Čemu zahvaliti posetu potpredsednika SAD

Srbija je »srce« (ne)bezbednosti regiona

Otvaranje nove epohe u srpsko-američkim odnosima; »restart« odnosa dve zemlje; prilika za uspostavljanje novog početka... Pokliči domaće javnosti pre, tokom i nakon posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena nastali su po ugledu na šizofrenost prioriteta državne spoljne politike koja se odvija na dva izlizana, paralelna koloseka – ubrzane evropske integracije i očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta na Kosovu.

Na »jednom paru šina« srpskih očekivanja proteže se uverenje da će Amerika biti ključni faktor pritiska na EU da, ako je potrebno, progleda kroz prste prilikom donošenja odluka u vezi sa Srbijom, dok drugim kolosekom škripe kočnice tog procesa, budući da se to očekuje od zemlje čiji potpredsednik, uzmimo poslednji primer, stigavši na Kosovo, izjavi: »Nezavisnost Kosova je nepovratan proces«. Bajden ne ostavlja ni mogućnost za ostvarenje sna »oca nacije« i njegovog preduzimača u liku predsednika države, o podeli Kosova, koji nakon niza odbijanja direktnog dijaloga sa predstavnicima kosovskih Albanaca o rešavanju statusnog pitanja, bez ikakvog opreza izjavi da »nije fer da neko dobije sve, a neko drugi ništa«. Bajden vidi te snove, i to već u drugoj rečenici upućenoj javnosti, nakon što je stigao na Kosovo, izražava: »Podela Kosova je neprihvatljiva«.
Čuveno »slaganje oko neslaganja« u vezi sa kosovskim pitanjem odaje utisak da se Amerika odnosi prema Srbiji i njenoj političkoj eliti kao prema teškom bolesniku, od kojeg je i mali pomak uvek dovoljan, kao i da može predstavljati razlog za radovanje. Komentari da je Bajdenova retorika bila najblaža u Srbiji, u odnosu na ono što je poručio građanima i njihovim predstavnicima u BiH i na Kosovu, i pokušaj izvlačenja zaključaka da SAD ima zbog toga blagonakloniji odnos prema »nama«, karakteristično je baš za tog teškog bolesnika. Međutim, takav stav Amerike prema Srbiji samo je dokaz potpuno »otkinutih« odnosa dve zemlje, i odraz činjenice da Amerika od Srbije ništa ne očekuje. Od onoga od koga očekuje, ona i traži i kritikuje.
Srbija je zaslužila posetu visokog američkog zvaničnika time što predstavlja »srce« nebezbednosti u regionu. Neposredno, zbog demagoškog odnosa prema Kosovu i upornog odbijanja da kolikom-tolikom normalizacijom odnosa pomogne bar tamošnjim pripadnicima srpske nacionalnosti, a posredno, zbog poremećenih odnosa nastalih usled priznanja kosovske nezavisnosti od strane Makedonije i Crne Gore. U BiH srpski zvaničnici pomažu onim retrogradnim snagama koje bi da od Republike Srpske naprave Republiku Srbiju, a sa Hrvatskom ni šef srpske diplomatije ne želi da razgovara.

Američki potpredsednik poručio je srpskoj političkoj eliti da se ne igra nesaradnje s Euleksom, a posredno da odmah zaustavi podsticanje na nasilje Srba sa severa Kosova. Kada njihova država već ne radi na povratku raseljenih, ugušena nesnalaženjem u procedurama i nesposobnosti da – sve i da hoće – nešto učini po tom pitanju. A, neće. Kada bude htela, ostaće samo njena nesposobnost.
Zvanična Priština, s druge strane, ima pred sobom težak zadatak – preći iz ratnog u civilizovan i tolerantan odnos prema svom dojučerašnjem neprijatelju. Zaštita prava manjina i uspostavljanje bezbednosti test je za novonastalu državu. Da bi opravdala poverenje celog zapadnog sveta u podršci za nezavisnost, kosovska vlada mora da pokaže da je spremna da upriliči multietničnost bez tenzija. Biće to veoma teško jer pred sobom ima narod koji pod udarom siromaštva, trgovine ljudima, oružjem i drogom, šverca, nezaposlenosti i neobrazovanosti, još pronalazi uporišta da zločine prevede u herojski čin. Opozicija vreba iz pozadine da preuzme vlast, ukoliko aktuelna vladajuća garnitura učini ozbiljan potez protiv nacionalističkih strasti i pobuda građana u onom smislu kako je prisiljavaju Evropa i Amerika. U tome je, razume se, koči zvanični Beograd, jer izazivanjem sporadičnih nasilnih protesta odašilje sliku o vanrednom stanju na Kosovu.
Pokušaj obnove samo pet kuća albanskih porodica u naselju Brđani u Kosovskoj Mitrovici izazvalo je mnogo dima, eksplozija i napetosti u reakciji međunarodnih snaga na proteste Srba sa severa Kosova. Predstavnici Srba prete da neće ni po koju cenu dozvoliti povratak Albanaca u to područje, dok kosovski zvaničnici nameravaju da Euleks i kosovske institucije do kraja godine uspostave kontrolu nad severom Kosova. Srpski državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović odgovara na tu nameru u stilu bivšeg tima za odbranu Kosova – Slobodana Samardžića i njegovog lidera Vojislava Koštunice – »to bi izazvalo krvoproliće«.
Ljudski životi su opet u službi dnevne politike »smeštanja« i »nasedanja«.

	Snežana Čongradin