Šta nam poručuje izložba o Romima

Povodom Svetskog dana Roma, 8. aprila, i jednogodišnjeg predsedavanja Srbije Dekadom inkluzije Roma (2005–2015), Narodna biblioteka Srbije priredila je izložbu romske pisane kulture. Autor izložbe je Dragoljub Acković, etnolog i politikolog, urednik romskog programa na Radio Beogradu.
Ova izložba ne obiluje brojnim eksponatima. Izloženo je samo ono što pruža magistralni uvid u pisano stvaralaštvo Roma. Potpunije znanje o tome šta su sve oni napisali ili šta

su drugi pisali o njima biće moguće tek kada se završi prenošenje bibliotečkog fonda na 50 DVD, kako stoji na sajtu Narodne biblioteke Srbije. Ali onoliko knjiga koliko je izloženo, a još više upečatljivi i egzotični portreti Roma, Romkinja i njihove dece na velikim panoima, tu su kao neka vrsta akcenta, da nas podsete da su oni tu, oko nas, ne uvek i sa nama. Izložbom dominira plakat velikih dimenzija sa natpisom ALAV E ROMENGO (Reč Roma) i diskretno zamagljenim likom mladog Roma čulnog izgleda. U vitrinama se mogu videti Gramatika romskog jezika Rajka Đurića, rečnici, časopis Romologija (Novi Sad), prevod Ilijade, Odiseje, Gilgameša, poezije Matije Bećkovića. Tu su i informacije iz kojih saznajemo da je prva škola za Rome osnovana u Apatinu 1913. godine, da je Rade Uhlik objavio prevod Biblije na romski jezik 1938. godine, da se legat velikana romologije, etnologa Tihomira Đorđevića čuva u NBS, da su prve

novine na tom jeziku u Srbiji izašle 1935. godine, sedam godina pošto su se pojavile u svetu. Njihov vlasnik i izdavač bio je Svetozar Simić, student prava i borac za prava Roma. U zarobljeništvu u Osnabriku prikupio je građu za romsko-srpsko-nemački rečnik, i ta građa je izložena, uz njegovu ličnu kartu, kao i neki novinski tekstovi. U jednom od njih, koji kao da je pisan danas o Romima, stoji: »Prave kuće ili bolje reći straćare. A meštani koji ih ne trpe, dolaze i sruše im to. Oni pođu u drugo selo i ako budu bolje sreće, oni se nastane, ali na drugom kraju sela, da nikome ne smetaju«.
Izložba posvećena Romima održava se u senci grubog i nehumanog postupka gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa kojem je pribegao pri raseljavanju Roma koji su se nastanili ispod mosta »Gazela« da bi se na tom mestu stvorio prostor za predstojeću Univerzijadu.

	O. R.