Decembra 1961. godine Narodni odbor opštine Palilula odlučuje da osnuje Preduzeće pristanište Beograd. Opštine Stari grad, Čukarica, Zemun, Krnjača i Novi Beograd predale su novom preduzeću zemljište bez naknade i ono se upisalo u zemljišne knjige kao nosilac prava korišćenja. Generalnim urbanističkim planom 1972. je određeno zemljište za pristanište »Beograd«. Tri godine kasnije, 1975, grad je u skladu sa detaljnim urbanističkim planom bez naknade predao zemljište za prostorni razvoj preduzeća »u skladu sa privrednom delatnošću, a preduzeće je gradu prenelo pravo korišćenja izgrađene i neizgrađene obale Save i Dunava (koje je 1961. preduzeću ustupila opština Palilula), osim operativne obale luke na desnoj obali Dunava, što iznosi oko 220 hektara, i koji su osnovno sredstvo preduzeća. Ono je takođe gradu prenelo i pravo korišćenja na Bežanijskom zimovniku i teretnom Savskom pristaništu sa svim zgradama osim postrojenja na Savskom pristaništu i saglasilo se da se grad upiše kao nosilac prava na nepokretnosti.

Preduzeće Luka Beograd privatizovano je 1998. godine u skladu sa tadašnjim Zakonom o svojinskoj transformaciji, pa je 60 posto akcionarskog kapitala pripalo zaposlenima, 30 posto Akcijskom fondu i 10 posto Penzijskom fondu. Iste godine procenjena je i vrednost kapitala, ali je ona bila znatno ispod tržišne. Zato rukovodstvo preduzeća odlučuje 2005. da sačini novu procenu i za to angažuje Institut ekonomskih nauka. U junu te godine Institut je u preliminarnom nalazu, primenom međunarodnih standarda, utvrdio da je vrednost kapitala tri i po puta veća od dotadašnje. Istog meseca uprava preduzeća obaveštava Ministarstvo privrede, Akcijski fond, Agenciju za privatizaciju i Komisiju za hartije od vrednosti da će se vrednost kapitala preduzeća korigovati naviše i da je u interesu akcionara i države kao pojedinačno najvećeg vlasnika sa 40 posto akcija da se sačeka sa prodajom akcija.

Mada Institut nije završio procenu, Upravni odbor zakazuje skupštinu akcionara za 9.

septembar. Ni Nadzorni odbor, čiji je predsednik bio prof. dr Danijel Cvetićanin, ni rukovodstvo nisu obavestili akcionare o ugovoru sa Institutom ekonomskih nauka ni o njegovom preliminarnom nalazu, pa su finansijski izveštaji usvojeni sa ranijom procenom kapitala ispod tržišne vrednosti. Obmanuti

akcionari mislili su da jedna akcija vredi 494 dinara. Posle toga događaji dobijaju ubrzanje.
Takođe 9. septembra, Komisija za hartije od vrednosti odobrila je ponudu društva Worldfin iz Luksemburga za preuzimanje Luke Beograd. Ponuda je bila otvorena do 30. septembra, kada je vrednost akcije dostigla osam stotina dinara. Upravni odbor 21. septembra savetuje akcionare (bilo ih je 9.624), da sačekaju 23. septembar da se vidi da li ima konkurentskih ponuda i da potom odluče da li će prodati akcije. Naravno, nije bilo konkurentskih ponuda i akcionari, kasnije povedeni primerom države, prodaju svoje akcije za osam stotina dinara. Četiri dana potom, 27. septembra, Institut dostavlja procenu prema kojoj vrednost akcije iznosi 1.774 dinara. Istog dana Agencija za privatizaciju odlučuje da prihvati ponudu Worldfina i nalaže Akcijskom fondu da proda onih 40 posto državnih akcija, ali po ceni od osam stotina dinara. Tako je firma iz Luksemburga kupila Luku za 40 miliona evra, a procena Instituta ostala je da visi u vazduhu.
Kupac Worldfin iz Luksemburga registrovan je na adresi Rue d’Arlon 207, kao i preduzeće Novafin koje je nekoliko dana kasnije postalo vlasnik akcija C-marketa. U ponudi Worldfina navedeno je da firma raspolaže kapitalom od 31 hiljade evra i da nema učešće u osnovnom kapitalu drugih preduzeća.

