se brzo gase, grupa od oko 300 radnika »Šinvoza« postoji već više godina i ne predaje se, ne pristaje na gubitničku ulogu. Okupljaju se, razgovaraju, tumače ono što im se dogodilo i kako da se vrate na posao. Lokalna vlast grada Zrenjanina ih je jednoglasno podržala prihvatajući nalaze Anketnog odbora o režiranom stečaju. Suština problema je što ne postoji vlasništvo lokalne samouprave, što se u sprezi partijske države i moćnih novih bogataša, tamo negde daleko, okrutnošću, neviđenom u današnjem svetu, i po cenu njihovih života, ukida pravo na rad i vlasništvo i uništava delatnost od najšireg javnog interesa.

Glavni odbor pokreta Ravnopravnost ostvaruje komunikaciju sa sličnim grupama i uglednim pojedincima u zemlji (Bečej, Sombor, Kraljevo, Pančevo itd.). Njihova je namera da osnuju političku partiju čiji bi jedini cilj bio donošenje zakona o vraćanju imovine lokalnim zajednicama. Od promena 2000. godine nijedna partija, nijedna vlada, nije se istinski bavila ovim problemom.
Osnovne polazne naznake budućeg pokreta za vraćanje imovine lokalnim zajednicama su sledeće: da pokret bude na nivou zemlje Srbije, da se sedište pokreta menja, kao i njegov predsednik, a da se po ostvarenju cilja ova partija raspusti.
Zaključeno je da formiranje regiona ne menja suštinski društvo, već samo opet centralna vlast distribuira sredstva. Takođe, ni Statut Vojvodine ne pogađa ovu temeljnu kategoriju građanina, sferu rada i kulture. Dakle, dokle god opštine i gradovi ne budu imali imovinu, a tako je već od 1995. godine, dokle god ne budu pravno lice, a ne da su onemogućeni u pravnom saobraćaju, to sve neće imati ni njeni građani, a poznato je da autonomija pojedinca leži velikim delom i u većoj slobodi ispoljavanja čoveka kada nešto ima. Kada ljudi nemaju, kao sada milioni građana Srbije, oni su razvlašćeni i suštinski neslobodni.
Zato su »Šinvoz«, Ravnopravnost i njihova nameravana akcija od prvorazrednog značaja. Predstojeća akcija prikupljanja 10.000 potpisa za njihovu registraciju biće prvi indikator prijemčivosti ove neophodne promene.