Od Ratka do Miladina

Ratko Mladić je razlog našeg zastoja u procesu evropskih integracija. Već je prošlo četrnaest godina od podizanja haške optužnice, a već je deveta godina od proklamovanih demokratskih promena. Oko osam miliona građana Srbije uskraćeno je za nesumnjivo prosperitetniji život koji vode članice Unije. Društvena kultura u takvoj Evropi zasniva se na miru, radu, toleranciji, društvu otvorenom za ideje, ljude, dakle jednom modernom, propulzivnom društvu. Za Ratka Mladića se vezuju najstrašniji zločini u Bosni, a on je u bekstvu i negde se kukavički skriva.
Jedan drugi mladić, Miladin Kovačević, sa tako milozvučnim imenom, kao gost SAD, gde je boravio da uči i da se igra (košarka), skoro namrtvo je prebio kolegu, a zatim uz pomoć državnih organa naše zemlje pobegao u Srbiju. Posledice ovog međunarodnog skandala su takođe višestruko štetne po naše društvo. Trpeće oni isti milioni naših građana kao i brojna naša dijaspora u SAD, stideći se one fotografije unesrećenog Stajnhauera. Ta užasna slika neodoljivo podseća na hiljade sličnih slika iz ratnih devedesetih godina.
Šta je tu zajedničko da ih stavljamo u ovakav par? Obojica su nasilnici, kukavice u bekstvu, u oba slučaja je država aktivni sudionik ovih događaja. Ne tako davno Mladić je gledao jednu fudbalsku utakmicu, a Kovačević se, onako korpulentan, šepurio po Skupštini Srbije. Kakva je ova država, kada neće, a sada tvrdi da ne može, da izruči dva nasilnika, dok su njeni građani kolektivni taoci zločinaca? Licemerno je zaklinjati se u evroatlantske integracije, a istovremeno, ovako glupo, prkositi dvema najmoćnijim unijama na svetu. To ne ide zajedno.

	S. G.