Kako je moguće da preduzeće sa takvim kapitalom isplati 40 miliona evra za Luku? Takođe, kako firma Novafin sa istim kapitalom kupi akcije C-marketa i za njih plati 44 hiljade evra? Mada se očigledno radilo o kupcu u senci i o kapitalu koji je nelegalno 90-ih godina iznet iz zemlje, nisu reagovale ni Komisija za hartije od vrednosti ni Komisija za sprečavanje pranja novca. Kako Worldfin tvrdi da je bio u kontaktu sa upravom Luke, postavlja se pitanje da li je kupac obavešten o novoj proceni vrednosti preduzeća ili je to

uprava prećutala, što znači da je radila u interesu kupca. No, kako je reč o iskusnom igraču, teško je verovati da Worldfin nije znao za procenu Instituta ekonomskih nauka, samo što je i on prešao preko nje, kao da ne postoji. Presudnu ulogu u mešetarskom preuzimanju Luke Beograd i C-marketa imali su i određeni kadrovi koji su povezani sa važnim institucijama. Tako je ovlašćeni
		Misteriju istih adresa Milan Beko je objasnio na procesu protiv Slobodana Radulovića, bivšeg vlasnika C-marketa. Beko je tada rekao da se u tom poslu prave »firme za posebnu namenu i da onda niste bliski sa njihovim imenima, ona se izvade iz fioke«. Priznao je da poseduje veći broj takvih kompanija koje je nazvao školjkama. Nijedan državni organ tada nije reagovao na javno priznanje o fantomskim firmama.

predstavnik Worldfina bio Vuk Delibašić, koji je po nalogu Novafina bio direktor društva Primer C koje je privremeno preuzelo akcije C-marketa. Delibašić je bio zaposlen u Agenciji za privatizaciju do kraja 2002. godine. Izvršni direktor iste Agencije, Goran Mrđa, koji je na tom mestu bio do kraja 2005, postao je član Upravnog odbora Luke Beograd.
Savet za borbu protiv korupcije obavestio je o svemu Vladu Srbije 19. februara 2008. godine, tražeći da nadležni organi ispitaju odgovornost učesnika u privatizaciji Luke. Upozorio je na pogubne posledice koncentracije kapitala koja umrtvljuje tržište i obeshrabruje akcionare i da delovanje u interesu krupnog kapitala uz izigravanje zakona dovodi do nestabilnosti vlasničkih prava, a bez te sigurnosti nema tržišne privrede, pa ni demokratije.

Ćutanje vlade ohrabrilo je novog vlasnika Luke i on aprila 2006. godine tužbom Trgovinskom sudu traži da se raskine ugovor između Luke i grada o ustupanju zemljišta, koji je zaključen 1975. godine. Sud odbija tužbu kao neosnovanu, ali tu presudu zbog povrede odredaba Zakona o parničnom postupku poništava Viši trgovinski sud (oktobra 2007). Međutim, i on odbacuje zahtev Luke kao neosnovan. Vlasnici Luke žale se Vrhovnom sudu koji takođe odbacuje žalbu kao neosnovanu i ne dozvoljava reviziju koju je tražila Luka. Opštinski sud tri puta presuđuje u korist grada (poslednja presuda doneta je 3. aprila ove godine) tako što dozvoljava upis prava korišćenja zemljišta u skladu sa ugovorom iz 1975. godine, dok je Okružni sud te presude poništio dva puta. Vlasnici Luke se još nisu žalili, ali prete da će to učiniti.

Generalni plan Beograda do 2021. godine, koji je donet 2003, predviđa da Luka Beograd ostane privredna zona i čak se planira njeno proširenje zbog velikog privrednog i međunarodnog značaja. Ali godinu dana pošto su Mišković i Beko postali vlasnici Luke, Direkcija za građevinsko zemljište objavila je poziv za izradu studije za novu teretnu luku u Beogradu. To ukazuje da je već ranije dogovorena promena namene Luke, a studija treba samo da opravda planove Direkcije i vlasnika. VD gradonačelnika Zoran Alimpić izjavio je novembra 2007. da je Generalnim planom Beograda do 2021. i Master planom plovnih

puteva Srbije do 2025. predviđena izgradnja nove teretne luke (što bar u odnosu na Generalni plan nije tačno). Lokacija na desnoj obali Dunava od 480 hektara, na kojoj je sada i Luka, predviđena je za izgradnju poslovno-stambenog prostora, rekao je tada Alimpić. Saša Janković, profesor Tehničkog univerziteta u Barseloni, na odseku za nautičku nauku i inženjering, u Ekonomistu (1. oktobar 2007) izvodi računicu prema tenderu za marinu Dorćol čiji je zakup 2, 5 hektara na
		Stručnjaci upozoravaju da je Luka Beograd jedinstvena i zbog toga što je poslednja stanica na Dunavu do koje može doći morsko-rečni brod. Luka poseduje adekvatne kapacitete za pretovar, nalazi se u neposrednoj blizini dva aerodroma i na raskrsnici je međunarodnih koridora 7 i 10. Izgradnja nove luke trajala bi 15 godina, koštala bi više od dve milijarde dolara, koje bi plaćali stanovnici Beograda, a za to vreme okolne zemlje naći će alternativna rešenja.

