Da li je Kosovo diplomatski uspeh Srbije?

Kao što se kritički posmatrač rezultata učinka sprovodioca javnog interesa u delo zaprepasti nad građanskom ravnodušnošću i neuviđanjem najočiglednijih istina o šteti koja im je naneta, tako se građani gotovo uvrede kada im se pred sud ispostave izvršitelji devetogodišnjeg odugovlačenja, propuštanja prilika i zaostajanja na putu evropskih integracija. Da bi se zaostajalo i kočilo, a istovremeno priviđalo kretanje u pravom smeru, mora se od ništa napraviti nešto.
Naš žestoki šerif diplomatije samo sprovodi državnu politiku, a ona može biti nekome simpatična ili ne, bez uplitanja ličnog (ministra). Dakle, ako je moguća državna politika s ljudskim karakteristikama poput simpatičnosti, onda i ministar može biti okarakterisan kao državnik bez osobina. Pa se u odgovorima na pitanja o svojim neprihvatljivim nastupima prilikom obavljanja ministarskog činovništva odvaja od sebe samog, transcendira, sve do zamene identiteta. »Nije tačno«, reći će on.
A jeste tačno da je Kosovo u granicama Srbije? »Jeste«, reći će ministar Vuk Jeremić. U redu. Sva zluradost pogleda onog koji ima oči i vidi da ministar koristi laži da bi »plašio« narod politikom neočuvanja Kosova, izlije se na saznanje o prihvatanju takvog lica građana Srbije – lica šefa, ministra Jeremića – kao dovoljnog i verovatno najvišeg stupnja razvoja demokratije i civilnog društva ovdašnjeg.
Predsednici 14 zemalja sa samita centralne Evrope, među kojima skoro da nema onih što nisu priznale nezavisnost Kosova, tapšali su građane Srbije po ramenu, kao kakvog bolesnika koji se nikada neće oporaviti. Zapravo, bodre pohvalama, jer ne očekuju ništa više od srpskog neizazivanja sukoba i nestabilnosti na Balkanu. Nešto poput svakodnevnog života malih ljudi – zdravlje je najvažnije – bezbednost na prvom mestu.
I dok evropski zvaničnici javno nazivaju domaću politiku prema Kosovu – mudrom, razumnom, prihvatljivom, zrelom – ovdašnja spoljnopolitička elita imenuje svojim uspehom i let ptice preko krova, kako u evropskom tako i u kosovskom procesu – pripajanja i očuvanja. Nije li i Slobodan Milošević proglasio političkim uspehom povlačenje vojske sa Kosova 10. juna 1999. godine proklamujući »veličanstvenu pobedu Srbije nad NATO agresorom«?
Ministar blista – u ovoj nedelji imali smo niz uspeha u ostvarivanju naša tri spoljnopolitička prioriteta – očuvanje teritorijalnog suvereniteta, evropske integracije i regionalna saradnja. U čemu se sastoji uspeh? Najpre, sednica Saveta bezbednosti UN na kojoj Srbija govori o međunarodnom pravu, ponikla iz situacije drastičnog kršenja tog prava i buđenja svih događaja koji su rezultirali činjenicom da je danas Kosovo nezavisno, i to u jedino relevantnom smislu – političkom, jer do utemeljenja pravnog vodi život. UNMIK čeka, zajedno sa Srbijom, da bude primoran malim, praktičnim problemima kako bi ga konačno »pustila da ide kući«. Uspeh se sastoji, dakle, u tome da još nije došao čas potpunog povlačenja vojnika UNMIK-a sa Kosova, već smo na unapred planiranoj sredini tog procesa. Proslavimo to!
Najviše bi im, potom, odgovaralo da nakon ukidanja viza izdaju što više pasoša kriminalu sklonim Albancima, kako bi mogli da »rade« po Evropi za srpski interes kvareći imidž Kosova u inostranstvu. Kao što je jedan deo procesa ocenjen kao uspeh srpske diplomatije, samo zbog toga što još nije okončan iako teče po planu, tako se i formalna pohvala i davanje signala Evropskoj komisiji da nastavi da prati ispunjavanja svih uslova iz mape puta za viznu liberalizaciju u zemljama zapadnog Balkana ocenjuje rečima – Srbiji ukinute vize. Pridodajmo tome i regionalnu saradnju koja se vraća na nivo odnosa pre nego što je Srbija proterala ambasadore ili »samo« potpuno prekinula odnose sa pojedinim zemljama regiona. Postavlja se pitanje da li je po unapred utvrđenom redu 16. Samit šefova država centralne Evrope planiran odavno da bude održan u Srbiji ili je i to uspeh u ostvarenju spoljnopolitičkih ciljeva. Zapravo, i jeste uspeh ostvariti planirano, kada se čovek zamisli nad prioritetima državne politike i besmislom njihovog ostvarivanja.

	Snežana Čongradin