Povodom slučaja
»Šinvoz«
Razvlašćeni i
obespravljeni
Gde se stalo
sa donošenjem zakona o imovini lokalnih zajednica?
Po nalazima Anketnog odbora Skupštine grada Zrenjanina,
stečaj u fabrici »Šinvoz« je režiran namernim
zaduživanjem i »naduvanim« računima firme kod
drugih odvojenih privrednih subjekata istog vlasnika.
Ishod ovakve finansijske špekulacije, pod okriljem
državnih institucija, je porazan. Javni interes
je ugrožen, firma ne radi već dve godine, železnička
mreža propada, a oko 500 ljudi je izgubilo posao,
kao i vlasništvo nad akcijama. Onaj koji je uništio
sve ovo dobio je putem stečaja na poklon ogromnu
fabriku, a radnici kao manjinski poverioci umanjen
dug na ime plata, koji je na nivou sitniša za
kratko preživljavanje.
Anketni odbor se nije zaustavio na deskripciji
anatomije ovog slučaja, već je saopštenjem u ime
Skupštine grada Zrenjanina obavestio o svojim
nalazima nadležne organe (trgovinske sudove, stečajno
veće, sudiju i upravnika) o nelegalnim radnjama
poslodavca i nesavesnom i nelegalnom radu Agencije
za privatizaciju. U obaveštenju se i predlaže
pravni put da se ovakav ishod poništi i pravno
vrati status firme pre privatizacije fabrike
|
(2004. godine). Odgovor
sa pet navedenih adresa je izostao, samo
muk i tišina.
Pokret Ravnopravnost, lokalna politička
partija pod predsedništvom Zdravka Deurića,
koja je u Skupštini grada i inicirala
Anketni odbor, razmatrala je situaciju
posle rešenja o stečajnom postupku, putem
takozvane reorganizacije proizvodnje,
i nema nameru da ćuti.
Ova partija, čije članstvo čine radnici
fabrika koje su imale ili imaju slične
probleme (»Jugoremedija«, »Bek«, »Šinvoz«
itd.) razlikuje se od drugih po konkretnim
akcijama za konkretne probleme, uz traženje
stvarnog rešenja. Pozitivan ishod slučaja
»Jugoremedija« daje im neophodan polet,
preko potrebnu racionalnost u promišljanju
o slučaju »Šinvoz«. Uvideli su da su došli,
posle nalaza Anketnog odbora i ćutanja
državnih organa, do svojevrsnog zida koji
ne mogu da preskoče, već moraju da ga
probiju.
Radi se o ključnom problemu. Naime, imovina
lokalnih zajednica (opštine i gradovi)
od 1995. godine nalazi se u isključivom
vlasništvu države. Dosadašnji pokušaji
da se vrate nadležnosti opština i nad
privrednim subjektima na njihovoj teritoriji
ostali su bezuspešni. Prvo se tvrdilo
da ova zakonska promena nema uporište
u Ustavu, nekada državne zajednice Srbije
i Crne Gore,
|
|
|
kasnije Srbije, a 2006. godine već pripremljen
zakon o imovini lokalnih zajednica je došao u
skupštinsku proceduru, ali je nestao od tada kao
neka ponornica. Danas odsustvo ovog zakona izaziva
niz problema u oko 160 opština Republike Srbije.
Apsurdno je, recimo, da je kolektiv »Šinvoza«,
koji se u Zrenjaninu razvijao 120 godina, vlasništvo
Republike Srbije, a ne građana iz ove sredine
koji su ga i sagradili. Kakvu motivaciju imaju
lokalne samouprave da čuvaju i razvijaju svoju
materijalnu osnovu kada je vlasnik negde daleko,
ezoteričan, nezainteresovan i van javne kontrole.
S druge strane, lokalne zajednice u tranzicionim
problemima imale su i jedan oportunistički alibi
da nemaju ingerencije u privredi, pa se tako moglo
i bez otpora u lokalnoj sredini obavljati razne
mahinacije. Radije se okretalo isključivo greenfield
investicijama sa bučnim političkim marketingom,
nego što se suočavalo sa onim postojećim, »starim«.
Zrenjanin je, inače, grad sa ogromnom industrijskom
infrastrukturom. Pokret Ravnopravnost traži uravnotežen
pristup između novih investicija i traženja racionalne
procene za one postojeće firme koje još mogu da
rade i da opstanu na tržištu.
U Zrenjaninu se, po svoj prilici, nešto promenilo.
Pokret Ravnopravnost, uz koalicione partnere na
vlasti, u ime Skupštine grada Zrenjanina obratiće
se Skupštini Srbije sa pitanjem gde se stalo sa
donošenjem zakona o imovini lokalnih zajednica.
Da takav zakon postoji slučaj »Šinvoz« bio bi
rešen. Interes bi bio da »Šinvoz« radi, da se
ljudi vrate na posao i da bude zadovoljen i javni
i privatni interes.
Odsustvo ovog zakona daje neograničene mogućnosti
ne samo ekonomske, već i političke manipulacije.
Da on postoji, obesmislile bi se sadašnje tenzije
oko Statuta Vojvodine. Ovako, stvara se utisak
da neki hoće da se odvoje a drugi im to ne daju.
Iz sfera političkih elita rasplamsava se tenzija
i truje svakodnevni život običnom građaninu. A
suština ovog eventualnog izdvajanja Vojvodine
je promena »gazde«, a ne demokratska promena stvarnog
ekonomskog položaja građanina, lokalne zajednice,
regiona i Republike. Oni koji su lišeni vlasništva
obespravljeni su i u najširem egzistencijalnom
smislu. Kada povrate imovinu steći će i prava
da odlučuju o svom životu.
Solidna analiza o istini u slučaju »Šinvoz« Anketnog
odbora Skupštine grada Zrenjanina daje mogućnost
izlaska iz ove besmislene i apsurdne situacije.
Ovakvim stečajem država podržava uništavanje jedne
važne delatnosti, materijalnih dobara i ljudi
i obesmišljava kulturu rada i stvaralaštva.
S jedne strane, trenutno je u »Šinvozu« zaposleno
30 ljudi(!), u stečajnom postupku takozvane reorganizacije
proizvodnje fingira delatnost (koja je ovde zapošljavala
i 1.000 ljudi), dok je 500 ljudi na birou rada!
U susednoj fabrici lekova »Jugoremedija« istovremeno
je u punom zamahu rekonstrukcija fabrike sa skoro
500 uposlenih ljudi i stotine ljudi koji obavljaju
ovu zahtevnu operaciju. Posle dugo vremena jedan
visoki zvaničnik (Bojan Pajtić) posetio je fabriku,
obećao finansijsku podršku države, a naši mediji
su objavili informaciju koja nema tabloidni karakter
već jasno definisano priznanje. Radnici, većinski
vlasnici fabrike lekova, odgovorno grade jedno
privredno dobro u sopstvenom interesu i u interesu
države.
I u slučaju »Jugoremedije« postojali su nebrojeni
zidovi, zavere i zablude, pa se, izgleda, sve
savladalo. Pokret Ravnopravnost veruje da će tako
biti i sa »Šinvozom«. Potpisivanje peticije u
više gradova Srbije za podršku radnicima »Šinvoza«
daje dodatnu nadu. U slučaju »Šinvoz« srušiti
»zid« znači obnoviti logiku zdrave ljudske pameti.