99 godina jedna izraelska kompanija platila oko 30 miliona evra. Ako bi se na 480 hektara, na kojima je i Luka, gradio poslovno-stambeni prostor, 120 hektara koje koristi Luka vredeli bi 1,2 milijarde evra.
Zanimljivo je ponašanje gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa. U toku izborne kampanje za gradonačelnika izjavio je da je »Luka Beograd dobila zemljište na korišćenje za delatnost Luke i ako se time više ne bavi, zemljište treba vratiti prvobitnom vlasniku«, tj. Beogradu. Situacija se ubrzo menja i Politika 4. marta ove godine (u rubrici »Politika saznaje«) objavljuje na naslovnoj strani (uz veliki tekst u kojem Boris Tadić govori kako treba raskinuti spregu kriminala, politike, privrede i pravosuđa) vest da je na pomolu dogovor između grada i Luke o spornih 75 hektara. Gradu bi pripalo 55, a Worldfinu 20 hektara zemljišta. U obrazloženju zašto se pristupilo dogovoru navodi se neistina da je sud »po treći put doneo odluku u korist Worldfina, ostavljajući grad bez ijednog kvadratnog metra«. Dogovor dalje predviđa da ta kompanija može da počne projekat izgradnje novog grada za 30.000 stanovnika, koji će projektovati čuveni arhitekta Danijel Libeskind, koji je boravio u Beogradu. Izrečena je i neistina da je Generalni plan Beograda do 2021. godine izmenjen i da zemljište treba da dobije novu namenu, s tim što bi luka bila preseljena na levu obalu. Ističe se takođe Đilasova rezerva u pogledu nove luke i kaže da je on naklonjeniji ideji da se koristi pančevačka luka, uz neophodne izmene.

U nedeljniku Vreme od 26. marta 2009. predsednica Luke Beograd Ivana Veselinović najavljuje moderan grad na Dunavu – grad u gradu – sa bolnicama, školama, obdaništima, dakle neku vrstu zatvorenog grada u kojem bi živeli najbogatiji. Taj grad bi se prostirao na 96 hektara. Izjavila je da je nastup kompanije (na štandu Direkcije za izgradnju Beograda) na Sajmu investicija u Kanu podržao gradonačelnik Đilas »koji je prepoznao značaj sajma i važnost podrške administracije...« Ona žali što se na sajmu

nije pojavilo više naših zvaničnika »kao što su radili ostali gradovi i zvaničnici«. Ostala obrazloženja u vezi sa prevaziđenošću Generalnog plana Beograda do 2021. godine, što je posebno zanimljivo, ista su kao u tekstu Politike. Kako sada stvari stoje, izgleda da nema dokaza da su Skupština grada
		Povodom spekulacija da je Worldfin kupio Luku samo da bi gradio stanove, Veselinovićeva kaže: »Mi smo pre svega firma koja ima ideju da na nekom biznisu profitira. Danas se svako u Srbiji probudi sa mislima na čemu će da uštedi, a na čemu da zaradi«.

