Srbija i evropske integracije

Putovanje »u mestu« kroz evropsku panoramu Srbije

Menuet srpskog napredovanja ka EU kreće se putem, poput onih u kaubojskim filmovima, koji je oivičen paravanom privida razvijenog i velikog grada, gde je dovoljno skrenuti u prvu sporednu ulicu da bi se upalo u blatnjavi tor prepun svinja. Pored takve "iskrene" želje za unapređenjem institucija, privrede, i uopšte uključenjem Srbije u normalne evropske tokove, predstoji niz izazova pred "evropskim" namerama srpske vlade - finansijske injekcije koje zemlje potencijalni kandidati mogu da prime od EU kao pomoć, potencijalni glasovi dve trećine građana vernih, čini se najviše, samoproklamovano proevropskim strankama, kao i potreba za novim političkim poenima, predstavljaju razloge zbog kojih se politička elita trudi da stvori ili održi pogrešnu sliku o rezultatima na tom polju.
Ukoliko zaista želi punopravno članstvo u Uniji, Srbija će morati da igra po njenim pravilima. S obzirom na to da taj posao nije nimalo lak, kao i da mnoge od navedenih koristi, koje nemaju puno veze sa voljom naroda, mogu da se ostvare i bez velikih skokova u pravcu ostvarenja cilja, brend evropskih integracija Srbije neminovno postaje dugotrajan i održiv resurs za internu upotrebu. Krug onih koji bi da uđu u taj plavi voz sve je veći, jer on može da se kreće, dokazuje vladajuća koalicija, i dok stoji u mestu.
Slaveći pobedu na lokalnim izborima u Zemunu i Voždovcu, Tomislav Nikolić je svoj (ne)očekivani zaokret u politici prema EU upakovao izjavom da su toga dana konzervativci pobedili u celoj Evropi, pa zašto ne bi i oni u Srbiji. I zaista, političko težište se pomera udesno, a evropski izbori dobijaju osvajanjem sredine društva. Pitati lidera naprednjaka da li se u vremenu ekonomske nesigurnosti ljudi okreću autoritarizmu, da li se takav rezultat može dovesti u vezu sa pojavom fašizma početkom prošlog veka, kao i koliko veze sve to ima sa evropskim vrednostima, značilo bi nasedanje na skretanje s teme. Jer, taj deo društva se i inače nalazio u interesnom polju lidera naprednjaka, a razlika je jedino u tome što sada i "bivši" radikali igraju na evropsku kartu. Uostalom, među šezdeset i jedan odsto EU entuzijasta u Srbiji mora se nalaziti i veliki broj njegovih, pa i pokoji glasač iz redova radikala i narodnjaka.
Na junskim izborima za Evropski parlament glasali su strah od imigracije, stranaca i evropeizacije, antiislamsko raspoloženje i protest u momentu krize. I to sa rekordno niskom izlaznošću od četrdeset i tri odsto. Među tim glasovima je bilo puno onih koji su birali krajnju desnicu koja se protivi Evropskoj uniji, kao i predstavnika Zelenih. Srećom, holandsko nacionalno pitanje poklapa se sa srpskim - hapšenje ratnog zločinca Ratka Mladića - pa nosioci vlasti u Srbiji nisu u prilici da lako zaobiđu ispunjenje javnog interesa. Bez SSP-a biće teško održavati privid napora za učlanjenje u zajednicu evropskih zemalja. To, u kombinaciji s obeležjima junskih izbora za Evropski parlament i jačanjem desnice, pre svega porasta netrpeljivosti prema muslimanima u Holandiji, hapšenje Mladića čini sve izvesnijim. Jer, odustajanje Holandije od pritisaka na Srbiju moglo bi da bude stavljeno u sklop sveukupnih odnosa te zemlje prema islamu.
^injenica odsustva jasne svesti o tome da pitanje viza nije značajno zbog toga što će neko, a ponajviše onaj koji to već radi i sada, bez obzira na vizni režim, moći da "vidi sveta", zabrinjava. Da je ukidanje viza značajno zbog lakšeg pristupa evropskim tržištima rada, i da je to važno upravo zbog građana koji i sa vizama i bez njih ne mogu da putuju, jer nemaju novca, gotovo da se ni ne pominje.
Reč je i o političkom poenu koji bi osvajači još dugo mogli da eksploatišu, bez pritiska potrebe da se dodatno pokazuje iskrenost po pitanju članstva u Uniji, čime bi se primorali na odricanje od koristi koju imaju jedino u vakuumu integracija. Ukidanje viza uticalo bi na građane da sve manje uopšte misle o potrebi članstva. Međutim, EUfo(rij)a oko vizne liberalizacije, koju kao da namerno podstiče ono marketirsko u Vladi, mogla bi da splasne ukoliko bi se ispostavilo da ispunjavanje "tehničkih" uslova kasni. Pored toga, treba imati u vidu i to da Evropska komisija, od koje se nestrpljivo očekuje da uskoro uputi zvaničan predlog za ukidanje viza, u svakom trenutku do usvajanja odluke može i da ga povuče.
^ak i za ispunjavanje "tehničkih" uslova u roku potrebno je državno jedinstvo koje je, kada se radi o EU integracijama, kao i u pogledu ostalih najbitnijih pitanja, po Ustavu i profesiji deo nadležnosti predsednika Tadića. Taj pomiriteljski element, koji bi mogao da pomogne pri postizanju kompromisa u pogledu evropskog nacionalnog interesa, polazi iz ideje da će jednog dana Srbija biti ključni i nezaobilazni činilac u Evropi. To bi, međutim, morala da bude drugačije definisana Evropa, onakva kakvu bi mogla da stvori ratifikacija Lisabonskog ugovora. Taj dokument će, po prvi put, prepoznati mogućnost da se neka članica povuče iz Unije, a to bi, za pojedine zemlje, mogao da bude dobar znak. ^ovek nikada ne može da bude siguran koliko dugo će još zvanična Evropa biti raspoložena da izlazi u susret onim zahtevima pojedinih zemalja koji nemaju previše veze s evropskim vrednostima.

	Matja Stojanović