ili Gradsko veće odlučivali da se sa Lukom pregovara o bilo čemu. Neuobičajeno je da se između Luke i grada zaključuje memorandum o razumevanju koji je u Luci zaveden 18. marta, a u Gradskoj upravi 19. marta 2009. Memorandum su potpisali Dragan Đilas i direktorka Luke Vida Račić. Njime se Luka pozicionira kao »partner grada«. Memorandum o razumevanju prati mnogo konkretniji Sporazum o uređenju međusobnih odnosa (srećom nije potpisan) u kojem Luka izjavljuje da se nikada nije saglasila sa Ugovorom iz 1975. godine o ustupanju zemljišta gradu i traži da tu konstataciju grad treba da potpiše. Takođe bi grad trebalo da potpiše da su presude u njegovu korist nezakonite(!). Treća zanimljivost je da se grad Sporazumom obavezuje da omogući brzu legalizaciju bespravno podignutih objekata »na zemljištu na kojem je Luka zemljišno-knjižni korisnik, a koje se nalazi izvan obuhvata DUP Luke«.
Savet za borbu protiv korupcije ocenio je da je u pitanju namera o nezakonitoj podeli zemljišta. O Memorandumu i Sporazumu obavestio je javnost, predsednika države i vlade. Naročito naglašava da prodaja Luke ne znači da je prodato i zemljište, jer je ono državna svojina i njegova namena se ne može menjati dogovorom stranaka.
Dragan Đilas je izjavio da će tražiti da se Vlada Srbije izjasni o navodima Saveta koje je nazvao besmislicama. »Sramotno je optuživati gradsku vlast da hoće da napravi štetu Beograđanima«, rekao je. Priznao je ipak da su gradske vlasti potpisale Memorandum pre nego što je stigla treća presuda u korist grada, ali je dodao da posle presude pregovora nema. I Veselinovićeva je rekla da o navodima Saveta treba da se izjasne predsednik države i vlade i ocenila da se »zbog neproverenih i nepotpunih informacija koje iznosi Savet, a pod okriljem Vlade, nanosi ogromna šteta i narušava ugled kompanije«. Pregovori se, kako navode u Luci, »prekidaju na obostranu štetu«. Da li će to biti jedina šteta, videće se. Već se javno govori da Delta holding nema novac ni za trgovinski centar u Ljubljani, a dignuta je graja i kada se u Republici Srpskoj pojavila vest da odlaže kupovinu Boske. Ugled je, dakle, već narušen. Ako nije izvesno da Delta holding može da kupi robne kuće, kako se sa izvesnošću može govoriti da će moći da finansira »Grad na vodi«. Zato su se već javile pretpostavke da ćemo, ako je ta kompanija opterećena velikim dugovima, pre doživeti prodaju Luke nekoj stranoj kompaniji što bi još više iskomplikovalo stvari, nego gradnju novih stambenih i poslovnih kompleksa.

	Olivija Rusovac

U emisiji TV B 92 (20. april) gradonačelnik Dragan Đilas izjavio je da je dokaz neozbiljnosti države to što se pojavljuju različiti podaci o tome koliko zemljišta pripada Luci, a koliko gradu. Kod pravnika može ovako i onako, kod nas inženjera ne može, rekao je. A upravo je on počeo pregovore sa rukovodstvom Luke da Beograd dobije 55 hektara što u emisiji nije pomenuto, a da nije ni sačekao treću presudu Opštinskog suda (koja je ponovo bila u korist Beograda, a u presudi se govori o 117 hektara). Moje je da izvučem korist za Beograd, ne može sve da stoji deset godina, rekao je Đilas. Za razliku od Đilasa koji bi da pregovara, Strahinja Sekulić, gradski javni pravobranilac, rekao je da »nema šta da se pregovara, niko ne može da se odrekne gradske imovine«.
Bivši gradski arhitekta Đorđe Bobić, koji je snimljen na štandu Luke Beograd u Kanu kada je promovisan Grad na vodi, rekao je u »Insajderu« da namena luke ne može da se menja dok se ne izgradi nova (nije rekao da bi gradnju nove luke finansirali Beograđani). Negirao je da je generalni plan Beograda promenjen. Međutim, niz izjava ličnosti umešanih u aferu, a mediji su to beležili, operišu kao sa gotovom činjenicom da izmene plana Beograda do 2021. predviđaju iseljenje luke, a predsednca Luke Beograd Ivana Veselinović najavila je izmene plana za maj.
Afera Luka otvorila je i jednu »podaferu«. Reč je o kompaniji Brif (takođe iz Luksemburga) koja je od hrvatske firme Montmontaža kupila zemljište na Adi Huji, a to zemljište hoće i Luka. Posrednik u ovoj kupoprodaji je Siniša Nikolić, nekada funkcioner DS-a i direktor Direkcije za gradsko građevinsko zemljište. On nije hteo da govori pred kamerama. Direkcija za gradsko građevinsko zemljište, čiji je predsednik Upravnog odbora sada Milan Perović, doskorašnji pravni savetnik Luke, kompaniju Brif sprečava da počne da gradi. Posredovao je i Čedomir Jovanović (!) u rešavanju spora, on tvrdi da nije bio jedini političar. Najnovija prepreka je zahtev Brifu da izgradi atomsko sklonište.
Insajder je jasno označio aktere afere. To su vlada Vojislava Koštunice u kojoj je učestvovao i DS i aktuelna gradska vlast. Savet za borbu protiv korupcije, rečeno je u emisiji, upozoravao je nadležne na spornu prodaju Luke, ali niko nije reagovao. Vlast upozorenja tog tela i ne uzima u obzir, a kampanja protiv Saveta traje godinama.

	O. R.